Sa sigurnošću danas možemo reći, da u suštini, ne postoji energetska kriza, već kriza energetske politike u odnosu na potrebu zaštite  životne sredine. Najveći deo energije koju potrošimo potiče od fosilnih goriva. Kako bi planetu sačuvali za generacije koje dolaze, neophodno je preći na formu energije koja se stalno obnavlja i to sa minimalnim učešćem ljudskih aktivnosti. Energija vetra i geotermalni izvori su samo jedan od primera.

Ljudi su od davnina koristili energiju vetra za dobijanje mehaničke energije a u novije vreme i za proizvodnju  električne energije.  Značajnija proizvodnja električne energije započela je posle energetske krize 1973.g. Danas ukupan godišnji kapacitet vetroparkova u svetu podmiruje oko deset odsto svetskog potraživanja za električnom energijom i to predstavlja gotovo trećinu energije dobijenu iz obnovljivih izvora energije.

Postavlja se pitanje zbog čega treba koristiti energiju vetra? Razloga je više a neki od njih su:

• ova energija je potpuno obnovljiva;
• predstavlja jedan od najjeftinijih izvora energije;
• povećava energetsku stabilnost i
• vetroturbine se mogu postaviti na različitim terenima.

U Srbiji, na osnovu podataka Republičkog hidrometeorološkog zavoda, najperspektivnije lokacije za izgradnju elektrana na vetar su: Midžor na Staroj planini, Vršački breg, Deli Jovan, Krepoljin, Tupižnica, Juhor i Jastrebac.  Panonska nizija je takođe bogata vetrom i na prostoru od oko 2.000km² postoje značajne mogućnosti za izgradnju vetroelektrana. Na Zlatiboru, Kopaoniku  Divčibarama postoje pogodne mikrolokacije.

U našoj zemlji postoji devet vetroparkova a jedan od najvećih je u okolini Kovačice. Sačinjen je od 38 vetrogeneratora ukupne instalisane snage 104,5MW što praktično znači da oko 68.000 domaćinstava može godišnje da se snabde električnom energijom iz ovog vetroparka.

Geotermalna energija je energija koja dolazi iz unutrašnjosti Zemlje i u obliku toplotnog medija (vode ili pare) može se koristiti u tom obliku ili pretvorena u toplotnu, rashladnu ili električnu energiju.  Dakle može se koristiti u geotermalnim elektranama, toplotnim pumpama za grejanje i hlađenje domaćinstava i poslovnih prostora, toplifikaciju naseljenih mesta, grejanje staklenika, bazena za plivanje, u procesima sušenja drveta itd.

Ukupnii kapacitet geotermalne energije na Zemlji iznosi 15,4GW, od čega je 23,86 odsto ili 3,68GW instalirano na području SAD. Udruženje za geotermalnu energiju (GEA) procenjuje da je do sada iskorišćeno samo 6,9 odsto ukupnog svetskog potencijala.

U Srbiji u preko 60 opština postoji oko 360 izvorišta termalnih i termomineralnih voda (s temperaturom koja se kreće od 14⁰C  do 98⁰C. Njihova temperatura je najčešće oko 40⁰C  a na teritoriji 5 opština temperatura vode je preko 60⁰C. To su Vranje (Sijarinska i Vranjska Banja), Raška (Jošanička Banja), Kuršumlija (Kuršumlijska Banja), Kanjža (banja Kanjiža) i Bečej.

Toplota koja izbija na površinu Zemlje, obračunata po jednom m²  u svakoj sekundi  i u Srbiji iznosi više od 100 mW/m², naspram evropskog potencijala koji iznosi oko 60 mW/m².

Danas se naročito koriste toplotne pumpe koje prenose toplotu iz hladne u topliju sredinu i pri tome utoše energiju koja je nekoliko puta manja od prenete. Ukupna količina toplote koja se na taj način dobija je 3 – 4 puta veća. Prednosti toplotnih pumpi su: niži troškovi grajanja/hlađenja, jednostavno održavanje, lako se integrišu sa postojećom grejnom instalacijom, visoka pouzdanost, povratak ulaganja 3- 6 godina, radni vek duži od 20 godina, troškovi energenata niži od 60%, manja emisija CO₂, instalacija je moguća u bilo koji tip objekta itd.

Dakle, obnovljiva energija je na svakom koraku oko nas i mnoge države subvencionišu proizvodnju ove vrste energije. Iscrpljivanjem prirodnih resursa i sve većom brigom za zaštitu životne sredine, obnovljivi izvori energije će u skorijoj budućnosti postati konkurentni konvencionalnim izvorima energije.

Program EKO-SISTEM podrška reformama u životnoj sredini

Program EKO-SISTEM nastao je s ciljem da podrži reforme u zaštiti životne sredine u Republici Srbiji aktivnijim uključivanjem organizacija civilnog društva (OCD) i drugih aktera u društvu u sprovođenju pravnih tekovina Evropske unije (EU). Program sprovode Mladi istraživači Srbije u periodu od 2020. do 2022. godine, a podržava Švedska.

Kroz realizaciju programskih akivnosti, Mladi istraživači Srbije nastoje da ubrzaju promene u sektoru zaštite životne sredine u Srbiji kroz jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva i njihovo umrežavanje. Istovremeno, program se fokusira na pokretanje neophodnih promena u stavovima ka zaštiti životne sredine i praksama građana, lokalnih vlasti i državnih institucija.