Analiza lokalnih planskih dokumenata upravljanja otpadom za Grad Leskovac…

Ova analiza radjena je za potrebe projekta ,,Zelena lista za zeleni dijalog“. Projekat Zelene liste podržan
je od strane ACT projekta kroz program Javno zagovaranje mreža OCD 2020. Specifični cilj ovog projekta
je: ,,Povećati osposobljenosti motivaciju gradjana za učešće u odlučivanju o upravljanju komunalnim
otpadom u odabranim lokalnim zajednicama i na nacionalnom nivou.

Analizu možete preuzeti na sledećem linku:

Analiza lokalnih planskih dokumenata Leskovac

Analiza upravljanja komunalnim otpadom u Nišu i predlozi mera…

Ovaj dokument je izrađen za potrebe projekta ,,Oplaneti se – Zelena lista za zeleni dijalog“. Projekat Zelene liste podržan je od strane ACT – a, kroz program „Javno zagovaranje mreža OCD 2020“. Specifični cilj ovog projekta je: ,,Povećati osposobljenosti motivaciju građana za učešće u odlučivanju o upravljanju komunalnim otpadom u odabranim lokalnim zajednicama i na nacionalnom nivou. Dokument podrazumeva presek i analizu prakse upravljanja otpadom u Nišu, i u skladu sa tim, data je lista predloga mera i rešenja za unapređenje, uzimajući u obzir dugogodišnji problem nesistematskog upravljanja otpadom u Srbiji, posebno komunalnim otpadom.

Analizu možete preuzeti na sledećem linku:

Analiza upravljanja otpadom za Grad Niš

Studija analize stanja i realizacije lokalnih javnih politika upravljanja…

GRAD KRUŠEVAC JE JLS KOJA AKTIVNO REŠAVA PROBLEME UPRAVLJANJA OTPADOM

Studija  analize  stanja i realizacije lokalnih javnih politika upravljanja komunalnim otpadom u gradu Kruševcu je rađena za potrebe projekta „Zelena lista za zeleni dijalog“ koji realizuje Savez ekoloških organizacija „Zelena lista Srbije“, a u kome je EP “Moravski orašak“iz Trstenika jedna od partnerskih organizacija i preuzela je deo aktivnosti „Bele breze“ iz Kruševca. Projekat je deo programa ACT-a „Javno  zagovaranje mreža OCD 2020“ i podržan je od konzorcijuma koji čine Helvetas i Građanske inicijative.

Nakon objektivne i nepristrasne analize za koju je  primenjena Metodologija za praćenje sprovođenja standarda EU u upravljanju otpadom u jedinicama lokalne samouprave sa definisanim indikatorima  koji je razvijena kroz projekat „Zeleni inkubator“ urađena je studija. Za monitoring javne politike u gradu Kruševcu  obavljeni su obilasci JKP „Kruševac“ i Gradske uprave Kruševac.  Obavljeni su neposredni razgovori sa nadležnim osobama za upravljanje otpadom: Andrijanom Cvetković, koordinatorom projekata i osobom za odnose sa javnošću iz JKP i Slađanom Milić, šefom službe za ZŽS u gradskoj upravi. Dokumenta kojih nije bilo na sajtovima  dostavljena su na uvid. Za analizu su korišćeni podaci sa sajtova: www.jkpkrusevac.co.rs; www.krusevac.ls.gov.rs; www.sepa.gov.rs; www.ekologija.gov.rs.

Rezultati analize su uneti u Tabeli sa indikatorima i komentarima, a zbirna tabela indikatora ukazuje da je grad Kruševac na dobrom putu da implementira sve zahteve  poglavlja 27 u oblasti upravljanja otpadom.

Definisanje problema u upravljanju otpadom i njihovo rešavanje kroz ostvarenje zadatih ciljeva

Grad Kruševac je u svim svojim dokumentima javnih politika isticao i tretirao problem upravljanja otpadom kao jedan od prioritenih problema. Razlog za to je zakonska obaveza JLS da na svojoj teritoriji organizuje upravljanje komunalnim otpadom i stavovi građana izraženi na tribinama i putem različitih anketa o važnosti upravljanja otpadom u njihovom svakodnevnom životu. Lokalne javne politike koje se odnose na upravljanje otpadom usaglašene  su sa aktuelnim nacionalnim pravnim propisima   i one su odslikavale obaveze koje JLS mora da ispuni u skladu sa tim propisima.

U toku izrade analize i studije analize pregladana su sva važeća strateška dokumenta grada Kruševca u oblasti upravljanja otpadom. Za autora analize najprikladniji pristup ovoj tematici dat je u Lokalnom  programu zaštite životne sredine 2015-2024   za grad Kruševac koji je izradio radni tim iz grada u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština uz tehničku podršku programa „Exchange 4“ .  U tom dokumentu je opisano postojeće stanje (situaciona analiza) i najvažniji problemi u oblasti upravljanja otpadom kao i opšti i specifični ciljevi za rešavanje problema.Ne tako davne  2015 godine u oblasti upravljanja otpadom definisani su prioritetni problemi:

• Nepoštovanje Zakona i podzakonskih akata o upravljanju otpadom-
• Nepostojanje sporazuma o regionalnom upravljanju otpadom
• Nedostatak regionalnog plana upravljanja otpadom
• Neadekvatan postojeći lokalni plan upravljanja otpadom
• Nepostojanje regionalne deponije
• Neizvršena sanacija i rekultivacija postojeće deponije u Srnju
• Postojanje velikog broja divljih deponija
• Nedovoljan broj vozila i njihova zastarelost
• Nedostatak posuda za sakupljanje otpada
• Nepostojanje organizovanog sistema primarne selekcije otpada
• Nedovoljna pokrivenost teritorije grada Kruševca organizovanim sakupljanjem otpada
• Nizak nivo naplativosti usluga sakupljanja otpada

Sprovođenjem monitoringa u aprilu 2022 utvrđeno je da je veliki broj ciljeva postignut, a da se nekim ciljevima teži:

Donet i usvojen regionalni plan upravljanja otpadom

Grad Kruševac je potpisnik protokola o pristupanju zaključivanja Sporazuma o zajedničkom regionalnom upravljanju otpadom. Regionalni centar za upravljanje otpadom obuhvataće JLS: grad Kruševac i opštine Aleksandrovac, Brus, Varvarin, Ćićevac i Rekovac. Za izgradnju ovog regionalnog centra urađena je strudija opravdanosti I regionalni plan upravljanja otpadom .

Revidiran i primenljiv Lokalni plan upravljanja otpadom

Gradska skupština  Kruševaca donela je  Odluku o revidiranju Lokalnog plana upravljanja otpadom za period 2016-2025. Plan kroz adekvatne akcione planove obezbedjuje  kontrolu stvaranja otpada, iskorišćenja otpada i podsticaje za investiranje i afirmaciju ekonomskih mogućnosti koje nastaju iz otpada. Revizija lokalnog plana upravljanja otpadom je moderan i sveobuhvatan dokument koji može da bude primer za izradu lokalnih planova upravljanja otpadom u drugim JLS.

Određena lokacija i uređena regionalna deponija

Nakon izrade studije opravdanost i Regionalnim planom upravljanja otpadom definisana je lokacija Regionalnog centra za upravljanje otpadom. Razmišljalo se da se izabere nova lokacija, ali je na kraju usvojeno rešenje : proširenje postojeće gradske deponije u Srnju.

U fazi uređenja lokacije preduzete su aktivnosti:

-Izrađen i usvojen Plan detaljne regulacije za ovo područje

-Gradska uprava Kruševac je izdala lokacijske uslove za izgradnju Regionalnog centra za upravljanje otpadom

-Urađen projekat preparcelacije zemljišta na kojoj će biti Regionalni centar upravljanja otpadom

-Trenutno su u toku aktivnosti ekspropijacije zemljišta od vlasnika parcela

Prema Akcionom planu za sprovođenje nacionalnog programa upravljanja otpadom 2022-2024 u meri 1.4.5 definisana je realizacija programa integrisanog upravljanja otpadom u Kruševcu koja će se finasirati iz kredita KfW banke i budžeta grada Kruševca.

– U prvoj fazi od 2022-2024 uradiće se prva kaseta na koju će se odlagati  mokri otpad iz grada Kruševca nakon selekcije po principu „dve posude“( suva i mokra frakcija). Biće obavljeno zatvaranje stare deponije i izgradnja Reciklažnog centra .

– U drugoj fazi od 2024-2026 uradiće se  druga  kaseta u koju će se  odlagati se mokri otpad iz drugih JLS potpisnica sporazuma.

– Finalna treća faza od 2026-2030  obuhvataće izgradnju treće kasete, postrojenja za mehaničko-biološki tretman otpada i prostora za odlaganje opasnog otpada. U ovoj fazi sa teritorija svih JLS potpisnica sporazuma prikupljaće se otpad po principu „tri posude“- suvi, biorazgradiv i ostali otpad.

Izvršena sanacija i rekultivacija deponije u Srnju

Deponija se vodi kao smetlište na koje se godišnje deponuje 47.000t otpada ( DEP1 za 2021) . Projekat izgradnje Regionalnog centara za upravljanje otpadom u prvoj fazi predviđa degazaciju stare deponije i njenu sanaciju i rekultivaciju do 2024 godine.

Izvršena sanacija divljih deponija

Proširenjem obima organizovanog sakupljanja otpada na celoj teritoriji grada Kruševca i delovanjem službe komunalne policije očekivalo se da će se broj divljih deponija drastično smanjiti, ali to se nije ostvarilo u potpunosti. Na području grada evidentirane su 72 divlje deponije, u toku 2021 uklonjen je otpad sa 31 prostora divljih deponija. Na žalost, vrlo često se na istim lokacijama javljaju ponovo divlje deponije.

Opremljen vozni park i  izvršena nabavka dovoljnog broja posuda za sakupljanje otpada

Očekuje da će do 2024 JKP „Kruševac“ biti opremljeno dovoljnim brojem vozila za prikupljanje primarno selektiranog otpada na području grada Kruševca, a 2026 i na teritoriji celog regiona. Posude za prikupljanje otpada sada čine standardizovani kontejneri od 1,1m3 (3000kom) i 5m3 i veliki broj standardizovanih i nestandardizovanih kanti (preko 35000). Posude će se prilagoditi vozilima radi jednostavnijeg pražnjenja.

Teritorija grada Kruševca pokrivena organizovanim sakupljanjem otpada

Prema popisu stanovništva iz 2011 godine na teritoriji grada Kruševca na površini od 884 km2 živelo je ukupno 127.429 stanovnika u 101 naselju i u 40 947 domaćinstava.  JKP „Kruševac „organizovano prikuplja otpad iz 87 naseljenog mesta , a samo 560 domaćinstava nije obuhvaćeno ovom uslugom zbog tehničkih problema-nemogućnost autosmećara da dođu do korisnika.

Uspostavljen organizovan sistem primarne selekcije otpada

Na teritoriji grada Kruševca proz projekat GIZ-a postavljeni su plastični kontejneri za primarnu selekciju otpada: karton, plastična ambalaža i staklo, a u seoskim sredinama žuti žičani kontejneri za PET ambalažu. Prikupljeni ambalažni otpad se ne meša sa komunalnim otpadom i posebnim vozilom se odvozi u Sektor za sortiranje i reciklažu JKP „Kruševac“. Tu se vrši presovanje i baliranje kartona i PET ambalaže. Individualni sakupljači mogu da donesu reciklažni otpad i da ga prodaju. Količina reciklabila koja se godišnje prodaje je 150 tona.

Povećan nivo naplativosti usluga sakupljanja otpada

Naplata usluge iznošenja smeća nije adekvatna. Cena usluge ne pokriva troškove sakupljanja, transporta i deponovanja komunalnog otpada. Pored niske cene koja je populistička i podsticajna za uključivanje većeg broja naseljenih mesta u organizovano prikupljanje otpada i način obračuna nije adekvatan. Iako je niska cena ove komunalne usluge procenat napalte teško prelazi 60% od fakturisane.

Rizici i prilike za grad Kruševac u rešavanju problema upravljanja otpadom

Grad Kruševac je sa opštinama potpisnicama sporazuma otpočeo realizaciju infrastrukturnog  projekta izgradnje Regionalnog centra za upravljanje otpadom koji je obuhvaćen Akcionim planom za sprovođenje nacionalnog programa za upravljanje otpadom i za koji su opredeljena sredstva iz kredita KFW banke.Planirana kompletna realizacija projekta je do 2030 godine. Realizacija ovako velikog projekta donosi rizike i prilike na koje JLS mora da odgovori ili će biti u problemu.  Problem je obezbeđenje dovoljnog broja kompetentnih osoba u gradskoj upravi i JKP „Kruševac“ s obzirom na ograničenje zapošljavanja u javnom sektoru i nestimulativne zarade. Neophodno je obrazovano osoblje koje će moći da prati realizaciju velikog infrastukturnog projekta i zakonske procedure za sprovođenje projekta. Pored same izgradnje Regionalnog centra otvara se čitav niz obaveza koje grad Kruševac mora da reši. Neophodne su institucionalne promene i jačanje kapaciteta gradskih i opštinskih administracija za uspostavljanje integrisanog sistema upravljanja otpadom. JKP „Kruševac“ kao upravljač regionalnog centra mora da unapredi kompetentnost svojih zaposlenih. Zato bi trebalo da osoblje prolazi kroz dodatne edukacije.

Problem koji se uočava odnosi se na sistem naplate usluga.U cilju održivosti JKP „Kruševac“ mora da se formira cena koja će da pokrije realne troškove sakupljanja, transporta i deponovanja prikupljenog otpada i servisiranje kredita i koja će za osnovu da ima zapreminu ili masu prikupljenog otpada, a ne kvadrate prostora. Otpad prave ljudi, a ne kvadrati. Kod određivanja cene usluga voditi računa i o socioekonomskom položaju korisnika usluga. Ovo će da bude težak problem za rešavanje, jer sadašnja cena neće moći da pokrije sve troškove, a naplata usluga od građana je i sad vrlo niska-ispod 60%.

Uključivanje građana

Mogućnost rešavanja problema upravljanja otpadom je od značaja za sve građane grada Kruševca. Zato intezivno treba raditi na jačanju javne svesti građana informisanjem i edukacijama . JKP „Kruševac“ i gradska uprava o aktivnostima oko otpada redovno informišu sugrađane na lokalnoj televiziji i na društvenim mrežama. To je nedovoljno. Građani moraju da se uključe direktno u rešavanje problema, da daju svoje predloge, jer onda promene doživljavaju kao svoje.

Savremeno upravljanje otpadom zahteva stručnost, velika ulaganja i visoke operativne troškove koje javni sektor ne može da obavi u potpunosti.To je i šansa za privatni sektor koji može biti  važan izvor finasiranja kapitalnih investicija i prenosa tehničkog i operativnog tehnološkog znanja i iskustva. Privatni operateri mogu biti uključeni u proces sakupljanja i transporta otpada što će pružiti mogućnost za zaradu uz istovremeno smanjenje cene usluga

Pored privatnog sektora savremeno upravljanje otpadom otvara prostor i za delovanje civilnog sektora koji treba da kanališe zahteve građana i da pruži neophodna ekspertska znanja.

Dokumenta možete preuzeti na sledećim linkovima:

Monitoring tabela indikatora za grad Kruševac

Analiza stanja realizacije lokalnih javnih politika upravljanja komunalnim otpadom u gradu Kruševcu po metodologiji za praćenje primene EU standarda u oblasti upravljanja otpadom u JLS

Studija analize stanja i realizacije lokalnih javnih politika upravljanja komunalnim otpadom u gradu Kruševcu

Analize o stanju i sadržaju dokumenata javne ekološke politike…

Ovi dokumenti su pripremljen radi realizacije definisanog cilja „Povećati informisanost javnosti o javnoj politici i praksi upravljanja komunalnim otpadom u lokalnoj zajednici u odabranim lokalnim zajednicama i na nacionalnom nivou“ projekta Zelene liste Srbije „Oplaneti se: Zelena lista za zeleni dijalog“ koji je podržan od strane Vlade Švajcarske kroz projekat „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative .

Analize o stanju i sadržaju dokumenata javne ekološke politike u oblasti upravljanja komunalnim čvrstim otpadom u gradu Boru i selima koja teritorijalno pripadaju gradu Boru su za potrebe udruženja „Village“ i „Društvo mladih istraživača“ iz Bora.

U izradi analiza korišćeni podaci iz sledećih dokumenata:

• Nacrt nove -Nacionalne strategija upravljanja otpadom sa nacionalnim planom upravljanja otpadom za period 2020 – 2025 godine
• Lokalni ekološki akcioni plan (LEAP) (2013-2022),
• Lokalni plan upravljanja otpadom – Kancelarija za zaštitu životne sredine Opštinske uprave Bor
• Regionalni plan upravljanja otpadom za opštine Kladovo, Bor, Negotin, Boljevac, Zaječar, Majdanpek i Knjaževac – nacrt, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka, Departman za inžinjerstvo zaštite životne sredine, (2009)

Analize možete preuzeti na:

ANALIZA OTPAD GRAD BOR

ANALIZA OTPAD SELA BOR

Mapa divljih deponija u Opštini Raška

Zbog uspešno realizovanih aktivnosti Eko kluba “Zeleni putokazi” iz Raške na projektu Saveza ekoloških organizacija „Zelena lista Srbije“ – Oplaneti se: Zelena lista za zeleni dijalog, a koji je podržan od strane Vlade Švajcarske kroz projekat „Zajedno za aktivn građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative, problem divljih deponija u opštini Raška postaje vidljiviji za gradjane, a donosiocima odluka u lokalnoj samoupravi, mapiranjem deponija, olakšano je rešavanje istog problema.

Problem divljih deponija na teritoriji opštine Raška je višegodišnji a može se reći i višedecenijski. Lokacije na kojima se javljaju divlje deponije mogu se svrstati u dve kategorije: 1) lokacije pored važnih saobraćajnica, gde je moguć prilaz mehanizacije javnih komunalnih preduzeća; 2) lokacije u brdsko – planinskim predelima opštine gde je prilaz mehanizaciji izuzetno otežan. Lokacije pored važnih saobraćajnica su po pravilu u blizini većih naseljenih mesta i uglavnom su evidentirane od strane nadležnih službi.

Ove deponije se s vremena na vreme čiste ali se posle izvesnog vremena ponovo formiraju. Kako bi se imala jasna slika svih tipova divljih deponijana teritoriji Opštine Raška, neophodno ih je popisati i evidentirati. Radi izrade adekvatnih sanacionih planova, preduzimanja određenih ekološko – edukativnih preventivnih mera, poboljšanja infrastrukturne opremljenosti i efikasnosti rada javnih komunalnih preduzeća i inspekcijskih službi, Eko klub „Zeleni putokazi” je postigao sporazum sa Komisijom za zaštitu i unapređenje životne sredine Opštine Raška koji podrazumeva:

1. Da Eko klub „Zeleni putokazi” u saradnji građanima i relevantnim predstavnicima mesnih zajednicama izvrši prikupljanje podataka o što većem broju divljih deponija;
2. Da se u saradnji sa odgovarajućim službama lokalne samouprave izvrši međusobno usaglašavanje raspoloživih podataka;
3. Da se za teritoriju opštine Raška izradi digitalna karta divljih deponija;
4. Da Komisija za zaštitu i unapređenje životne sredine, na osnovu podataka iz digitalne karte divljih deponija, usvoji trogodišnji akcioni plan sanacije određenog broja divljih deponija.

Dobijen pozitivan odgovor pisanim putem od strane predsednika Komisije i na Osmoj sednici Komisije usvojen predlog Zelenih putokaza i usvojen plana sanacije divljih deponija od 2022. do 2024. godine.

Mapu divljih deponija u opštini Raška možete videti na: Mapa deponija Raška

ANALIZA RADA STALNIH I PRIVREMENIH RADNIH TELA LOKALNIH SKUPŠTINA…

Ova analiza je rađena za potrebe projekta „Zelena lista za zeleni dijalog“ koji realizuje Savez ekoloških organizacija „Zelena lista Srbije“, a u kome je EP “Moravski orašak“iz Trstenika jedna od partnerskih organizacija . Projekat je deo programa ACT-a „Javno  zagovaranje mreža OCD 2020“ i podržan je od konzorcijuma koji čine Helvetas i Građanske inicijative.

Izradom ove analize doprinosi se ostvarenju specifičnog cilja projekta: Povećati informisanost javnosti o javnoj politici i praksi upravljanja otpadom u odabranim  lokalnim zajednicama i na nacionalnom nivou.

Izrada analize obuhvatala je pregled zvaničnih sajtova gradova Vranje Bor i Kruševac i opština Trstenik i Raška i pronalaženje i obavljanje razgovora sa kompetentnim osobama za ovu temu u navedenim lokalnim samoupravama.U izradi analize korišćena su dokumenta :

1. Građanski budžeti grada Bor, Kruševac i opština Trstenik i Raška i budžet grada Vranje za 2022
2. Plan razvoja grada Vranje 2021-2030
3. Plan razvoja opštine Trstenik 2021-2027 i Program zaštite životne sredine opštine Trstenik
4. Plan razvoja opštine Raška 2022-2028
5. Kratkoročnog akcionog plana za smanjenje zagađenja u gradu Boru
6. Program zaštite životne sredine grada Kruševca

Istraživački rad, intervjui sa kompetentnim osobama i izrada Analize rada stalnih i privremenih radnih tela lokalnih skupština i veća obavljena je u periodu od 16.02.2022. – 28.02.2022. godine.

Analizu možete preuzeti na:

ANALIZA RADA STALNIH I PRIVREMENIH RADNIH TELA LOKALNIH SKUPŠTINA I VEĆA U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

BROŠURA TRSTENIK

ANKETA GRAĐANA O UPRAVLJANJU KOMUNALNIM OTPADOM

Rešavanje problema otpada predstavlja jedan od prioritetnih problema životne sredine u Srbiji jer pogađa sve sredine i sve stanovnike. U Republici Srbiji nije dovršeno uspostavljanje sistema upravljanja otpadom, posebno ne postoji sistematski organizovano odvojeno sakupljanje, sortiranje i reciklaža komunalnog otpada koje bi smanjilo opretećenje deponija otpada i njihov negativni uticaj na životnu sredinu. Ovom anketom, koja se realizuje u okviru programa Aktivno građansko društvo, čiji su nosioci organizacije Helvetas i Građanske inicijative, a finansijski podržava Švajcarska agencija za međunarodnu saradnju, i koja je predviđena kao aktivnost u okviru projekta Saveza OCD Zelena lista Srbije, želimo da saznamo stavove građana o stanju upravljanja komunalnim otpadom i potrebnim merama za rešavanje ovog problema. Ove stavove bi koristili u predlaganju sadržaja novih dokumenata javne politike upravljanja otpadom u lokalnoj zajednici i na nacionalnom nivou.

Molimo vas da popunite anketu zaokruživanjem SAMO JEDNOG od ponuđenih odgovora a većina pitanja ima ponuđenu mogućnost da eventualno dodate neki odgovor koji nije ponuđen.

Anketa je izrađena u okviru projekta Zelene liste Srbije pod nazivom „Oplaneti se: Zelena lista za zeleni dijalog“ koji se sprovodi kroz projekat „ACT – Zajedno za aktivno građansko društvo.“

Anketu možete popuniti OVDE

Konferencija „Uloga civilnog društva u cirkularnoj ekonomiji“

Savez ekoloških udruženja “Zelena lista Srbije” i udruženje “Inženjeri zaštite životne sredine” u petak 19. novembra 2021. godine, u prostoru Privredne komore Vojvodine u Novom Sadu, organizovali su konferenciju “Uloga civilnog društva u cirkulanoj ekonomiji”.

Predstavnike i predstavnice udruženja i organizacija iz čitave Srbije ispred domaćina, Privredne komore Vojvodine, pozdravio je Zoran Trpovski, sekretar Udruženja industrije PKV. Trpovski je posebno skrenuo pažnju na Savet za cikularnu ekonomiju, koji je ova organizacija osnovala 2019. godine, a koji ima za cilj razvoj koncepta cirkularne ekonomije, povezivanje, osmišljavanje i realizaciju zajedničkih aktivnosti.

Moderator prvog dela razgovora, MSc Igor Jezdimirović, predsednik Upravnog odbora “Inženjera zaštite životne sredine”, istakao je značaj saradnje organizacija civilnog društva i privrede kada je u pitanju briga za budućnost i očuvanje planete, ali i zajednički razvoj novih koncepata na ovom putu, kao što je cirkularna ekonomija. Trenutno jedan od većih programa kroz koji se pruža podrška civilnom sektoru “EKO-SISTEM” predstavila je Tijana Ljubenović iz Mladih istraživača Srbije. Program je namenjen podizanju kapaciteta mreža udruženja građana koja se bave temom zaštite životne sredine i njihovom povezivanju sa donosiocima odluka, a finansiran je od strane Švedske.

Šta civilno društvo kao podrška tranziciji ka cirkularnoj ekonomiji može da pruži učesnicima i učesnicama konferencije predstavila je Dragana Petrović, stručnjakinja za ovu oblast i članica tima za izradu Programa za cirkularnu ekonomiju Republike Srbije. Petrović je ukazala na razliku između  linearne ekonomije – proizvedi-iskoristi-baci, koja se napušta, i novog modela cirkularne, kružne ekonomije, čija ideja je da se korišćenje resursa i proizvoda maksimalno produži i da se nakon korišćenja proizvodi i materijali opet upotrebe kao sirovine. Na ovaj način ide se ka eliminaciju otpada i zagađenja i regeneraciji i obnavljaju prirodnih sistema. Na putu ka prelasku na nove poslovne modele, Srbija kao mala zemlja mora da se udružuje i da taj put isplanira, da postavi jasne i ostvarljive ciljeve. Veliku pomoć u ovome može i treba da pruži civilno društvo – od kreiranja kreativnih rešenja do konstruktivne kritike upućene donosiocima odluka i privredi.

Petrović je navela različite primere uključivanja organizacija u pitanja važna za cirkularnu ekonomiju: realizacija aktivnosti usmerenih na jačanje svesti o problemima otpada, zagađenja vazduha, hemikalija, rad sa predstavnicima i predstavnicama lokalnih samouprava, pokretanje inicijativa za izmene i/ili kreiranje javnih politika i zakona, promocija zelenih javnih nabavki  i drugo. Izrada Programa za cirkularnu ekonomiju Republike Srbije je u toku, a vodi ga Ministarstvo zašite životne sredine; očekuje se da će dokument do kraja godine biti na javnoj raspravi gde će svi zainteresovani imati prilike da se upoznaju sa ciljevima i merama i daju svoje sugestije i predloge za njegovo unapređenje.

U drugom delu konferencije, koji je vodila Danica Batoćanin iz udruženja “Moravski orašak” iz Trstenika, predstavljeni su projekti organizacija i udruženja koji za cilj imaju informisanje različitih subjekata o cirkularnoj ekonomiji, kao i projekti koji se bave pojedinim aspektima, problemima, tendencijama i rešenjima u sektoru upravljanja otpadom.

Lokalna ombudsmanka Grada Novog Sada Marina Popović Ivetić informisala je prisutne o programima saradnje ovog organa sa organizacijama civilnog društva, koji su pre svega usmereni na edukaciju i istraživanja u koja se uključuju građani i građanke Novog Sada.

Tokom avgusta i septembra ove godine, Lokalni ombudsman i udruženje “Inženjeri zaštite životne sredine” sproveli su jedno takvo istraživanje „Zadovoljstvo građana i građanki Novog Sada infrastrukturom i sistemom odnošenja otpada“ koje je predstavila jedna od autorki Ivana Milovac. Milovac je naglasila da je istraživanje pokazalo da su Novosađani i Novosađanke slabo informisani o predviđenim načinima odlaganja kabastog otpada, što može biti razlog čestog pojavljivanja malih divljih deponija, ali i dobra smernica za adekvatno rešavanje ovog problema. Istakla je da su se građani i građanke u velikom procentru izjasnili da bi veoma rado prihvatili uvođenje primarne separacije otpada u gradu.

Putem Zoom platforme, učesnicima i učesnicama Lazar Jovčić iz Beogradske otvorene škole predstavio je projekat Zeleni inkubator, usmeren na razvoj kompetentnog civilnog društva koje doprinosi reformskim procesima i integraciji Srbije u Evropsku uniju. Snežana Đoševska upoznale je prisutne sa rezultatima istraživanja rudarskog otpada u Boru, koje je sprovelo Društvo mladih istraživača Bora. “Analizu upravljanja otpadom za perido 2010-2021. godine u opštini Raška” prezentovao je Zoran Simović, dok je o “Metodologiji za praćenje primene EU standarda u oblasti upravljanja otpadom u opštini Trstenik” govorila Danica Batoćanin.

Konferenciju “Uloga civilnog društva u cirkularnoj ekonomiji” organizovao je Savez ekoloških udruženja Zelena lista Srbije sa partnerima, kroz program EKO-SISTEM Mladih istraživača Srbije, a uz podršku Švedske. Održavanje konferencije pomoglo je i Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije.

Snimak konferencije može se pogledati OVDE.

Savez ekoloških udruženja “Zelena lista Srbije” čine udruženja: Centar za održivu budućnost “Zelena zona” iz Knjaževca, Društvo mladih istraživača “Bor” iz Bora, Eko klub “Zeleni putokazi” iz Raške, Ekološki pokret “Moravski orašak” iz Trstenika, Ekološki pokret “Bela breza” iz Kruševca, “Inženjeri zaštite životne sredine” iz Novog Sada, Odred izviđača “Zavičaj 1093” iz Vranja, “Porečje – Vučje” iz Vučja, “Zeleni krug “ iz Novog Sada, „Zeleni ključ“ iz Niša, Udruženje građana “Village” iz Bora, „Timočki klub“ iz Knjaževca, „Centar za decu i omladinu“ iz Vrnjačke Banje, Planinarsko-ekološko udruženje „Ras“ iz Novog Pazara, „Gradjanska čitaonica Evropa“ iz Bora i „Evropski pokret u Srbiji – Valjevo“ iz Valjeva.

Izvor: www.activity4sustainability.org/

Video spot izradjen za potrebe projekta “Oplaneti se: Zeleni karavan” možete pogledati na: https://www.youtube.com/watch?v=xOD3xW7XV1M