Oplanetimo se u Eko Istoku

U okviru projekta „Oplaneti se: Zeleni karavan se nastavlja” koji sprovodi Savez ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” u periodu od 17. do 24. avgusta realizovan je ekološki kamp pod nazivom „Eko Istok”.

Cilj ovog kampa jeste jačanje održive turističke ponude lokaliteta očuvane prirode unošenjem novih sadržaja koji ne ugrožavaju već doprinose zaštiti životne sredine, podizanje svesti posetioca i okolnog stanovništva o potrebi očuvanja životne sredine, da se volonteri upoznaju sa kulturom, tradicijom i prirodnim bogatstvima ovog područja, ali i da se radom volontera lokalno stanovništvo dodatno motiviše i uzme učešće u različitim ekološkim aktivnostima.

„Eko Istok” je počeo 17. avgusta kada je deset ranije odabranih volontera došlo u Zlot i koji su zajedno sa kamp liderom prvoga dana uređivali deo prostora planinarskog doma „Dubašnica” koji se nalazi nedaleko od Zlota u reonu zvanom Selište. Planinarskim domom upravlja Planinarsko društvo „Dubašnica” iz Zlota. Planinarski dom „Dubašnica” je na delu pešačkog puta koji ide od Borskog jezera, preko obronaka Tilva Njagra, do doma i nastavlja se delom pored Beljevinske reke, Lazarevog kanjina do vrha Malinik koji je na nadmorskoj visini od 1.087 mnv.

Narednog dana volonteri su bili zauzeti markiranjem i obeležavanjem pešačke staze na Umki- prerast Samar. Prerast Samar je prirodni kameni most lučnog oblika, koji se nalazi u jugoistočnom delu Homolja. Smešten je na teritoriji Opštine Žagubica, a od istoimenog naselja je udaljena oko dvadesetak kilometara, u pravcu prema Boru. Prerast Samar je pod zaštitom države i SO Žagubica, kao geomorfološki spomenik prirode treće kategorije. Pešačka staza počinje na teritoriji grada Bora na mestu zvanom Umka.

Petak, 19. avgust, bio je rezervisan za uređenje centra sela Brestovac i dogovor sa predstavnicima KUD-a „Đido” oko učešća na Danima Brestovačke banje. Selo Brestovac nalazi se tri kilometra od Bora. Naselje je zbijenog tipa, formirano uz Brestovačku reku koja izvire ispod Crnog vrha i preko Borskog jezera i Brestovačke banje protiče kroz Brestovac i uliva se u Crni Timok.

Manifestacija Dani Brestovačke banje obeležava se po 28. put, a ove godine obeležava se i 185 godina od izgradnje konaka kneza Miloša koji se nalazi u ovoj banji kod Bora. Volonteri su učestvovali u takmičenju u spremanju tradicionalne hrane, na kome su u saradnji sa NVO „Šarbanovački kotlić” iz Šarbanovca kod Bora i zauzeli drugo mesto u ukupnom plasmanu. Po završetku zvaničnog dela manifestacije volonteri su pomogli oko sređivanja i čišćenja prostora na kome se kuvalo i gde su se prezentovali suveniri i tradicionalne rukotvorine. Slobodno vreme volonteri su iskoristili za posetu izvora lekovite vode.

U nedelju, 21. avgusta volonteri su bili do Vidikovca 1 i 2 na području Spomenika prirode „Lazarev kanjon” gde su čistili i uređivali pešačke staze i prostor oko vidikovca. Vidikovac 1 I 2 nalaze se oko Lazarevog kanjona do kojih se može doći pešačkom stazom čiji početak je na tri kilometra od Zlota. Lazarev kanjon je najdublji i najduži kanjon istočne Srbije, jedan od najimpresivnijih elemenata reljefa Kučaja i jedan od najznačajnijih centara biodiverziteta na Balkanu. Nastao je usecanjem Lazareve reke u krečnjačku ravan Dubašnice. Na njega se bočno nadovezuju plići i manji kanjoni. Lazarev kanjon je jedan od najneprohodnijih kanjona u Srbiji, dugačak 4,5 km sa dubinama od 300 do 500 metara, a najmanja širina kanjona je četiri metra. Odlikuje se vertikalnim krečnjačkim stenama, jedinstven po raznovrsnosti površinskih i podzemnih oblika kraškog reljefa, kao što su kraške doline, vrtače, škrape, kamenice, pećinne i jame. Zbog strmosti svojih stenovitih litica, ni dan danas nije u potpunosti ispitan.

Na području Lazarevog kanjona otkriveno je više od 70 speleoloških objekata, prvenstveno pećina i jama. Najznačajnije pećine su Lazareva i Vernjikica. Flora ovog područja 1,5 puta je raznovrsnija od flora Nacionalnih parkova Kopaonika, Šare i Đerdapa, a pet puta raznovrsnija od flore čitave Srbije. Lazarev kanjoj je proglašen za Spomenik prirode i kao takav je pod zaštitom države.

Poslednji dani kampa bili su posvećeni uređenju i čišćenju prilaza do etno domaćinstva „Lukin“ na Borskom jezeru, čišćenju i uređenju jezerceta kod Zlotske pećine i uređivanju porostora oko planinarskog doma „Dubašnica”.
Po rečima volontera koji su došli iz Beograda, Kruševca, Raške, Zaječara i Bora, iskustva koja će poneti sa kampa, zasigurno će im značiti u daljem radu na očuvanju životne sredine, a sam kamp je imao za cilj unapređeno znanje i motivaciju mladih za učešće u programima zaštite životne sredine.

Kamp je organizovalo UG „Village” Pokret za razvoj sela iz Zlota, kao jedan od partnera na projektu „Oplaneti se: Zeleni karavan se nastavlja”, koji realizuje Savez ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” u konzorcijumu sa ostala tri partnera – Društvom mladih istraživača iz Bora, Moravskim oraškom iz Trstenika i Eko klubom Zeleni putokazi iz Raške.

Ova aktivnost je realizovana kao deo EKO-SISTEM programa, koji sprovode Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska. Program EKO-SISTEM nastao je s ciljem da podrži reforme u zaštiti životne sredine u Republici Srbiji aktivnijim uključivanjem organizacija civilnog društva i drugih aktera u društvu u sprovođenju pravnih tekovina Evropske unije.

Takođe, ovaj kamp je uspešno realizovan uz lokalnu podršku Društva mladih istraživača iz Bora, lokalnih udruženja građana iz Bora, Zlota i Brestovca, JKP „3. oktobar” Bor, planinarskog društva „Dubašnica” iz Zlota, Kancelarijom za zaštitu životne sredine i Kancelarijom za mlade Grada Bora, mesnim zajednicama sela Brestovac i Zlot, etno domaćinstvom „Lukin” koje se nalazi na turističkoj destinaciji Borskog jezera, lokalnim medijima, Turističkom organizacijom Bora i Muzejem rudarstva i metalurgije u Boru.

Marko Vukomanović,
predsednik Zelene liste Srbije

Program EKO-SISTEM nastao je s ciljem da podrži reforme u zaštiti životne sredine u Republici Srbiji aktivnijim uključivanjem organizacija civilnog društva (OCD) i drugih aktera u društvu u sprovođenju pravnih tekovina Evropske unije (EU). Program sprovode Mladi istraživači Srbije u periodu od 2020. do 2022. godine, a podržava Švedska.

Kroz realizaciju programskih akivnosti, Mladi istraživači Srbije nastoje da ubrzaju promene u sektoru zaštite životne sredine u Srbiji kroz jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva i njihovo umrežavanje. Istovremeno, program se fokusira na pokretanje neophodnih promena u stavovima ka zaštiti životne sredine i praksama građana, lokalnih vlasti i državnih institucija.

Otvorene prijave za volonterski kamp „Eko Istok“ u Zlotu

Zelena lista Srbije je 01.07.2022. godina počela sa implementacijom projekta „Oplaneti se: Zeleni karavan se nastavlja.“ Projekat će trajati do 31.12.2022. godine i svojevrsni je nastavak prošlogodišnjeg projekta „Oplaneti se: Zeleni karavan“ koji podržava Švedska, a realizuju Mladi istraživači Srbije.

U okviru projekta, biće organizovan i volonterski kamp u Zlotu pokraj Bora.

Tokom trajanja kampa, volonteri će obavljati sledeće poslove:

• Čišćenje, uređenje, markiranje i obeležavanje planinarskih, pešačkih i turističkih staza na lokaciji Zlot, Brestovac, Borsko Jezero, Brestovačka Banja, Lazarev kanjon, Lazareva pećina, Umka, Prerast, Dubašnica;
• Radiće na sređivanju obala jezerceta kod Lazareve pećine;
• Uređenje  malog i velikog vidikovca Lazarevog kanjona;
• Uređenje okoline planinarskog doma
• Zajedno sa meštanima sela radiće na uređenju centra sela i učestvovati u organizaciji tradicionalne manifestacije pripreme etno jela;

Organizator kampa udruženje građana „Village“ Pokret za razvoj sela Zlot-Zlot osnovano je 2007. godine u Zlotu sa ciljem da rade na razvoju i unapređenju sela Zlot kroz podizanje ekološke, turističke, etnološke i kulturno umetničke svesti stanovnika.

Volonteri će biti smešteni u kolektivnom smeštaju planinarskog doma Dubašnica na Zlotskom Selištu. Ishrana će biti organizovana u planinarskom domu.

Više informacija i prijava na sledećem linku:

PRIJAVA ZA KAMP

Program EKO-SISTEM podrška reformama u životnoj sredini

Program EKO-SISTEM nastao je s ciljem da podrži reforme u zaštiti životne sredine u Republici Srbiji aktivnijim uključivanjem organizacija civilnog društva (OCD) i drugih aktera u društvu u sprovođenju pravnih tekovina Evropske unije (EU). Program sprovode Mladi istraživači Srbije u periodu od 2020. do 2022. godine, a podržava Švedska.

Kroz realizaciju programskih akivnosti, Mladi istraživači Srbije nastoje da ubrzaju promene u sektoru zaštite životne sredine u Srbiji kroz jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva i njihovo umrežavanje. Istovremeno, program se fokusira na pokretanje neophodnih promena u stavovima ka zaštiti životne sredine i praksama građana, lokalnih vlasti i državnih institucija.

Zelena lista Srbije počela sa implementacijom projekta „Oplaneti se:…

Zelena lista Srbije je 01.07.2022. godina počela sa implementacijom projekta „Oplaneti se: Zeleni karavan se nastavlja.“ Projekat će trajati do 31.12.2022. godine i svojevrsni je nastavak prošlogodišnjeg projekta „Oplaneti se: Zeleni karavan“ koji podržava Švedska, a realizuju Mladi istraživači Srbije.

Program EKO-SISTEM podrška reformama u životnoj sredini

Program EKO-SISTEM nastao je s ciljem da podrži reforme u zaštiti životne sredine u Republici Srbiji aktivnijim uključivanjem organizacija civilnog društva (OCD) i drugih aktera u društvu u sprovođenju pravnih tekovina Evropske unije (EU). Program sprovode Mladi istraživači Srbije u periodu od 2020. do 2022. godine, a podržava Švedska.

Kroz realizaciju programskih akivnosti, Mladi istraživači Srbije nastoje da ubrzaju promene u sektoru zaštite životne sredine u Srbiji kroz jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva i njihovo umrežavanje. Istovremeno, program se fokusira na pokretanje neophodnih promena u stavovima ka zaštiti životne sredine i praksama građana, lokalnih vlasti i državnih institucija.

Analiza lokalne politike upravljanja otpadom u Opštini Raška

Analiza lokalne politike upravljanja otpadom u opštini Raška je nastala u okviru projekta
„Oplaneti se! Zelena lista za zeleni dijalog“ koji realizuje Savez ekoloških organizacija „Zelena lista Srbije“. Projekat je deo programa ACT-a „Javno zagovaranje mreža OCD 2020“ i podržan je od konzorcijuma koji čine Helvetas i Građanske inicijative.

Izradom ove analize doprinosi se ostvarenju specifičnog cilja projekta: Povećati informisanost javnosti o javnoj politici i praksi upravljanja otpadom u odabranim lokalnim zajednicama i na nacionalnom nivou.

Analizu možete preuzeti na sledećem linku:

ANALIZA LOKALNE POLITIKE UPRAVLJANJA OTPADOM U OPŠTINI RAŠKA

Analiza lokalnih planskih dokumenata upravljanja otpadom za Grad Leskovac…

Ova analiza radjena je za potrebe projekta ,,Zelena lista za zeleni dijalog“. Projekat Zelene liste podržan
je od strane ACT projekta kroz program Javno zagovaranje mreža OCD 2020. Specifični cilj ovog projekta
je: ,,Povećati osposobljenosti motivaciju gradjana za učešće u odlučivanju o upravljanju komunalnim
otpadom u odabranim lokalnim zajednicama i na nacionalnom nivou.

Analizu možete preuzeti na sledećem linku:

Analiza lokalnih planskih dokumenata Leskovac

Analiza upravljanja komunalnim otpadom u Nišu i predlozi mera…

Ovaj dokument je izrađen za potrebe projekta ,,Oplaneti se – Zelena lista za zeleni dijalog“. Projekat Zelene liste podržan je od strane ACT – a, kroz program „Javno zagovaranje mreža OCD 2020“. Specifični cilj ovog projekta je: ,,Povećati osposobljenosti motivaciju građana za učešće u odlučivanju o upravljanju komunalnim otpadom u odabranim lokalnim zajednicama i na nacionalnom nivou. Dokument podrazumeva presek i analizu prakse upravljanja otpadom u Nišu, i u skladu sa tim, data je lista predloga mera i rešenja za unapređenje, uzimajući u obzir dugogodišnji problem nesistematskog upravljanja otpadom u Srbiji, posebno komunalnim otpadom.

Analizu možete preuzeti na sledećem linku:

Analiza upravljanja otpadom za Grad Niš

Studija analize stanja i realizacije lokalnih javnih politika upravljanja…

GRAD KRUŠEVAC JE JLS KOJA AKTIVNO REŠAVA PROBLEME UPRAVLJANJA OTPADOM

Studija  analize  stanja i realizacije lokalnih javnih politika upravljanja komunalnim otpadom u gradu Kruševcu je rađena za potrebe projekta „Zelena lista za zeleni dijalog“ koji realizuje Savez ekoloških organizacija „Zelena lista Srbije“, a u kome je EP “Moravski orašak“iz Trstenika jedna od partnerskih organizacija i preuzela je deo aktivnosti „Bele breze“ iz Kruševca. Projekat je deo programa ACT-a „Javno  zagovaranje mreža OCD 2020“ i podržan je od konzorcijuma koji čine Helvetas i Građanske inicijative.

Nakon objektivne i nepristrasne analize za koju je  primenjena Metodologija za praćenje sprovođenja standarda EU u upravljanju otpadom u jedinicama lokalne samouprave sa definisanim indikatorima  koji je razvijena kroz projekat „Zeleni inkubator“ urađena je studija. Za monitoring javne politike u gradu Kruševcu  obavljeni su obilasci JKP „Kruševac“ i Gradske uprave Kruševac.  Obavljeni su neposredni razgovori sa nadležnim osobama za upravljanje otpadom: Andrijanom Cvetković, koordinatorom projekata i osobom za odnose sa javnošću iz JKP i Slađanom Milić, šefom službe za ZŽS u gradskoj upravi. Dokumenta kojih nije bilo na sajtovima  dostavljena su na uvid. Za analizu su korišćeni podaci sa sajtova: www.jkpkrusevac.co.rs; www.krusevac.ls.gov.rs; www.sepa.gov.rs; www.ekologija.gov.rs.

Rezultati analize su uneti u Tabeli sa indikatorima i komentarima, a zbirna tabela indikatora ukazuje da je grad Kruševac na dobrom putu da implementira sve zahteve  poglavlja 27 u oblasti upravljanja otpadom.

Definisanje problema u upravljanju otpadom i njihovo rešavanje kroz ostvarenje zadatih ciljeva

Grad Kruševac je u svim svojim dokumentima javnih politika isticao i tretirao problem upravljanja otpadom kao jedan od prioritenih problema. Razlog za to je zakonska obaveza JLS da na svojoj teritoriji organizuje upravljanje komunalnim otpadom i stavovi građana izraženi na tribinama i putem različitih anketa o važnosti upravljanja otpadom u njihovom svakodnevnom životu. Lokalne javne politike koje se odnose na upravljanje otpadom usaglašene  su sa aktuelnim nacionalnim pravnim propisima   i one su odslikavale obaveze koje JLS mora da ispuni u skladu sa tim propisima.

U toku izrade analize i studije analize pregladana su sva važeća strateška dokumenta grada Kruševca u oblasti upravljanja otpadom. Za autora analize najprikladniji pristup ovoj tematici dat je u Lokalnom  programu zaštite životne sredine 2015-2024   za grad Kruševac koji je izradio radni tim iz grada u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština uz tehničku podršku programa „Exchange 4“ .  U tom dokumentu je opisano postojeće stanje (situaciona analiza) i najvažniji problemi u oblasti upravljanja otpadom kao i opšti i specifični ciljevi za rešavanje problema.Ne tako davne  2015 godine u oblasti upravljanja otpadom definisani su prioritetni problemi:

• Nepoštovanje Zakona i podzakonskih akata o upravljanju otpadom-
• Nepostojanje sporazuma o regionalnom upravljanju otpadom
• Nedostatak regionalnog plana upravljanja otpadom
• Neadekvatan postojeći lokalni plan upravljanja otpadom
• Nepostojanje regionalne deponije
• Neizvršena sanacija i rekultivacija postojeće deponije u Srnju
• Postojanje velikog broja divljih deponija
• Nedovoljan broj vozila i njihova zastarelost
• Nedostatak posuda za sakupljanje otpada
• Nepostojanje organizovanog sistema primarne selekcije otpada
• Nedovoljna pokrivenost teritorije grada Kruševca organizovanim sakupljanjem otpada
• Nizak nivo naplativosti usluga sakupljanja otpada

Sprovođenjem monitoringa u aprilu 2022 utvrđeno je da je veliki broj ciljeva postignut, a da se nekim ciljevima teži:

Donet i usvojen regionalni plan upravljanja otpadom

Grad Kruševac je potpisnik protokola o pristupanju zaključivanja Sporazuma o zajedničkom regionalnom upravljanju otpadom. Regionalni centar za upravljanje otpadom obuhvataće JLS: grad Kruševac i opštine Aleksandrovac, Brus, Varvarin, Ćićevac i Rekovac. Za izgradnju ovog regionalnog centra urađena je strudija opravdanosti I regionalni plan upravljanja otpadom .

Revidiran i primenljiv Lokalni plan upravljanja otpadom

Gradska skupština  Kruševaca donela je  Odluku o revidiranju Lokalnog plana upravljanja otpadom za period 2016-2025. Plan kroz adekvatne akcione planove obezbedjuje  kontrolu stvaranja otpada, iskorišćenja otpada i podsticaje za investiranje i afirmaciju ekonomskih mogućnosti koje nastaju iz otpada. Revizija lokalnog plana upravljanja otpadom je moderan i sveobuhvatan dokument koji može da bude primer za izradu lokalnih planova upravljanja otpadom u drugim JLS.

Određena lokacija i uređena regionalna deponija

Nakon izrade studije opravdanost i Regionalnim planom upravljanja otpadom definisana je lokacija Regionalnog centra za upravljanje otpadom. Razmišljalo se da se izabere nova lokacija, ali je na kraju usvojeno rešenje : proširenje postojeće gradske deponije u Srnju.

U fazi uređenja lokacije preduzete su aktivnosti:

-Izrađen i usvojen Plan detaljne regulacije za ovo područje

-Gradska uprava Kruševac je izdala lokacijske uslove za izgradnju Regionalnog centra za upravljanje otpadom

-Urađen projekat preparcelacije zemljišta na kojoj će biti Regionalni centar upravljanja otpadom

-Trenutno su u toku aktivnosti ekspropijacije zemljišta od vlasnika parcela

Prema Akcionom planu za sprovođenje nacionalnog programa upravljanja otpadom 2022-2024 u meri 1.4.5 definisana je realizacija programa integrisanog upravljanja otpadom u Kruševcu koja će se finasirati iz kredita KfW banke i budžeta grada Kruševca.

– U prvoj fazi od 2022-2024 uradiće se prva kaseta na koju će se odlagati  mokri otpad iz grada Kruševca nakon selekcije po principu „dve posude“( suva i mokra frakcija). Biće obavljeno zatvaranje stare deponije i izgradnja Reciklažnog centra .

– U drugoj fazi od 2024-2026 uradiće se  druga  kaseta u koju će se  odlagati se mokri otpad iz drugih JLS potpisnica sporazuma.

– Finalna treća faza od 2026-2030  obuhvataće izgradnju treće kasete, postrojenja za mehaničko-biološki tretman otpada i prostora za odlaganje opasnog otpada. U ovoj fazi sa teritorija svih JLS potpisnica sporazuma prikupljaće se otpad po principu „tri posude“- suvi, biorazgradiv i ostali otpad.

Izvršena sanacija i rekultivacija deponije u Srnju

Deponija se vodi kao smetlište na koje se godišnje deponuje 47.000t otpada ( DEP1 za 2021) . Projekat izgradnje Regionalnog centara za upravljanje otpadom u prvoj fazi predviđa degazaciju stare deponije i njenu sanaciju i rekultivaciju do 2024 godine.

Izvršena sanacija divljih deponija

Proširenjem obima organizovanog sakupljanja otpada na celoj teritoriji grada Kruševca i delovanjem službe komunalne policije očekivalo se da će se broj divljih deponija drastično smanjiti, ali to se nije ostvarilo u potpunosti. Na području grada evidentirane su 72 divlje deponije, u toku 2021 uklonjen je otpad sa 31 prostora divljih deponija. Na žalost, vrlo često se na istim lokacijama javljaju ponovo divlje deponije.

Opremljen vozni park i  izvršena nabavka dovoljnog broja posuda za sakupljanje otpada

Očekuje da će do 2024 JKP „Kruševac“ biti opremljeno dovoljnim brojem vozila za prikupljanje primarno selektiranog otpada na području grada Kruševca, a 2026 i na teritoriji celog regiona. Posude za prikupljanje otpada sada čine standardizovani kontejneri od 1,1m3 (3000kom) i 5m3 i veliki broj standardizovanih i nestandardizovanih kanti (preko 35000). Posude će se prilagoditi vozilima radi jednostavnijeg pražnjenja.

Teritorija grada Kruševca pokrivena organizovanim sakupljanjem otpada

Prema popisu stanovništva iz 2011 godine na teritoriji grada Kruševca na površini od 884 km2 živelo je ukupno 127.429 stanovnika u 101 naselju i u 40 947 domaćinstava.  JKP „Kruševac „organizovano prikuplja otpad iz 87 naseljenog mesta , a samo 560 domaćinstava nije obuhvaćeno ovom uslugom zbog tehničkih problema-nemogućnost autosmećara da dođu do korisnika.

Uspostavljen organizovan sistem primarne selekcije otpada

Na teritoriji grada Kruševca proz projekat GIZ-a postavljeni su plastični kontejneri za primarnu selekciju otpada: karton, plastična ambalaža i staklo, a u seoskim sredinama žuti žičani kontejneri za PET ambalažu. Prikupljeni ambalažni otpad se ne meša sa komunalnim otpadom i posebnim vozilom se odvozi u Sektor za sortiranje i reciklažu JKP „Kruševac“. Tu se vrši presovanje i baliranje kartona i PET ambalaže. Individualni sakupljači mogu da donesu reciklažni otpad i da ga prodaju. Količina reciklabila koja se godišnje prodaje je 150 tona.

Povećan nivo naplativosti usluga sakupljanja otpada

Naplata usluge iznošenja smeća nije adekvatna. Cena usluge ne pokriva troškove sakupljanja, transporta i deponovanja komunalnog otpada. Pored niske cene koja je populistička i podsticajna za uključivanje većeg broja naseljenih mesta u organizovano prikupljanje otpada i način obračuna nije adekvatan. Iako je niska cena ove komunalne usluge procenat napalte teško prelazi 60% od fakturisane.

Rizici i prilike za grad Kruševac u rešavanju problema upravljanja otpadom

Grad Kruševac je sa opštinama potpisnicama sporazuma otpočeo realizaciju infrastrukturnog  projekta izgradnje Regionalnog centra za upravljanje otpadom koji je obuhvaćen Akcionim planom za sprovođenje nacionalnog programa za upravljanje otpadom i za koji su opredeljena sredstva iz kredita KFW banke.Planirana kompletna realizacija projekta je do 2030 godine. Realizacija ovako velikog projekta donosi rizike i prilike na koje JLS mora da odgovori ili će biti u problemu.  Problem je obezbeđenje dovoljnog broja kompetentnih osoba u gradskoj upravi i JKP „Kruševac“ s obzirom na ograničenje zapošljavanja u javnom sektoru i nestimulativne zarade. Neophodno je obrazovano osoblje koje će moći da prati realizaciju velikog infrastukturnog projekta i zakonske procedure za sprovođenje projekta. Pored same izgradnje Regionalnog centra otvara se čitav niz obaveza koje grad Kruševac mora da reši. Neophodne su institucionalne promene i jačanje kapaciteta gradskih i opštinskih administracija za uspostavljanje integrisanog sistema upravljanja otpadom. JKP „Kruševac“ kao upravljač regionalnog centra mora da unapredi kompetentnost svojih zaposlenih. Zato bi trebalo da osoblje prolazi kroz dodatne edukacije.

Problem koji se uočava odnosi se na sistem naplate usluga.U cilju održivosti JKP „Kruševac“ mora da se formira cena koja će da pokrije realne troškove sakupljanja, transporta i deponovanja prikupljenog otpada i servisiranje kredita i koja će za osnovu da ima zapreminu ili masu prikupljenog otpada, a ne kvadrate prostora. Otpad prave ljudi, a ne kvadrati. Kod određivanja cene usluga voditi računa i o socioekonomskom položaju korisnika usluga. Ovo će da bude težak problem za rešavanje, jer sadašnja cena neće moći da pokrije sve troškove, a naplata usluga od građana je i sad vrlo niska-ispod 60%.

Uključivanje građana

Mogućnost rešavanja problema upravljanja otpadom je od značaja za sve građane grada Kruševca. Zato intezivno treba raditi na jačanju javne svesti građana informisanjem i edukacijama . JKP „Kruševac“ i gradska uprava o aktivnostima oko otpada redovno informišu sugrađane na lokalnoj televiziji i na društvenim mrežama. To je nedovoljno. Građani moraju da se uključe direktno u rešavanje problema, da daju svoje predloge, jer onda promene doživljavaju kao svoje.

Savremeno upravljanje otpadom zahteva stručnost, velika ulaganja i visoke operativne troškove koje javni sektor ne može da obavi u potpunosti.To je i šansa za privatni sektor koji može biti  važan izvor finasiranja kapitalnih investicija i prenosa tehničkog i operativnog tehnološkog znanja i iskustva. Privatni operateri mogu biti uključeni u proces sakupljanja i transporta otpada što će pružiti mogućnost za zaradu uz istovremeno smanjenje cene usluga

Pored privatnog sektora savremeno upravljanje otpadom otvara prostor i za delovanje civilnog sektora koji treba da kanališe zahteve građana i da pruži neophodna ekspertska znanja.

Dokumenta možete preuzeti na sledećim linkovima:

Monitoring tabela indikatora za grad Kruševac

Analiza stanja realizacije lokalnih javnih politika upravljanja komunalnim otpadom u gradu Kruševcu po metodologiji za praćenje primene EU standarda u oblasti upravljanja otpadom u JLS

Studija analize stanja i realizacije lokalnih javnih politika upravljanja komunalnim otpadom u gradu Kruševcu

Analize o stanju i sadržaju dokumenata javne ekološke politike…

Ovi dokumenti su pripremljen radi realizacije definisanog cilja „Povećati informisanost javnosti o javnoj politici i praksi upravljanja komunalnim otpadom u lokalnoj zajednici u odabranim lokalnim zajednicama i na nacionalnom nivou“ projekta Zelene liste Srbije „Oplaneti se: Zelena lista za zeleni dijalog“ koji je podržan od strane Vlade Švajcarske kroz projekat „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative .

Analize o stanju i sadržaju dokumenata javne ekološke politike u oblasti upravljanja komunalnim čvrstim otpadom u gradu Boru i selima koja teritorijalno pripadaju gradu Boru su za potrebe udruženja „Village“ i „Društvo mladih istraživača“ iz Bora.

U izradi analiza korišćeni podaci iz sledećih dokumenata:

• Nacrt nove -Nacionalne strategija upravljanja otpadom sa nacionalnim planom upravljanja otpadom za period 2020 – 2025 godine
• Lokalni ekološki akcioni plan (LEAP) (2013-2022),
• Lokalni plan upravljanja otpadom – Kancelarija za zaštitu životne sredine Opštinske uprave Bor
• Regionalni plan upravljanja otpadom za opštine Kladovo, Bor, Negotin, Boljevac, Zaječar, Majdanpek i Knjaževac – nacrt, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka, Departman za inžinjerstvo zaštite životne sredine, (2009)

Analize možete preuzeti na:

ANALIZA OTPAD GRAD BOR

ANALIZA OTPAD SELA BOR

Mapa divljih deponija u Opštini Raška

Zbog uspešno realizovanih aktivnosti Eko kluba “Zeleni putokazi” iz Raške na projektu Saveza ekoloških organizacija „Zelena lista Srbije“ – Oplaneti se: Zelena lista za zeleni dijalog, a koji je podržan od strane Vlade Švajcarske kroz projekat „Zajedno za aktivn građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative, problem divljih deponija u opštini Raška postaje vidljiviji za gradjane, a donosiocima odluka u lokalnoj samoupravi, mapiranjem deponija, olakšano je rešavanje istog problema.

Problem divljih deponija na teritoriji opštine Raška je višegodišnji a može se reći i višedecenijski. Lokacije na kojima se javljaju divlje deponije mogu se svrstati u dve kategorije: 1) lokacije pored važnih saobraćajnica, gde je moguć prilaz mehanizacije javnih komunalnih preduzeća; 2) lokacije u brdsko – planinskim predelima opštine gde je prilaz mehanizaciji izuzetno otežan. Lokacije pored važnih saobraćajnica su po pravilu u blizini većih naseljenih mesta i uglavnom su evidentirane od strane nadležnih službi.

Ove deponije se s vremena na vreme čiste ali se posle izvesnog vremena ponovo formiraju. Kako bi se imala jasna slika svih tipova divljih deponijana teritoriji Opštine Raška, neophodno ih je popisati i evidentirati. Radi izrade adekvatnih sanacionih planova, preduzimanja određenih ekološko – edukativnih preventivnih mera, poboljšanja infrastrukturne opremljenosti i efikasnosti rada javnih komunalnih preduzeća i inspekcijskih službi, Eko klub „Zeleni putokazi” je postigao sporazum sa Komisijom za zaštitu i unapređenje životne sredine Opštine Raška koji podrazumeva:

1. Da Eko klub „Zeleni putokazi” u saradnji građanima i relevantnim predstavnicima mesnih zajednicama izvrši prikupljanje podataka o što većem broju divljih deponija;
2. Da se u saradnji sa odgovarajućim službama lokalne samouprave izvrši međusobno usaglašavanje raspoloživih podataka;
3. Da se za teritoriju opštine Raška izradi digitalna karta divljih deponija;
4. Da Komisija za zaštitu i unapređenje životne sredine, na osnovu podataka iz digitalne karte divljih deponija, usvoji trogodišnji akcioni plan sanacije određenog broja divljih deponija.

Dobijen pozitivan odgovor pisanim putem od strane predsednika Komisije i na Osmoj sednici Komisije usvojen predlog Zelenih putokaza i usvojen plana sanacije divljih deponija od 2022. do 2024. godine.

Mapu divljih deponija u opštini Raška možete videti na: Mapa deponija Raška