Izašao je 61. broj „Eko lista“

Novi broj dvomesečnog magazina o ekologiji, zaštiti životne sredine, održivom razvoju i zdravim stilovima života „Eko list“ nalazi se u prodaji.

61. broj časopisa donosi intervju sa mr Darinkom Radojević, načelnicom Odeljenje za strateško planiranje u Ministarstvu zaštite životne sredine, tekst o radu Pravne klinike za ekološko pravo Pravnog fakulteta u Beogradu i razgovor o problemu farmaceutskog otpada, vođen sa spec. mr farm. Ninom Dimitrov.

U novom izdanju možete saznati i kakav je kvalitet vazduha u Užicu, da li grad Sremska Mitrovica ima eko fond, šta je „Atlas ekološke pravde“…

Godišnja pretplata za šest brojeva „Eko lista“ iznosi 999 dinara.

Dodatne informacije se mogu dobiti od predstavnika udruženja „Zeleni krug“ putem telefona 065 888 0857, kao i na zvaničnoj internet prezentaciji lista.

Potpisani ugovori za nastavak institucionalne podrške organizacijama civilnog društva

Regionalni centar za životnu sredinu (REC) organizovao je u sredu 1. marta, u prostorijama EU info centra u Beogradu, potpisivanje ugovora za institucionalne grantove u okviru Programa podrške civilnom društvu u Srbiji u oblasti životne sredine – CSOnnect.

Do kraja ove godine 11 konzorcijuma organizacija civilnog društva, koji obuhvataju 64 organizacije iz cele Srbije,  nastavlja sa sprovođenjem drugog dela institucionalnih grantova. Finansijska podrška projektu dolazi od Švedske međunarodne agencije za razvoj i saradnju, a ukupan fond koji je organizacijama dodeljen iznosi 413.000 evra. Svih 10 udruženja-članica „Zelene liste Srbije“ uključeno je u program.

Direktorka REC Kancelarije u Srbiji, Ruža Radović, naglasila je u uvodnom obraćanju značaj uloge civilnog društva u izazovnom trenutku očekivanja otvaranja poglavlja 27 u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom, kao i da je cilj ovog projekta i podrške Švedske da organizacije civilnog društva preuzmu vodeću ulogu u zaštiti životne sredine.

Ola Anderson iz Odeljenja za razvojnu saradnju u Ambasadi Švedske u Srbiji naglasio je da Švedska podržava evropske integracije Srbije kroz fondove za koje godišnje izdvaja 12 miliona evra, a prioritet je zaštita životne sredine. Kako je objasnio, civilno društvo ima važnu ulogu u praćenju reformi u zaštiti životne sredine u Srbiji, ali i kao partner u dijalogu.

Programske aktivnosti će kroz nove institucionalne grantove da pokriju veliki broj tema iz oblasti životne sredine, te se očekuju značajni rezultati u sferi upravljanja otpadom, horizontalnog zakonodavstva, upravljanja vodama, zaštite prirode, klimatskih promena, upravljanja otpadom u poljoprivredi, kao i civilnoj zaštiti.

Regionalni centar za životnu sredinu kroz sprovođenje ovog programa teži da podrži i osnaži organizacije civilnog društva koje imaju potencijal da preuzmu vodeću ulogu u ključnim izazovima u oblasti životne sredine i pomogne im u nastojanjima da pruže svoj doprinos pregovaračkom procesu u okviru poglavlja 27, ali i ostvare dijalog sa institucijama Republike Srbije i Evropske unije.

Tekst je preuzet sa sajta www.csonnect.rec.org.

VOICE: „JKP Čistoća nema dozvolu za odlaganje otpada!“

22. februar 2018. – Na portalu Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE) objavljen je članak novinara Mladena Savatovića o poslovanju JKP „Čistoća“ iz Novog Sada koje, iako je zaduženo za upravljanje otpadom na teritoriji grada, ne poseduje dozvolu za njegovo odlaganje, kao ni upotrebnu dozvolu za gradsku deponiju.

Tekst možete pročitati na ovom linku.

Prvi mladi lider iz Srbije u oblasti razvoja organske…

Nakon 10 meseci učenja, rada i saradnje sa globalnim pokretom „IFOAM organik“ predsednik „Inženjera zaštite životne sredine“ MSc Igor Jezdimirović uspešno je završio IFOAM organic leadership course i postao prvi mladi lider iz Srbije u oblasti razvoja organske proizvodnje.

Nova znanja i kontakti unaprediće aktivnosti „Inženjera“ i u oblasti ruralnog razvoja, zaštite životne sredine i međunarodne saradnje jer je razvoj organske proizvodnje u potpunosti kompatibilan sa očuvanjem životne sredine, biodiverziteta, unapređenja kvaliteta zemljišta i povećanja bezbednosti hrane.

Poljoprivreda ima veliki uticaj na životnu sredinu i neophodno je usavršavanje veština i znanja u ovoj oblasti, što je bila osnovna motivacija za pohađanje obuke.

Učešće predstavnika „Inženjera zaštite životne sredine“ bilo je omogućeno zahvaljujući podršci „Centra za ruralni razvoj i primenjeno obrazovanje“, stipendije „IFOAM organic international“ i Regionalnog centra za životnu sredinu kroz program CSOnnect.

Sastanak Radne grupe Nacionalnog konventa o EU

Centar za održivi razvoj – CEKOR i udruženje Fractal u petak 9. februara, u Zelenom salonu Narodne skupštine u Beogradu, organizovali su tematsku sednicu Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 27 „Javno privatno partnerstvo i koncesije u oblasti životne sredine“.

Javno privatno partnerstvo (JPP) je model finansiranja koji vlada Srbije razmatra kao jednu od mogućnosti za osiguranje i unapređenje potrebnih usluga ili infrastrukturnih projekata za građane, između ostalog i u sprovođenju mera koje imaju za cilj smanjivanje zagađenja ili povećanja energetske efikasnosti. O planovima Ministarstva životne sredine, učesnike i učesnice sastanka informisao je Filip Abramović, pomoćnik ministra u sektoru za upravljanje otpadom i otpadnim vodama.

Koje su ključne nedoumice oko JPP i stavovi civilnog sektora u regionu govorio je Zvezdan Kalmar (CEKOR), a o učešću privatnog sektora u razvoju javne infrastrukture i radu javnih službi Pera Marković (CEKOR).

U radu skupa učestvovali su predstavnici i predstavnice Stalne konferencije gradova i opština, lokalnih samouprava, poslanice u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kao i predstavnici i predstavnice civilnog sektora, među kojima i predstavnici Društva mladih istraživača iz Bora i „Inženjera zaštite životne sredine“ iz Novog Sada.

„Pare nisu problem, para ima! – Gde se troši…

U Medija centru Vojvodine u Novom Sadu u utorak 30. januara „Inženjeri zaštite životne sredine“ organizovali su konferenciju za medije, na kojoj su novinarima i novinarkama predstavljeni rezultati projekta „Pare nisu problem, para ima“ – Gde se troši „ekološki“ dinar u Novom Sadu?“.

Novi Sad je jedan od gradova koji se još 1995. godine opredelio da, u skladu sa zakonom, deo sredstava za poslove zaštite životne sredine koji su u nadležnosti lokalne samouprave finansira uvođenjem posebne takse. Za prihode prikupljene od ove naknade otvoren je namenski račun – Budžetski fond za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada.

Kroz realizaciju projektnih aktivnosti, „Inženjeri zaštite životne sredine“ sistematizovali su dostupne podatke nastale u okviru rada lokalne samouprave i njenih organa i sačinili za građane i građanke lako razumljiv pregled načina prikupljanja i potrošnje „novosadskog ekološkog dinara“. Objedinjeni podaci vizuelizovani su i prezentovani na sajtu namenski kreiranom sajtu nsekodinar.rs.

U okviru projekta kreirana je i peticija kojom se od nadležnih u Gradu Novom Sadu zahteva uključivanje javnosti u izradu Programa korišćenja Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada obaveznim uvođnjem javne rasrave.

Na konferenciji za medije govorili su MSc Igor Jezdimirović, predsednik udruženja „Inženjeri zaštite životne sredine“ i koordinator projekta i Dragica Branković, pomoćnica nečelnice Gradske uprave za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada.

„Pare nisu problem, pada ima! – Gde se troši „ekološki“ dinar u Novom Sadu?“ finansiro je Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) kroz projekat “Otvoreni podaci – otvorene mogućnosti”, čiji je cilj uvođenje celovite politike otvorenih podataka u Srbiji, kao i izgradnja ekosistema koji osim državnih institucija uključuje i civilno društvo, medije, privredu, nauku, i drugo.

Svi zainteresovani peticiju mogu potpisati na ovom linku.

„Hajmo na OPENS piknik!“ u parkovima u Novom Sadu

Udruženje “Inženjeri zaštite životne sredine” u toku ove nedelje, u parku u Ulici Vojvode Knićanina, realizuju edukativno-rekreativne aktivnosti u okviru projekta “Hajmo na OPENS piknik!”.

Aktivnosti se održavaju od 18., 20., 21. i 22. decembra, u dva termina – od 10 do 11 časova i od 15 do 16 časova, a namenjene su učenicima i učenicama srednjih škola.

Tokom aktivnosti, učenice i učenici Medicinske škole „7. april“ izvode određene vežbe nakon čega dobijaju različite nagrade u zavisnosti od postignutog uspeha.

Cilj projekta je da mladi prepoznaju parkove kao značajna okruženja za kvalitet života stanovnika gradu, kao i da ih motiviše da u njima provode više slobodnog vremena.

Projekat „Hajmo na OPENS piknik!“ finansiran je od strane Gradske uprave za sport i omaladinu Grada Novog Sada- Kancelarija za mlade, u okviru realizacije programa i projekata od javnog interesa u oblasti omladinskog sektora kojim se ostvaruju ciljevi i sprovode aktivnosti definisane aplikacijom Novi Sad Omladinska prestonica Evrope 2019. godine, a u skladu sa Lokalnim akcionim planom politike za mlade Grada Novog Sada za period 2015-2018. godine.

Počeo je projekat za prevenciju od poplava

URBAN PREX je prvi korak u rešavanju problema poplava u urbanim sredinama

Projekat URBAN – PREX je zajednički projekat Mađarske i Srbije koji ima za cilj unapređenje načina na koji se reaguje na poplave. Projekat je sufinansiran od strane Evropske unije preko Interreg IPA-CBC Mađarska-Srbija.

Prirodno-matematički fakultet je 12.12.2017. godine organizovao konferenciju u kongresnom centru Master Novosadskog sajma i time zvanično započeo realizaciju ovog projekta. Na konferenciji su govorili dr Stevan Savić, rukovodilac projekta, dr Milica Pavkov Hrvojević, dekan Prirodno matematičkog fakulteta, dr Tamás Gál i András Zénó Gyöngyösi, profesori Univerziteta u Segedinu i Dragan Milošević, saradnik na projektu.

Usled klimatskih promena poslednjih godina smo svedoci obilnih padavina i pljuskova koji brzo i lako dovode do poplava u urbanim sredinama. Postojeća infrastruktura ne može na pravi način da primi ove nepogode i dolazi do brojnih problema, koji imaju materijalne, ali često i zdravstvene posledice. Motivisani ovim stanjem stučnjaci iz Vojvodine i južnog dela Mađarske su se udružili u zajedničkom prolanaženju rešenja i načina na koji bi ovakve situacije u budućnosti mogle da se izbegnu. Projekat URBAN – PREX je rezultat te zajedničke saradnje i rada.

U urbanim sredinama, konkretno gradovima Novom Sadu i Segedinu zajedničkim radom sa gradskim institucijama nadležnim za taj problem biće detektovana najugroženija područja koja će potom biti i zaštićena. Pored toga u planu je i kreiranje posebne aplikacije koja bi u realnom vremenu izveštavala o opasnostima od poplava i pružila mogućnost blagovremene rekcije.

Dr Stevan Savić, rukovodilac Urban Prex projekta objašnjava na koji način će se realizovati projekat i koji su osnovni koraci u tome.

“Što se tiče konkretnih aktivnosti i ciljeva nakon konferencije kreće realizacija projekta biće postavljene dve mreže padavinskih stanica, u urbanim sredinama u Novom Sadu i Segedinu, kao i monitoring. Uz to će se razviti i model koji će vršiti prognozu od 24 do 48 sati o mogućim padavinama koje mogu da se pojave i samim tim da izazovu poplave na određenim prostorima. Zajedno sa kolegama sa Fakulteta tehničkih nauka, koji su partneri u ovom projektu, ćemo uraditi određene kalkulacije. Recimo, koliko treba kiše da padne u određenom vremenskom periodu da bismo došli do tog kritičnog nivoa. Na osnovu toga ćemo dalje da pružamo informacije i dajemo upozorenja.“

Značaj pokretanja URBAN – PREX projekta svakako će vremenom biti sve očigledniji, a rukovodioci projekta se nadaju da će u naredne dve godine moći da se vide konkretni rezultati. Prognoza padavina će uvek bizi vidljiva na portalu projekta, društvenim mrežama i preko aplikacije i na taj način dostupna kako medijima, tako i stanovništvu Vojvodine i Mađarske.

„Životna sredina i građani Balkana – uloga i održivost…

U organizaciji Regionalnog centra za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu – REC u Beogradu je 11. i 12. decembra  uspešno realizovana regionalna konferencija „Životna sredina i građani Balkana – uloga i održivost civilnog društva”.

Više od 100 predstavnika i predstavnica civilnog društva, međunarodnih organizacija, institucija vlada u regionu i lokalnih samouprava kroz različite panele i radionice imali su priliku da razmene iskustva i čuju dobre primere u oblastima zagovaranja u oblasti životne sredine, o značaju građanske participacije u procesu donošenja odluka, kao i o dobrim modelima saradnje organizacija civilnog društva sa lokalnim samoupravama.

Konferencija je organizovana u okviru „Programa podrške civilnom društvu u Srbiji u oblasti životne sredine – CSOnnect“ koji REC realizuje od 2015. godine uz finansijsku podršku Švedske međunarodne agencije za razvoj i saradnju SIDA. Kroz program je do sada podržano 66 organizacija u ukupno 11 konzorcijuma, koji su reazultate jednogodišnjeg institucionalnog granta predstavili na konferenciji i vizuleno, putem posebno pripremljenih postera.

U radu skupa učestvovali su predstavnici udruženja Inženjeri zaštite životne sredine – Environment Engineering Group iz Novog Sada, „Zelenog kruga“ iz Bačkog Petrovca i MIBOR Mladi istraživači Bora iz Bora.

Detaljnije informacije o održanim panel diskusijama mogu se pronaći na zvaničnoj internet prezentaciji programa CSOnnect:

http://csonnect.rec.org/index.php…

http://csonnect.rec.org/index.php…