Vesti Archives - Stranica 6 od 15

Obnovljivi izvori energije – energija vetra i geotermalna energija

10. decembar 2022.10. decembar 2022.
by admin

Sa sigurnošću danas možemo reći, da u suštini, ne postoji energetska kriza, već kriza energetske politike u odnosu na potrebu zaštite životne sredine. Najveći deo energije koju potrošimo potiče od fosilnih goriva. Kako bi planetu sačuvali za generacije koje dolaze, neophodno je preći na formu energije koja se stalno obnavlja i to sa minimalnim učešćem ljudskih aktivnosti. Energija vetra i geotermalni izvori su samo jedan od primera.

Ljudi su od davnina koristili energiju vetra za dobijanje mehaničke energije a u novije vreme i za proizvodnju električne energije. Značajnija proizvodnja električne energije započela je posle energetske krize 1973.g. Danas ukupan godišnji kapacitet vetroparkova u svetu podmiruje oko deset odsto svetskog potraživanja za električnom energijom i to predstavlja gotovo trećinu energije dobijenu iz obnovljivih izvora energije.

Postavlja se pitanje zbog čega treba koristiti energiju vetra? Razloga je više a neki od njih su:

ova energija je potpuno obnovljiva;
predstavlja jedan od najjeftinijih izvora energije;
povećava energetsku stabilnost i
vetroturbine se mogu postaviti na različitim terenima.

U Srbiji, na osnovu podataka Republičkog hidrometeorološkog zavoda, najperspektivnije lokacije za izgradnju elektrana na vetar su: Midžor na Staroj planini, Vršački breg, Deli Jovan, Krepoljin, Tupižnica, Juhor i Jastrebac. Panonska nizija je takođe bogata vetrom i na prostoru od oko 2.000km² postoje značajne mogućnosti za izgradnju vetroelektrana. Na Zlatiboru, Kopaoniku Divčibarama postoje pogodne mikrolokacije.

U našoj zemlji postoji devet vetroparkova a jedan od najvećih je u okolini Kovačice. Sačinjen je od 38 vetrogeneratora ukupne instalisane snage 104,5MW što praktično znači da oko 68.000 domaćinstava može godišnje da se snabde električnom energijom iz ovog vetroparka.

Geotermalna energija je energija koja dolazi iz unutrašnjosti Zemlje i u obliku toplotnog medija (vode ili pare) može se koristiti u tom obliku ili pretvorena u toplotnu, rashladnu ili električnu energiju. Dakle može se koristiti u geotermalnim elektranama, toplotnim pumpama za grejanje i hlađenje domaćinstava i poslovnih prostora, toplifikaciju naseljenih mesta, grejanje staklenika, bazena za plivanje, u procesima sušenja drveta itd.

Ukupnii kapacitet geotermalne energije na Zemlji iznosi 15,4GW, od čega je 23,86 odsto ili 3,68GW instalirano na području SAD. Udruženje za geotermalnu energiju (GEA) procenjuje da je do sada iskorišćeno samo 6,9 odsto ukupnog svetskog potencijala.

U Srbiji u preko 60 opština postoji oko 360 izvorišta termalnih i termomineralnih voda (s temperaturom koja se kreće od 14⁰C do 98⁰C. Njihova temperatura je najčešće oko 40⁰C a na teritoriji 5 opština temperatura vode je preko 60⁰C. To su Vranje (Sijarinska i Vranjska Banja), Raška (Jošanička Banja), Kuršumlija (Kuršumlijska Banja), Kanjža (banja Kanjiža) i Bečej.

Toplota koja izbija na površinu Zemlje, obračunata po jednom m² u svakoj sekundi i u Srbiji iznosi više od 100 mW/m², naspram evropskog potencijala koji iznosi oko 60 mW/m².

Danas se naročito koriste toplotne pumpe koje prenose toplotu iz hladne u topliju sredinu i pri tome utoše energiju koja je nekoliko puta manja od prenete. Ukupna količina toplote koja se na taj način dobija je 3 – 4 puta veća. Prednosti toplotnih pumpi su: niži troškovi grajanja/hlađenja, jednostavno održavanje, lako se integrišu sa postojećom grejnom instalacijom, visoka pouzdanost, povratak ulaganja 3- 6 godina, radni vek duži od 20 godina, troškovi energenata niži od 60%, manja emisija CO₂, instalacija je moguća u bilo koji tip objekta itd.

Dakle, obnovljiva energija je na svakom koraku oko nas i mnoge države subvencionišu proizvodnju ove vrste energije. Iscrpljivanjem prirodnih resursa i sve većom brigom za zaštitu životne sredine, obnovljivi izvori energije će u skorijoj budućnosti postati konkurentni konvencionalnim izvorima energije.

Program EKO-SISTEM podrška reformama u životnoj sredini

Program EKO-SISTEM nastao je s ciljem da podrži reforme u zaštiti životne sredine u Republici Srbiji aktivnijim uključivanjem organizacija civilnog društva (OCD) i drugih aktera u društvu u sprovođenju pravnih tekovina Evropske unije (EU). Program sprovode Mladi istraživači Srbije u periodu od 2020. do 2022. godine, a podržava Švedska.

Kroz realizaciju programskih akivnosti, Mladi istraživači Srbije nastoje da ubrzaju promene u sektoru zaštite životne sredine u Srbiji kroz jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva i njihovo umrežavanje. Istovremeno, program se fokusira na pokretanje neophodnih promena u stavovima ka zaštiti životne sredine i praksama građana, lokalnih vlasti i državnih institucija.

Vesti

Zelena lista Srbije održala konferenciju za medije u Beogradu

7. decembar 2022.7. decembar 2022.
by admin

Savez ekoloških udruženja “Zelena lista Srbije” je mreža lokalnih ekoloških organizacija koje javnim zastupanjem, obrazovanjem, informisanjem i podsticanjem aktivizma građana doprinose očuvanju prirodnih resursa i kvalitetu života građana Srbije. “Zelena lista Srbije” od 2015. godine deluje kao formalni Savez ekoloških udruženja, sa trenutnim sedištem u Raški i sa 15 organizacija članica iz svih delova Srbije.

Zelena lista Srbije sa projektom „Oplaneti se: Zeleni karavan” je jedna do deset mreža koja je podržana u okviru Programa ”EKO-SISTEM podrška reformama u životnoj sredini” koji je nastao s ciljem da podrži reforme u zaštiti životne sredine u Republici Srbiji aktivnijim uključivanjem organizacija civilnog društva (OCD) i drugih aktera u društvu u sprovođenju pravnih tekovina Evropske unije (EU). Program sprovode Mladi istraživači Srbije u periodu od 2020. do 2022. godine, a podržava Švedska.

Cilj projekta je doprinos pokrenutoj reformi zaštite životne sredine u Srbiji u skladu sa evropskim standardima u oblasti upravljanja otpadom, afirmacije koncepta cirkularne i zelene ekonomije, kao i ciljeva održivog razvoja na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou uz veće učešće i uticaj OCD, građana i javnosti.

Ciljevi projekta zasnivaju se na ciljevima programa Eko-sistem, ali i na ciljevima Strateškog plana Zelene liste Srbije – proširenje područja delovanja na cirkularnu ekonomiju, realizaciju ciljeva održivog razvoja, veće učešće i doprinos u kreiranju i realizaciji javnih politika u oblasti zaštite životne sredine, koji će biti postignuti kroz sprovodjenje 11 različitih vrsta aktivnosti i ispunjenje 6 rezultata projekta.

Tim povodom, Zelena lista Srbije je 05.12.2022. godine u Medija centru u Beogradu održala konferenciju za medije koju možete pogledati na sledećem linku: KONFERENCIJA ZA MEDIJE

Program EKO-SISTEM podrška reformama u životnoj sredini

Vesti

SAOPŠTENJE ZA MEDIJE SAVEZA EKOLOŠKIH UDRUŽENJA „ZELENA LISTA SRBIJE“

7. decembar 2022.7. decembar 2022.
by admin

Opšti cilj projekta je doprinos pokrenutoj reformi zaštite životne sredine u Srbiji u skladu sa evropskim standardima u oblasti upravljanja otpadom, afirmacije koncepta cirkularne i zelene ekonomije, kao i ciljeva održivog razvoja na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou uz veće učešće i uticaj OCD, građana i javnosti.

Program EKO-SISTEM podrška reformama u životnoj sredini

Vesti

„Oplaneti se! Zeleni karavan se nastavlja” u Raški

1. decembar 2022.7. decembar 2022.
by admin

Savez ekoloških organizacija „Zelena lista Srbije” (ZLS) realizuje projekat „Oplaneti se: Zeleni karavan se nastavlja” u okviru programa Eko-sistem koji realizuju mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska.

Zeleni karavan se od 18. do 20. novembra zaustavio u Raški gde je Eko klub Zeleni putokazi, kao dobar domaćin, dočekao ostale predstavnike ZLS i za svoje goste pripremio sadržajni pogram. Cilj okupljanja u Raški je bio, pored 15. sednice Skupštine, organizovanje obuke o dohodovanim aktivnostima ZLS, dok je deo vremena bio posvećen i obilasku lokalne fabrike za preradu otpadnih voda u Rvatima.

Deo aktivnosti na projektu „Oplaneti se: Zeleni karavan se nastavlja”, a koje se tiču Opštine Raška odnosi se i na istraživanje propisa i praksi utvrđivanja javnih politika u lokalnoj samoupravi i izrade analiza na osnovu koje je na pomenutoj sednici Skupštine usvojen dokument o internoj proceduri učešća ZLS i članica u procesima utvrđivanja javnih politika.

Građani u opštini Raška, na osnovu Statuta opštine Raška, mogu učestvovati u ostvarivanju poslova Opštine putem građanske inicijative, zbora građana i referenduma. Putem građanske inicijative građani mogu da predlažu Skupštini opštine Raška donošenje akata kojima će biti uređeno neko pitanje iz nadležnosti ZLS, ili će se izvršiti promena statuta, raspisivanje referenduma u skladu sa zakonom i sl. Zbor građana saziva predsednik Opštine Raška, predsednik Skupštine opštine Raška ili ovlašćeni predstavnik mesne zajednice ili drugog oblika mesne samouprave, najmanje 50 građana sa prebivalištem na području za koje se zbor saziva i najmanje četvrtina odbornika i to najmanje osam dana pre održavanja zbora. O pitanjima iz svoje nadležnosti Skupština Opštine Raška može da raspiše i referendum na zahtev građana opštine. Zahtev je punovažan ako je lista potpisnika zahteva sastavljena u skladu sa zakonom i ako je istu potpisalo najmanje deset odsto građana sa biračkim pravom na teritoriji Opštine Raška.

Pored navedenih načina učestvovanja građana u ostvarivanju poslova Opštine, statutom su predviđeni i drugi načini učešća građana i to pre svega preko Saveta za razvoj opštine Raška, javnih anketa i javnih rasprava. Što se tiče javnih rasprava u Opštini Raška, ne postoji posebna odluka o organizovanju javnih rasprava, već je procedura utemeljena na osnovu zakonskih odredbi koje su implementirane u okviru Statuta opštine Raška. Javna rasprava uključuje organizovanje barem jednog otvorenog sastanka nadležnih organa Opštine Raška sa zainteresovanim građanima, predstavnicima udruženja građana i sredstava javnog informisanja i obaveštavanja (okrugli stolovi, tribine, prezentacije i sl.) i prikupljanje predloga, sugestija i mišljenja u pisanoj ili elektronskoj formi. Javna rasprava može biti organizovana tj. može se sprovesti i na osnovu zahteva predlagača opšteg akta, jedne trećine odbornika ili 100 građana sa biračkim pravom na teritoriji Opštine Raška. Prikupljanje potpisa građana sprovodi se u skladu sa propisima koji uređuju građansku inicijativu. Nadležno telo Skupštine Opštine Raška odlučuje po primljenom predlogu a Opštinsko veće opštine Raška organizuje javnu raspravu, po pravilu, na način i u vreme kako je navedeno u predlogu. Javni poziv za učešće na javnoj raspravi objavljuje se na zvaničnoj internet stranici Opštine i na druge načine. Obavezno se objavljuje program sprovođenja javne rasprave, kao i nacrt akta koji je predmet javne rasprave. Poziv za učešće na javnu raspravu može se uputiti određenim pojedincima, organizacijama, udruženjima i drugima za koje se smatra da su zainteresovani za akt koji se razmatra. O toku javne rasprave sačinjava se izveštaj koji sadrži sve predloge i sugestije iznete u javnoj raspravi, kao i stavove nadležnih organa za pripremu predloga akta. Izveštaj sadrži i razloge za prihvatanje odnosno neprihvatanje predloga i sugestija. Izveštaj sa javne rasprave se objavljuje na internet stranici Opštine Raška i na druge načine.

U vezi s usvojenim aktima koji se tiču razvoja Opštine Raška treba naglasiti da je važeća strategija održivog razvoja Opštine Raška istekla 2019. godine i da je u toku izrada Plana razvoja Opštine Raška za naredni period do 2029. godine.
U prvoj fazi, koja je predstavljala fazu pripreme i organizacije procesa, Opština Raška je donela Odluku o pristupanju izradi plana razvoja opštine, zatim Rešenje o formiranju koordinacionog tima sa imenovanjem članova i definisanim obavezama i aktivnostima i delegiranim koordinatorom. Koordinacioni tim je u ovoj fazi održao prve konsultacije u čijem okviru je izrađena Matrica zainteresovanih strana iz koje je definisan Partnerski forum kao konsultativno telo, odnosno identifikovani su najvažniji akteri i analiziran je njihov uticaj i značaj. Nakon navedenih konsultacija, delegirani su i članovi tematskih radnih grupa kao operativnog, radnog, tela. Definisane su tri tematske radne grupe što je formalizovano donošenjem Rešenja. U cilju transparentnosti procesa i uključivanja zainteresovanih strana, Opština Raška je otvorila baner na zvaničnoj veb stranici u okviru kog će se, tokom celog procesa, nalaziti radna dokumenta i najznačajnije informacije u vezi sa konsultacijma.

Takođe, u toku je i proces izrade Srednjoročnog plana razvoja Opštine Raška za period 2023 – 2025.

Formirane su tri sektorske grupe:
• Sektorska grupa za zaštitu životne sredine i komunalnu infrastrukturu
• Sektorska grupa za ekonomski razvoj
• Sektorska grupa za društveni razvoj

U sastav Sektorske grupe za zaštitu životne sredine i komunalnu infrastrukturu imenovan je Marko Vukomanović, kao predstavnik Udruženja građana „Eko klub – Zeleni putokazi”.

Na teritoriji Opštine Raška, u većem ili manjem obimu, deluje osam udruženja građana iz oblasti zaštite životne sredine. Do sredine 2021. godine, kod većine članova i saradnika ovih OCD (izuzev Eko kluba – Zeleni putokazi gde je situacija bila nešto povoljnija), a posebno kod građana, nisu u dovoljnoj meri bile poznate nove procedure učešća javnosti u donošenju javnih politika kao što su: prethodna analiza realizacije postojećih dokumenata, rane konsultacije, mogućnost učešća u radnim grupama nosioca izrade dokumenata, glavna javna rasprava, rokovi za objavljivanje rasprava i rezultata rasprava, nove mogućnosti e-konsultacija i dr.

Upravljanje otpadom na teritoriji opštine nije uspostavljeno prema propisanim standardima, jer se sakupljeni komunalni otpad odlaže na nesinitarnu deponiju, a otpad koji se ne sakuplja završava na divljim deponijama i smetlištima. Čvrsti komunalni otpad koji se sakupi odlaže se na nesanitarnu deponiju – otvoreno smetlište „Razdolje”, na lokaciji koja pripada naseljima Raška i Rvati, udaljena samo sedam kilometara od gradskog naselja. Ta nesanitarna deponija je određena i kao deponija za odlaganje građevinskog otpada i predstavlja veliki ekološki rizik. Ostatak komunalnog otpada u većini završava na divljim deponijama i smetlištima, kojih najviše ima u priobalnim oblastima reka.

Prema Strategiji upravljanja otpadom za period od 2010. do 2019. godine, Opština Raška, svrstana je u region zajedno sa opštinama Vrnjačka Banja i Tutin i gradovima Novi Pazar i Kraljevo. U međuvremenu su započete aktivnosti na uspostavljanju regionalog sistema za upravljanje otpadom za opštine Raška i Tutin i grad Novi Pazar, a u svrhu rešavanja pitanja održivog upravljanja otpadom na teritoriji opštine Raška, započeta je i izrada projektne dokumentacije za zatvaranje i sanaciju nesanitarne deponije „Razdolje”.

Javne politike Opštine Raška, u prethodnih četrnaest godina, koje obuhvataju upravljanje otpadom, iskazane su u okviru dva dokumenata. To su Lokalni plan upravljanja otpadom u Opštini Raška 2010-2020. i Strategija održivog razvoja Opštine Raška 2009-2019.

Na dvodnevnoj obuci o dohodovanim aktivnostima, koja je održana u Omladinskom klubu Opštine Raška, predstavnici organizacija članica Zelene liste Srbije imali su prilike da se upoznaju sa osnovnim pojmovima i načinima sticanja imovine udruženja, kao i sa mogućnostima dohodovanih aktivnosti organizacija civilnog društva i izradom biznis plana.

U subotu je organizovan i obilazak postrojenja za preradu otpadnih voda koje se nalazi u naselju Rvati na desnoj obali Ibra. U fabrici se prikuplja i obrađuje najveći deo otpadnih voda iz opštine Raška i okolnih naselja, a po rečima odgovornih osoba iz fabrike za preradu otpadnih voda, postrojenje je projektovano za 16.500 ekvivalentnih stanovnika, a trenutno radi sa oko dve trećine od ukupnog kapaciteta. Sva otpadna voda koja se ovde prikuplja se prečišćava i tako prečišćena se uliva u reku Ibar.

Program EKO-SISTEM podrška reformama u životnoj sredini

Vesti

Obnovljivi izvori energije – biomasa i solarna energija

28. novembar 2022.28. novembar 2022.
by admin

Obnovljivi izvori energije igraju veoma važnu ulogu u svakoj održivoj energetskoj politici. Pored toga što umanjuju zavisnost neke države od uvoza energenata, tj. doprinose manjem oslanjanju na naftu, gas i uran, oni pre svega daju svoj značajan doprinos u borbi protiv klimatskih promena. Naziv koji se još koristi za obnovljive izvore energije je i „alternativni izvore energije“ a potiče od potrebe da se pronađe zamena – alternativa upotrebi fosilnih goriva koja prednjače u današnjoj svetskoj ekonomiji. U fosilna goriva spadaju nafta, ugalj i prirodni gas i predstavljaju jedan od dominantnih oblika energije. Sva fosilna goriva nosioci su hemijske energije i transformišu se u druge oblike energije procesom sagorevanja. Pored kiselih kiša i globalnog zagrevanja, koji nastaju kao posledica emitovanja sumpora, azota, vodonika i ugljen – dioksida, u pomenutom procesu sagorevanja, u životnu sredinu dospevaju i nesagorele čestice goriva. Sve navedeno doprinosi stvaranju ozbiljnih ekoloških problema i namaće potrebu za orijentaciju ka obnovljivim izvorima energije.

Biomasa je jedan od obnovljivih izvora energije koji se danas značajno koristi za zagrevanje prostorija putem centralnog grejanja, zatim za proizvodnju električne energije kao i za proizvodnju biogoriva za saobraćaj. Može se podeliti na:

Drvnu biomasu (ostaci posle seče šuma, ostaci i otpad nastao pri struganju, rendanju…).
Ostatke i otpad iz poljoprivrede (slama, kukuruzovina, stabljike, koštice, ljuske…).
Životinjski otpad (izmet svih vrsta životinja + zelena masa, stelja, lešine…).
Biomasu iz otpada (zelena frakcija kućnog otpada, biomasa iz parkova i vrtova, mulj iz kolektora otpadnih voda…).

Na osnovu podataka iz Strategije razvoja energetike Republike Srbije za periodu do 2025. godine, ukupni raspoloživi energetski potencijal biomase u Srbiji čini oko 60% svih raspoloživih obnovljivih izvora energije i procenjen je na 3,4 miliona tona ekvivalentne nafte (toe).

Kada je reč o drvnoj biomasi, ona se najviše koristi za zagrevanje prostorijai to najčešće putem upotrebe peleta. Ovaj bioenergent se dobija postupkom mlevenja, sušenja i presovanja raznih biomaterijala, najčešće drveta. Zbog svoje velike energetske efikasnosti, jednostavnosti skladištenja, ugljenične neutralnosti, činjenici da se radi o relativno čistom gorivu koje ima karakter regionalnog goriva, kao i činjenici da peći na pelet imaju stepen iskorišćenja veći od 90 procenata, što je neuporedivo bolje od 70-ak procenata iskorišćenja kod peći na drva ili ugalj, pelet trenutno predstavlja veoma popularno rešenje.

U odnosu na drvu biomasu, koja se uglavnom koristi za grejanje, pojedini ostaci i otpad iz poljoprivrede se mogu upotrebljavati za dobijanje određenih biogoriva kao što su bioetanol i biodizel. Dok se bioetanol proizvodi od npr. krompira, suncokreta, kukuruza i predstavlja zamenu za benzin, biodizel predstavlja zamenu za klasičan dizel i proizvodi se najčešće od uljarica. Zbog visoke cene proizvodnje ova goriva trenutno nisu konkurentna na tržištu, ali se očekuje da će se unapređenjem tehnologija njihovog dobijanja ovakva situacija promeni u budućnosti. Prednost biogoriva, posebno biodizela, je što se može proizvoditi u manjim pogonima i može biti prednost za razvoj ruralnih sredina.

Još jedan proizvod koji se dobija iz biomase je i biogas. On nastaje razlaganjem organske materije bez prisustva kiseonika. Tako nastaje smeša metana (65%) i ugljendioksida (35%) pri čemu se ugljen-dioksid mora ukloniti kako bi se gas koristio kao gorivo. Nakon uklanjanja ugljen-dioksida procenat metana u biogasu iznosi oko 97%. U pojedinim gradovima EU oko 20% javnog gradskog saobraćaja obavlja se na biogas. Fabrika koja ima kapacitet za preradu oko 150 tona otpadne hrane, na dnevnom nivou, može proizvesti biogas za svakodnevni rad za oko 135 autobusa i đubrivo za oko 100 farmi srednje veličine.

Pored biomase i solarna energija zauzima značajno mesto u spektru različitih vidova obnovljivih izvora energije. Sunce samo u jednom danu emituje na Zemlju 35.000 puta više energije nego što se ukupno potroši energije u celom svetu toga dana.

U Republici Srbiji prosečna dnevna snaga sunčevog zračenja iznosi od 1,1kWh/m² do 1,7 kWh/m² u zimskom periodu. U letnjem periodu ove vrednosti se kreću od 5,9kWh/m² do 6,6 kWh/m²dnevno. U zavisnosti od stepena iskorišćenja sunčevog zračenja, prosečna vrednost raspoložive energije koja se može iskoristiti iznosi oko 700kWh/m²godišnje. Ako pretpostavimo da u Srbiji ima oko 2.400.000 domaćinstava i da npr. svako šesto domaćinstvo ugradi solarni prijemnik površine 5m², godišnje bi se proizvelo oko 1.400GWh toplotne energije.

Sunčeva energija se najčešće koristi za pretvaranje u toplotnu energiju za sisteme pripreme potrošne tople vode i grejanja (uglavnom kao dodatni energent) ali se koristi i za pretvaranje u električnu energiju putem fotonaponskih sistema. Prema izveštaju Agencije za energetiku, elektrane na sunčevu energiju, koje su priključene na distributivni sistem u Republici Srbiji, su u 2020. godine predale u mrežu 13,3GWh električne energije.

Nesporna je činjenica da će potrošnja energije u svetu, do kraja ove decenije, značajno porasti. Ako se ima u vidu da standardni izvori energije nisu neiscrpni, neophodno je opredeliti se za održivu energetiku, odnosno obnovljive izvore energije i efikasno korišćenje energije u svim sferama potrošnje. Time će se znatno smanjiti postojeći negativan uticaj energetskog sektora na životnu sredinu.

Program EKO-SISTEM podrška reformama u životnoj sredini

Vesti

Ankete o zastupljenosti sadržaja i aktivnosti iz oblasti cirkularne…

7. novembar 2022.7. novembar 2022.
by admin

Nastavak reforme sistema zaštite životne sredine u Srbiji na osnovu pravnih tekovina EU i dalje se odvija izrazito neravnomerno i sa još uvek nedovoljnim rezultatima. Posebno se sporo u javne politike zaštite životne sredine ugrađuju novi koncepti cirkularne i zelene ekonomije kao i odgovarajući ciljevi održivog razvoja. Doprinos civilnog društva i građana pri tom i dalje nije dovoljan jer civilno društvo ni građani nemaju dovoljno kapaciteta, niti im do sada razvijene procedure pružaju veću mogućnost za uticaj na odlučivanje o životnoj sredini i potencijalno veći doprinos reformi sistema zaštite životne sredina kako na nacionalnom, a još više na lokalnom nivou.

Zelenoj listi Srbije i njenim članicama su posebno značajni problemi i javne politike upravljanja komunalnim otpadom kao i nove inicijative koje se javljaju u razvoju cirkularne i zelene ekonomije i realizaciji ciljeva održivog razvoja u oblasti životne sredine. Uzroci ovih problema su mnogostruki, a pre svega se nalaze u sporom definisanju i neefikasnom sprovođenju nacionalne i lokalnih javnih politika, sporom prilagođavanju propisima EU, nedostatku finansijskih sredstava za infrastrukturu upravljanja otpadom, neosposobljenosti JLS i komunalnih preduzeća, niskoj ekološkoj svesti stanovništva i dr., dok su posledice zagađenje životne sredine i negativan uticaj na zdravlje, degradacija prostora i ekonomske štete zbog male reciklaže i dr.

U Republici Srbiji ne postoji sistematski organizovano odvojeno sakupljanje, sortiranje i reciklaža komunalnog otpada. Na osnovu izveštaja Agencije za životnu sredinu komunalni otpad čini oko 21% ukupne količine otpada. Oko 60% komunalnog otpada predstavlja frakcije koje se mogu reciklirati a s druge strane trenutna stopa reciklaže komunalnog otpada iznosi oko 3%, na osnovu dostavljenih podataka o upravljanju otpadom.

Usluga sakupljanja otpada nije dostupna većem delu stanovništva. Sakupljanje je prvenstveno organizovano u urbanim sredinama, dok su ruralna područja znatno manje pokrivena. Procenjeno je da stopa organizovanog sakupljanja komunalnog otpada u Republici Srbiji iznosi oko 82%.

Ovim anketama, koje se realizuju u okviru projekta „Oplaneti se: Zeleni karavan se nastavlja“ koji se sprovodi u okviru EKO-SISTEM programa koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska, smo želeli da ispitamo Vaše stavove o realizaciji aktivnosti u vezi sa cirkularnom ekonomijom u vašoj ustanovi kao značajnim segmentom održivog razvoja. Istraživanje je anonimno i njegovi rezultati će biti korišćeni za potrebe projekta.

Ankete se razlikuju po uzrastu/obrazovnim institucijama i možete ih popuniti na sledećim linkovima:

ANKETA ZA VASPITAČE U PREDŠKOLSKIM USTANOVAMA

ANKETA ZA UČENIKE OSNOVNIH I SREDNJIH ŠKOLA

ANKETA ZA NASTAVNIKE U OSNOVNIM I SREDNJIM ŠKOLAMA

ANKETA ZA STUDENTE

ANKETA ZA PROFESORE NA UNIVERZITETU

Unapred hvala na Vašim odgovorima!

Program EKO-SISTEM podrška reformama u životnoj sredini

Vesti

„Oplaneti se! Zeleni karavan se nastavlja” u Trsteniku

31. oktobar 2022.31. oktobar 2022.
by admin

Zeleni karavan se od 21. do 23. oktobra zaustavio u Trsteniku gde je EP „Moravski
orašak” kao dobar domaćin dočekao predstavnike članica ZLS i za svoje goste i
sugrađane pripremio sadržajni program.

Savez ekoloških organizacija „Zelena lista Srbije” (ZLS) realizuje projekat „Oplaneti se! Zeleni karavan se nastavlja” u okviru programa Eko-sistem, koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska.

Zeleni karavan se od 21. do 23. oktobra zaustavio u Trsteniku gde je EP „Moravski orašak” kao dobar domaćin dočekao predstavnike članica ZLS i za svoje goste i sugrađane pripremio sadržajni program.

U OPŠTINI TRSTENIK DEŠAVAJU SE POZITIVNE PROMENE U OBLASTI UPRAVLJANJA OTPADOM

Zahvaljujući sredstvima Ministarstva zaštite životne sredine rekultivisano je dve trećine lokalne deponije „Osaonica” i jedna trećina pretvorena je u sanitarnu kasetu koja je puštena u rad u julu mesecu. U junu mesecu Opština Trstenik je otpočela izradu Lokalnog plana upravljanja otpadom (LPUO) za period 2023-2032. godinu.

Pre početka izrade LPUO formiran je radni tim sastavljen od predstavnika svih relevantnih institucija za kreiranje i sprovođenje plana koji imaju interes za održivo korišćenje lokalnih usluga. U radni tim ušao je i predstavnik EP „Moravski orašak”. Radni tim je marljivo radio i zainteresovanim građanima su dostavljane informacije putem saopštenja na opštinskom sajtu i prilozima na lokalnoj televiziji. Stavovi građana o problemima upravljanja otpadom ispitani su kroz anketu.

Za članice ZLS, učesnike radnog tima i predstavnike iz opštine Vrnjačka Banja i Kraljeva i Regionalnog preduzeća za upravljanje otpdom Kraljevo održana je 21. oktobra u Većnici Narodnog univerziteta Javna prezentacija nacrta Lokalnog plana upravljanja otpadom opštine Trstenik za period 2023-2032.

Gordana Rodić, jedna od učesnica izrade LPUO opštine Trstenik za period od 2020. do 2030. prezentovala je ex/post analizu prethodnog plana. Istakla je da je plan bio dosta realan i da je većina ciljeva dostignuta. Opština Trstenik je u periodu važenja prethodnog LPUO donela neophodne odluke u upravljanju otpadom, povećala pokrivenost organizovanim prikupljanjem otpada od 60 do 97 odsto, rekultivisala nesanitarnu deponiju i sada ima u regionu najbolje rešenje za odlaganje otpada. Rađeno je na jačanju ekološke svesti podrškom neformalnom obrazovanju i informisanju.

Opština je u prethodnom planu definisala i izgradnju reciklažnog centra za koji je 2012. godine potpisala ugovor sa Fondom za zaštitu životne sredine, ali je spletom okolnosti taj ugovor ostao nerealizovan. U periodu važenja prethodnog LPUO i trenutno prikuplja se mešani otpad po principu „od kuće do kuće” i sav prikupljeni otpad odvozi se na lokalnu deponiju. Postavljeni cilj za primarnu selekciju nije ispunjen.

Ispred Opštine Trstenik se postavljaju izazovi da u toku važenja novog LPUO od 2023-2032:

● Očuva postignute rezultate u upravljanju otpadom;
● Smanji količinu otpada koja će se deponovati u sanitarnu kasetu, a kasnije u Regionalni centar za upravljanje otpadom Kraljevo;
● Opština Trstenik bez divljih deponija.

U svim strateškim dokumentima navode se neophodna oprema, infrastrukturni radovi, a ne obraća se dovoljno pažnje da su za sve potreban dovoljan broj kompetentnog i motivisanog osoblja u komunalnom preduzeću i lokalnoj samoupravi koje će sprovoditi planirane aktivnosti.

Priređivač LPUO , Igor Jezdimirović iz „Inženjera zaštite životne sredine”, prezentovao je akcioni plan LPUO za period od 2023-2032 godine. Lokalni plan upravljanja otpadom opštine Trstenik za period 2023-2032. godine zasniva se na uspostavljanju koncepta integralnog upravljanja otpadom, implementaciji održivog sistema koji će imati minimalni štetni uticaj na životnu sredinu i zdravlja ljudi uz racionalno korišćenje resursa iz otpada. On oslikava specifičnosti opštine Trstenik i obavezu lokalne samouprave da sprovodi javnu politiku u ovoj oblasti usklađenu sa zakonskim propisima Republike Srbije.

Predloženi LPUO usklađen je sa Programom upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period od 2022-2031. godine i Akcionim planom za period 2022-2024. godine, jer u tim dokumentima su definisane mere i aktivnosti u oblasti upravljanja otpadom koje su obavezujuće za lokalnu samoupravu i koje je RS spremna da finansira i/ili sufinasira. U nacionalnom programu je definisano da opština Trstenik pristupa Regionalnom centru za upravljanje otpadom Kraljevo.

Koncept upravljanja otpadom definisan u LPUO za opštinu Trstenik obuhvata sledeće komponente:

● Obuhvat stanovništva organizovanim prikupljanjem otpada 100%;
● Primarna separacija komunalnog otpada na mestu stvaranja na dve frakcije: reciklabilan i nesortiran otpad uz sukcesivnu nabavku posuda za prikupljanje i vozila za odvoženje i zapošljavanje odgovarajuće radne snage;
● Izgradnja i opremanje reciklažnog centra-centra za sakupljanje otpada na opredeljenoj lokaciji koji će da sadrži liniju za sekundarnu separaciju za reciklabilni otpad i prostor za odlaganje posebnih tokova otpada (opasan otpad) iz domaćinstva;
● Izgradnja kompostane na opredeljenoj lokaciji za kompostiranje zelenog otpada sa javnih površina i gradske pijace;
● Uvođenje pilot programa kućnog kompostiranja u zoni individualnog stanovanja i edukacija seoskog stanovništva
o upotrebi biomase kao goriva i organskog đubriva;
● Organizovanje periodičnih kampanja za prikupljanje posebnih tokova otpada ( kabasti otpad, električni i elektronski otpad, staklo, folije od plastenika i creva za polivanje…)
● Održavanje sanitarne kasete na gradskoj deponiji da u potpunosti ispunjava tehničke i tehnološke standarde;
● Sanacija i rekultivacija postojećih nesanitarnih (divljih) deponija;
● Pripreme za prelazak na regionalni sistem upravljanja otpadom-Pristupanje regionalnom centru za upravljanje
otpadom u Kraljevo;
● Kontinuirano informisanje i edukacija građana opštine Trstenik o novinama u javnoj politici za upravljanje otpadom definisanoj u LPUO.

Akcion plan sadrži i specifikaciju neohodne opreme za ostvarenje ciljeva, procenjenu vrednost koja je vrlo diskutabilana zbog stalnih promena cena i kursa evra. LPUO predviđena je nabavka opreme za prikupljanje, transport, tretman i deponovanje otpada. Preduzeće „Vladeks d.o.o.” iz Velike Drenove ima čitavu lepezu komunalnih vozila i linija za selektiranje otpada. Predstavnici firme, Nikola Ristić i Vladimir Milojević, su učesnicima skupa predstavili svoju liniju za separaciju mešanog komunanog otpada koja je zanimljiva za regionalni centar i koja se može pojednostaviti ako se separira samo suva frakcija otpada. Posebno interesovanje izazavao je modularni sistem za upravljanje otpadom koji je već našao primenu u velikim gradovima.

Moderatorka skupa, Danica Batoćanin uspešno je usmeravala diskusiju učesnika sa velikim brojem pitanja.
Predstavnik grada Kraljeva je obavestio da i grad Kraljevo otpočinje izradu svog LPUO u novembru mesecu, a predstavnica opštine Vrnjačka Banja da će ova opština to uraditi u toku 2023. godine nakon sprovođenja postupka javne nabavke. Dogovoreno je da se planira i izrada Regionalnog plana za upravljanje otpadom za region
Kraljevo u 2023. godini. Vladan Aleksić, upravnik u JKSP „Komstan” za upravljanje otpadom nije želeo da održi prezentaciju o sanitarnoj kaseti u sali, već je učesnike pozvao da organizovano posete lokalnu deponiju „Osaonica” gde su se na licu mesta upoznali sa završenim radovima.

POSETA LOKALNOJ DEPONIJI „OSAONICA”

Odlaganje komunalnog otpada sprovodi se na lokalnoj deponiji „Osonica”. Površina deponije iznosi oko 7,5 ha. Locirana je na oko 3000 m od centra grada. Deponija je u izuzetno povoljnom geografskom okruženju, ograđena je, ima pristupni asfaltirani put, rampu za istresanje i odgovarajuću mehanizaciju za održavanje. Otpad se razastire i prekriva građevinskim šutom i zemljom debljine 25 do 30 cm. Na deponiji postoje biotrnovi za odvođenje oslobođenih gasova i sistem za odvođenje procednih voda.

Deponija je izgrađena po projektnoj dokumentaciji iz 1989. godine i bila je jedna od četiri najbolje u nekadašnjoj
Jugoslaviji. Međutim, novi standardi zahtevali su sanaciju i rekultivaciju deponije. U septembru 2019. godine urađen je idejni projekat sanacije, remedijacije i zatvaranja deponije na koji je pribavljena saglasnost nadležnog ministarstva.

Projektom sanacije iz 2019. godine predviđeno je da se deponija koristi u narednih pet godina, nakon čega bi se
vršilo prekrivanje geotekstilom i prešlo u Regionalni centar za upravljanje otpadom u Kraljevu. Trenutno je sanirano
i rekultivisano 65% deponijskog prostora i formirana je sanitarna kaseta koja će biti u upotrebi do otvaranja regionalne deponije.

Na lokalnoj deponiji je instalirano postrojenje modularnog tipa čija je namena korišćenje deponijskog gasa u cilju dobijanja električne energije za prečišćavanje procednih voda putem reverzne osmoze. Postrojenje je pušteno
u rad 19. avgusta 2022. Posetioci deponije, od kojih su pojedinci i profesionalci u oblasti upravljanja otpadom, nisu krili svoje zadovoljstvo kako je deponija uređena i još jednom je istaknuta potreba da se vrši primarana selekcija otpada da bi se sanitarna kaseta što duže bila u funkciji.

OBUKA NOVIH ČLANOVA ZELENE LISTE SRBIJE

U prelepom prostoru Kluba omladine Trstenika u okviru projekta „Oplaneti se! Zeleni karavan se nastavlja”, 21. i 22. oktobra održana je planirana obuka za predstavnike novoprimljenih članica ZLS i mladih iz Trstenika koji su zainteresovani da postanu članovi EP „Moravski orašak”. Obuku je vodila Gordana Rodić, predsednica udruženja i sadržajno je bila podeljena na dva dela. U prvom delu su se pojedini prisutni podsetili, a većina upoznala sa početkom rada ZLS u kampanjama „Oplaneti se!Uklonimo deponije“ i „Oplaneti se! Recikliraj!“. Prisutni su se upoznali kako su se menjale metode delovanja ZLS od organizoavnja ekoloških akcija čišćenja prostora do javnog zagovaranja kod donosioca odluka na lokalnom i nacionalnom nivou za donošenje i sprovođenje donetih odluka i neprestanom radu na podizanju kapaciteta članica u skladu sa novim zakonsklim propisima, interesima građana i novim tehnologijma. Drugi deo obuke odnosio se na temu kojom se bavi ZLS, a to je upravljanje otpadom i njegova veza sa zelenom agendom i cirkularnom ekonomijom. U prezentaciji „Zelena agenda-cirkularna ekonomija-izazovi za lokalnu zajednicu i mlade“ iznete su mogućnosti za nova zelena radna mesta koje stvara cirkularna ekonomija i istaknut značaj pravilnog upravljanja otpadom kao polaznom osnovom za cirkularnu ekonomiju.

Program EKO-SISTEM podrška reformama u životnoj sredini

Vesti

Održivost energetskog sektora i zaštita životne sredine

31. oktobar 2022.31. oktobar 2022.
by admin

Nesporno je da je energetski sektor bio i ostao oblast od posebnog značaja za čitavu ekonomiju i društvo. Ako se ovaj sektor učini održivim odnosno stabilnim i kvalitetno organizovanim sektorom, jasno je da će to značiti dobrobit za čitavu zemlju. Međutim, ako se ovom sektoru ne posvećuje dovoljno pažnje sa aspekta strateškog planiranja, izvesne su loša pozicija i slabe perspektive privrede u celini.

Delatnost energetskog sektora menjala se kroz vekove. Od bavljenja ogrevnim drvetom do bavljenja nuklearnom energijom i savremenim obnovljivim izvorima energije. U ovoj oblasti se danas trguje energetskim materijalima, proizvodima, opremom, znanjem, uslugama… Svakodnevno se proizvode i troše energija i energetske usluge. Dakle, postoji evidentna potreba za održivošću proizvodnje, prenosa, distribucije i korišćenja energije i energetskih usluga uz permanentno prilagođavanje novonastalim situacijama i sa jasnom usredsređenošću na ljude i antropocentrični karakter koncepta održivosti.

Energetski sektor biće održiv ako se obezbedi:

održivost tehničkog procesa,
održivost ekonomije,
održivost strukture.

Održivost tehničkog procesa direkno je povezana sa održivošću energetskog sistema koji sam po sebi predstavlja jedan složen tehnički sistem. Njegova pouzdanost podrazumeva verovatnoću da će uspešno vršiti svoju funkciju u predviđenom vremenu i datim uslovima. Zato je veoma važno da se za ocenu pouzdanosti energetskog tehničkog sistema moraju raditi analize koje se odnose na složene tehničke sisteme. Inače posledice loših procena pouzdanosti nekog energetskog tehničkog sistema kreću se od prekida u okviru kojih dolazi do smanjenja performansi tog sistema, preko povremenih prekida u radu tog sistema, pa sve do potpunog prekida rada, kada sistem u potpunosti otkaže.

Ekonomska održivost sistema podrazumeva sposobnost da sistem može neograničeno da podržava dati nivo ekonomske proizvodnje. U suštini ekonomska održivost sistema zavisi od sposobnosti da se troškovi što preciznije izraze i sagledaju kroz stvarne utroške. Između ostalog, to znači da se troškovi ne mogu odnositi samo na ranije utroške već se moraju odnositi i na investicije (kroz koje se vrši prilagođavanje novim potrebama) kao i sve druge očekivane troškove.

Kada je reč o strukturi energetskog sektora, ona treba da bude takva, da u svakom momentu odgovara strukturi potreba za energijom i energetskim uslugama.

S druge strane, materijali iz kojih se proizvodi energija uzimaju se iz životne sredine a produkti energetskih transformacija tih materijala se vraćaju u životnu sredinu. Na ovaj način energetski sektor značajno utiče na životnu sredinu. Ovakav proces se može smatrati održivim, jedino ukoliko je uticaj na životnu sredinu prihvatljiv. To znači da se energetski transformisani materijali moraju uklanjati iz životne sredine prirodnim putem, ili mogu ostati u njoj ukoliko izazivaju minimalne, odnosno podnošljive promene.

Očigledno je da se energetski sektor u budućnosti mora što više oslanjati na obnovljive izvore energije a što manje na iscrpive izvore energije. Prelazak na čistu i obnovljivu energiji treba biti zasnovan na tržišnoj ceni energije iz uobičajenih izvora i mora sadržati i troškove zaštite životne sredine. Neophodna je i primena odgovarajućih tehnoloških standarda, edukacija i bolje informisanje u kombinaciji sa primenom odgovarajućih podsticaja za štednju, povećanje energetske efikasnosti i veće iskorišćenje obnovljive energije.

Proizvodnja i potrošnja energije moraju da ostavljaju što manje negativnih uticaja na životnu sredinu, vazduh, vodu, zemljište, biodiverzitet i ljudsko zdravlje a za energetski sektor zaštita životne sredine treba da bude pitanje od najvećeg prioriteta.

Program EKO-SISTEM podrška reformama u životnoj sredini

Vesti

Oplanetili smo se u Boru

3. oktobar 2022.
by admin

U okviru projekta „Oplaneti se: Zeleni karavan se nastavlja”, koji sprovodi Savez ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije”, od 16. do 18. septembra organizovano je okupljanje organizacija članica ZLS u Boru.

Cilj okupljanja je bio, pored 13. Skupštine Saveza, održavanje obuke o rodnoj ravnopravnosti i okruglog stola u organizaciji Društva mladih istraživača iz Bora. Učesnici su takođe imali prilike da obiđu prostore koji su degradirani rudarstvom u Boru, ali i da se upoznaju sa aktivnostima na njihovoj rekultivaciji.

Na 13. sednici Skupštine Saveza ekoloških organizacija „Zelena lista Srbije” koja je održana 16.09. izabrani su predsedavajući i predsednik ZLS, doneta odluka o formiranju stalnog Sekretarijata i radnih grupa ZLS i usvojene izmene i dopune Statuta ZLS. Predsedavajući Skupštinom ZLS u naredne tri godine biće Dragan Ranđelović iz Bora, dok će Predsednik ZLS u naredne tri godine biće Marko Vukomanović iz Raške.

Održana je obuka o rodnoj ravnopravnosti, koju je vodila Snežana Đoševska iz Društva mladih istraživača Bor. Teme ove obuke su bile: Značaj rodne ravnopravnosti, Nacionalna politika rodne ravnopravnosti – Strategija za rodnu ravnopravnost, Lokalna strategija rodne ravnopravnosti – primer grad Bor i Rodna ravnopravnosti u dokumentima Zelene liste i njenih članica.

„Rodna ravnopravnost pretpostavlja da u jednom društvu, zajednici ili organizaciji postoje jednake mogućnosti za žene, muškarce i osobe drugačijih rodnih identiteta da doprinesu kulturnom, političkom, ekonomskom i socijalnom napretku, kao i da imaju jednake mogućnosti da uživaju sve koristi i dobrobiti od napretka jedne zajednice. Rodna ravnopravnost nije samo pitanje socijalne pravde već je ključna za postizanje društvenog razvoja na delotvoran i efikasan način, kao i eliminaciju siromaštva”, prenela je Đoševska tokom svog izlaganja.

EVIDENTAN JE NEDOSTATAK ŽENA, KAO I ŽENSKIH UDRUŽENJA I MREŽA U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U SRBIJI JEDINA MREŽA NA OVIM PROSTORIMA JE FORMIRANA KROZ PROJEKAT WISE SEE (Women in Sustainable Energy South-East Europe) projekat koji se bavi ulogom i položajem žena u održivoj energetici i u širem smislu klimatskim promenama i zaštitom životne sredine.

U okviru projekta, formirana je WISE ekspertska mreža žena koje se profesionalno bave energetikom, klimatskim promenama i zaštitom životne sredine. Ovu, prvu multidiscipliranu mrežu te vrste u Srbiji, a i u celom regionu Jugoistočne Evrope, čini 200 žena, profesionalno posvećenih zajedničkom cilju nalaženja rešenja i tranziciji ka održivoj energetici.

Posebno se govorilo o tome šta Zelena lista Srbije treba da uradi u narednom periodu. Zelena lista Srbije i njene članice treba da daju veći doprinos u praćenju realizacije novog Nacionalnog programa upravljanja otpadom 2022-2031. i njegovog akcionog plana, izradi Programa razvoja cirkularne ekonomije i Programa razvoja Srbije, naročito u ugrađivanju njihovih opredeljenja prilikom donošenju novih lokalnih i regionalnih planova upravljanja otpadom, zaštite životne sredine i planova razvoja u lokalnim zajednicama – Novi Sad, Bor, Trstenik, Raška, Niš i dr. gde deluju članice ZLS. Posebno bi trebalo usmeriti pažnja na ugrađivanje potreba i interesa žena i mladih u navedene javne politike. ZLS i članice trebale bi sagledati ostvarivanje principa rodne ravnopravnosti prilikom organizovanja kampanja zagovaranja i učešća članica u konsultacijama, javnim uvidima i raspravama i u internim dokumentima ZLS ugraditi ovaj princip.

Drugog dana održan je okrugli sto o ciljevima održivog razvoja i rudarstvu u okviru kojeg je organizovana i poseta lokalitetima koja su degradirana rudarstvom u Boru.

Ciljeve održivog razvoja (COR) u zaštiti životne sredine, predstavila je Nataša Ranđelović iz Bora. Održivi razvoj predstavlja integralni ekonomski, tehnološki, socijalni i kulturni razvoj, usklađen sa potrebama zaštite i unapređenja životne sredine, koji omogućava sadašnjim i budućim generacijama zadovoljavanje njihovih potreba i poboljšanje kvaliteta života.

2015. godine u Njujorku na sednici Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija usvojena je Agenda održivog razvoja od 2015. do 2030. godine. Agenda 2030 je logički nastavak milenijumskih ciljeva i prepoznatljiva je po svojih 17 ciljeva. Ciljevi održivog razvoja prevashodno treba da doprinesu smanjenju siromaštva, kao i nejednakosti i nepravde, uz to da utiču na uzroke i minimalizuju posledice klimatskih promena. Iza ovih 17 ciljeva nalazi se strategija kako učiniti svet boljim mestom za život. Govorilo se i o zastupljenosti ovih ciljeva u lokalnim dokumentima javne politike.

„Rudarstvo može da podstakne ekonomski razvoj, poveća zaposlenost, poveća fiskalne prihode i infrastrulturne veze, ali istorijski gledano, rudarstvo je uticalo na degradaciju životne sredine, raseljavanje stanovništva, povećanje ekonomske i socijalne nejednakosti, povećanje zdravstvenih rizika, utaju poreza, korupciju, povećanje rodne neravnopravnosti, kršenje ljudskih prava i ratne sukobe”, tvrdi Toplica Marjanović. Zadatak rudarskih kompanija koje ovde rade jeste da podstiču ekonomski razvoj i to na taj način da stvaraju resurse koje mogu da zamene one koje se ekspoatišu, a koje će biti dovoljne za razvoj budućih generacija.
Nakon obilaska prostora koji su degradirani rudarstvom u Boru, učesnici su imali prilike da prisustvuju prvom festivalu pesme „Etno Istok” gde im je domaćin bio KUD „Đido” iz Brestovca, a gde je ordržano i takmičenje u spremanju starih tradicionalnih jela.

Iako je prvobitno manifestacija zamišljena kao festival pesme, domaćin i organizator festivala „Etno Istok“ je želeo da podstakne mlađe članove kulturno umetničkog društva da kroz igru, pesmu i sviranje na starim muzičkim instrumentima, nastave da neguju svoju kulturu i tradiciju.

Zakazano je i novo okupljanje svih članica mreže, koje nas očekuje tokom oktobra meseca u Trsteniku.
Projekat “Oplaneti se: Zeleni karavan se nastavlja“, se sprovodi u okviru EKO-SISTEM programa koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska.

Marko Vukomanović,
predsednik Saveza ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije“

Vesti

Oplanetimo se u Eko Istoku

1. septembar 2022.3. oktobar 2022.
by admin

U okviru projekta „Oplaneti se: Zeleni karavan se nastavlja” koji sprovodi Savez ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” u periodu od 17. do 24. avgusta realizovan je ekološki kamp pod nazivom „Eko Istok”.

Cilj ovog kampa jeste jačanje održive turističke ponude lokaliteta očuvane prirode unošenjem novih sadržaja koji ne ugrožavaju već doprinose zaštiti životne sredine, podizanje svesti posetioca i okolnog stanovništva o potrebi očuvanja životne sredine, da se volonteri upoznaju sa kulturom, tradicijom i prirodnim bogatstvima ovog područja, ali i da se radom volontera lokalno stanovništvo dodatno motiviše i uzme učešće u različitim ekološkim aktivnostima.

„Eko Istok” je počeo 17. avgusta kada je deset ranije odabranih volontera došlo u Zlot i koji su zajedno sa kamp liderom prvoga dana uređivali deo prostora planinarskog doma „Dubašnica” koji se nalazi nedaleko od Zlota u reonu zvanom Selište. Planinarskim domom upravlja Planinarsko društvo „Dubašnica” iz Zlota. Planinarski dom „Dubašnica” je na delu pešačkog puta koji ide od Borskog jezera, preko obronaka Tilva Njagra, do doma i nastavlja se delom pored Beljevinske reke, Lazarevog kanjina do vrha Malinik koji je na nadmorskoj visini od 1.087 mnv.

Narednog dana volonteri su bili zauzeti markiranjem i obeležavanjem pešačke staze na Umki- prerast Samar. Prerast Samar je prirodni kameni most lučnog oblika, koji se nalazi u jugoistočnom delu Homolja. Smešten je na teritoriji Opštine Žagubica, a od istoimenog naselja je udaljena oko dvadesetak kilometara, u pravcu prema Boru. Prerast Samar je pod zaštitom države i SO Žagubica, kao geomorfološki spomenik prirode treće kategorije. Pešačka staza počinje na teritoriji grada Bora na mestu zvanom Umka.

Petak, 19. avgust, bio je rezervisan za uređenje centra sela Brestovac i dogovor sa predstavnicima KUD-a „Đido” oko učešća na Danima Brestovačke banje. Selo Brestovac nalazi se tri kilometra od Bora. Naselje je zbijenog tipa, formirano uz Brestovačku reku koja izvire ispod Crnog vrha i preko Borskog jezera i Brestovačke banje protiče kroz Brestovac i uliva se u Crni Timok.

Manifestacija Dani Brestovačke banje obeležava se po 28. put, a ove godine obeležava se i 185 godina od izgradnje konaka kneza Miloša koji se nalazi u ovoj banji kod Bora. Volonteri su učestvovali u takmičenju u spremanju tradicionalne hrane, na kome su u saradnji sa NVO „Šarbanovački kotlić” iz Šarbanovca kod Bora i zauzeli drugo mesto u ukupnom plasmanu. Po završetku zvaničnog dela manifestacije volonteri su pomogli oko sređivanja i čišćenja prostora na kome se kuvalo i gde su se prezentovali suveniri i tradicionalne rukotvorine. Slobodno vreme volonteri su iskoristili za posetu izvora lekovite vode.

U nedelju, 21. avgusta volonteri su bili do Vidikovca 1 i 2 na području Spomenika prirode „Lazarev kanjon” gde su čistili i uređivali pešačke staze i prostor oko vidikovca. Vidikovac 1 I 2 nalaze se oko Lazarevog kanjona do kojih se može doći pešačkom stazom čiji početak je na tri kilometra od Zlota. Lazarev kanjon je najdublji i najduži kanjon istočne Srbije, jedan od najimpresivnijih elemenata reljefa Kučaja i jedan od najznačajnijih centara biodiverziteta na Balkanu. Nastao je usecanjem Lazareve reke u krečnjačku ravan Dubašnice. Na njega se bočno nadovezuju plići i manji kanjoni. Lazarev kanjon je jedan od najneprohodnijih kanjona u Srbiji, dugačak 4,5 km sa dubinama od 300 do 500 metara, a najmanja širina kanjona je četiri metra. Odlikuje se vertikalnim krečnjačkim stenama, jedinstven po raznovrsnosti površinskih i podzemnih oblika kraškog reljefa, kao što su kraške doline, vrtače, škrape, kamenice, pećinne i jame. Zbog strmosti svojih stenovitih litica, ni dan danas nije u potpunosti ispitan.

Na području Lazarevog kanjona otkriveno je više od 70 speleoloških objekata, prvenstveno pećina i jama. Najznačajnije pećine su Lazareva i Vernjikica. Flora ovog područja 1,5 puta je raznovrsnija od flora Nacionalnih parkova Kopaonika, Šare i Đerdapa, a pet puta raznovrsnija od flore čitave Srbije. Lazarev kanjoj je proglašen za Spomenik prirode i kao takav je pod zaštitom države.

Poslednji dani kampa bili su posvećeni uređenju i čišćenju prilaza do etno domaćinstva „Lukin“ na Borskom jezeru, čišćenju i uređenju jezerceta kod Zlotske pećine i uređivanju porostora oko planinarskog doma „Dubašnica”.
Po rečima volontera koji su došli iz Beograda, Kruševca, Raške, Zaječara i Bora, iskustva koja će poneti sa kampa, zasigurno će im značiti u daljem radu na očuvanju životne sredine, a sam kamp je imao za cilj unapređeno znanje i motivaciju mladih za učešće u programima zaštite životne sredine.

Kamp je organizovalo UG „Village” Pokret za razvoj sela iz Zlota, kao jedan od partnera na projektu „Oplaneti se: Zeleni karavan se nastavlja”, koji realizuje Savez ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” u konzorcijumu sa ostala tri partnera – Društvom mladih istraživača iz Bora, Moravskim oraškom iz Trstenika i Eko klubom Zeleni putokazi iz Raške.

Ova aktivnost je realizovana kao deo EKO-SISTEM programa, koji sprovode Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska. Program EKO-SISTEM nastao je s ciljem da podrži reforme u zaštiti životne sredine u Republici Srbiji aktivnijim uključivanjem organizacija civilnog društva i drugih aktera u društvu u sprovođenju pravnih tekovina Evropske unije.

Takođe, ovaj kamp je uspešno realizovan uz lokalnu podršku Društva mladih istraživača iz Bora, lokalnih udruženja građana iz Bora, Zlota i Brestovca, JKP „3. oktobar” Bor, planinarskog društva „Dubašnica” iz Zlota, Kancelarijom za zaštitu životne sredine i Kancelarijom za mlade Grada Bora, mesnim zajednicama sela Brestovac i Zlot, etno domaćinstvom „Lukin” koje se nalazi na turističkoj destinaciji Borskog jezera, lokalnim medijima, Turističkom organizacijom Bora i Muzejem rudarstva i metalurgije u Boru.

Marko Vukomanović,
predsednik Zelene liste Srbije