„Oplaneti se! Zeleni karavan se nastavlja” u Trsteniku

Zeleni karavan se od 21. do 23. oktobra zaustavio u Trsteniku gde je EP „Moravski
orašak” kao dobar domaćin dočekao predstavnike članica ZLS i za svoje goste i
sugrađane pripremio sadržajni program.

Savez ekoloških organizacija „Zelena lista Srbije” (ZLS) realizuje projekat „Oplaneti se! Zeleni karavan se nastavlja” u okviru programa Eko-sistem, koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska.

Zeleni karavan se od 21. do 23. oktobra zaustavio u Trsteniku gde je EP „Moravski orašak” kao dobar domaćin dočekao predstavnike članica ZLS i za svoje goste i sugrađane pripremio sadržajni program.

U OPŠTINI TRSTENIK DEŠAVAJU SE POZITIVNE PROMENE U OBLASTI UPRAVLJANJA OTPADOM

Zahvaljujući sredstvima Ministarstva zaštite životne sredine rekultivisano je dve trećine lokalne deponije „Osaonica” i jedna trećina pretvorena je u sanitarnu kasetu koja je puštena u rad u julu mesecu. U junu mesecu Opština Trstenik je otpočela izradu Lokalnog plana upravljanja otpadom (LPUO) za period 2023-2032. godinu.

Pre početka izrade LPUO formiran je radni tim sastavljen od predstavnika svih relevantnih institucija za kreiranje i sprovođenje plana koji imaju interes za održivo korišćenje lokalnih usluga. U radni tim ušao je i predstavnik EP „Moravski orašak”. Radni tim je marljivo radio i zainteresovanim građanima su dostavljane informacije putem saopštenja na opštinskom sajtu i prilozima na lokalnoj televiziji. Stavovi građana o problemima upravljanja otpadom ispitani su kroz anketu.

Za članice ZLS, učesnike radnog tima i predstavnike iz opštine Vrnjačka Banja i Kraljeva i Regionalnog preduzeća za upravljanje otpdom Kraljevo održana je 21. oktobra u Većnici Narodnog univerziteta Javna prezentacija nacrta Lokalnog plana upravljanja otpadom opštine Trstenik za period 2023-2032.

Gordana Rodić, jedna od učesnica izrade LPUO opštine Trstenik za period od 2020. do 2030. prezentovala je ex/post analizu prethodnog plana. Istakla je da je plan bio dosta realan i da je većina ciljeva dostignuta. Opština Trstenik je u periodu važenja prethodnog LPUO donela neophodne odluke u upravljanju otpadom, povećala pokrivenost organizovanim prikupljanjem otpada od 60 do 97 odsto, rekultivisala nesanitarnu deponiju i sada ima u regionu najbolje rešenje za odlaganje otpada. Rađeno je na jačanju ekološke svesti podrškom neformalnom obrazovanju i informisanju.

Opština je u prethodnom planu definisala i izgradnju reciklažnog centra za koji je 2012. godine potpisala ugovor sa Fondom za zaštitu životne sredine, ali je spletom okolnosti taj ugovor ostao nerealizovan. U periodu važenja prethodnog LPUO i trenutno prikuplja se mešani otpad po principu „od kuće do kuće” i sav prikupljeni otpad odvozi se na lokalnu deponiju. Postavljeni cilj za primarnu selekciju nije ispunjen.

Ispred Opštine Trstenik se postavljaju izazovi da u toku važenja novog LPUO od 2023-2032:

● Očuva postignute rezultate u upravljanju otpadom;
● Smanji količinu otpada koja će se deponovati u sanitarnu kasetu, a kasnije u Regionalni centar za upravljanje otpadom Kraljevo;
● Opština Trstenik bez divljih deponija.

U svim strateškim dokumentima navode se neophodna oprema, infrastrukturni radovi, a ne obraća se dovoljno pažnje da su za sve potreban dovoljan broj kompetentnog i motivisanog osoblja u komunalnom preduzeću i lokalnoj samoupravi koje će sprovoditi planirane aktivnosti.

Priređivač LPUO , Igor Jezdimirović iz „Inženjera zaštite životne sredine”, prezentovao je akcioni plan LPUO za period od 2023-2032 godine. Lokalni plan upravljanja otpadom opštine Trstenik za period 2023-2032. godine zasniva se na uspostavljanju koncepta integralnog upravljanja otpadom, implementaciji održivog sistema koji će imati minimalni štetni uticaj na životnu sredinu i zdravlja ljudi uz racionalno korišćenje resursa iz otpada. On oslikava specifičnosti opštine Trstenik i obavezu lokalne samouprave da sprovodi javnu politiku u ovoj oblasti usklađenu sa zakonskim propisima Republike Srbije.

Predloženi LPUO usklađen je sa Programom upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period od 2022-2031. godine i Akcionim planom za period 2022-2024. godine, jer u tim dokumentima su definisane mere i aktivnosti u oblasti upravljanja otpadom koje su obavezujuće za lokalnu samoupravu i koje je RS spremna da finansira i/ili sufinasira. U nacionalnom programu je definisano da opština Trstenik pristupa Regionalnom centru za upravljanje otpadom Kraljevo.

Koncept upravljanja otpadom definisan u LPUO za opštinu Trstenik obuhvata sledeće komponente:

● Obuhvat stanovništva organizovanim prikupljanjem otpada 100%;
● Primarna separacija komunalnog otpada na mestu stvaranja na dve frakcije: reciklabilan i nesortiran otpad uz sukcesivnu nabavku posuda za prikupljanje i vozila za odvoženje i zapošljavanje odgovarajuće radne snage;
● Izgradnja i opremanje reciklažnog centra-centra za sakupljanje otpada na opredeljenoj lokaciji koji će da sadrži liniju za sekundarnu separaciju za reciklabilni otpad i prostor za odlaganje posebnih tokova otpada (opasan otpad) iz domaćinstva;
● Izgradnja kompostane na opredeljenoj lokaciji za kompostiranje zelenog otpada sa javnih površina i gradske pijace;
● Uvođenje pilot programa kućnog kompostiranja u zoni individualnog stanovanja i edukacija seoskog stanovništva
o upotrebi biomase kao goriva i organskog đubriva;
● Organizovanje periodičnih kampanja za prikupljanje posebnih tokova otpada ( kabasti otpad, električni i elektronski otpad, staklo, folije od plastenika i creva za polivanje…)
● Održavanje sanitarne kasete na gradskoj deponiji da u potpunosti ispunjava tehničke i tehnološke standarde;
● Sanacija i rekultivacija postojećih nesanitarnih (divljih) deponija;
● Pripreme za prelazak na regionalni sistem upravljanja otpadom-Pristupanje regionalnom centru za upravljanje
otpadom u Kraljevo;
● Kontinuirano informisanje i edukacija građana opštine Trstenik o novinama u javnoj politici za upravljanje otpadom definisanoj u LPUO.

Akcion plan sadrži i specifikaciju neohodne opreme za ostvarenje ciljeva, procenjenu vrednost koja je vrlo diskutabilana zbog stalnih promena cena i kursa evra. LPUO predviđena je nabavka opreme za prikupljanje, transport, tretman i deponovanje otpada. Preduzeće „Vladeks d.o.o.” iz Velike Drenove ima čitavu lepezu komunalnih vozila i linija za selektiranje otpada. Predstavnici firme, Nikola Ristić i Vladimir Milojević, su učesnicima skupa predstavili svoju liniju za separaciju mešanog komunanog otpada koja je zanimljiva za regionalni centar i koja se može pojednostaviti ako se separira samo suva frakcija otpada. Posebno interesovanje izazavao je modularni sistem za upravljanje otpadom koji je već našao primenu u velikim gradovima.

Moderatorka skupa, Danica Batoćanin uspešno je usmeravala diskusiju učesnika sa velikim brojem pitanja.
Predstavnik grada Kraljeva je obavestio da i grad Kraljevo otpočinje izradu svog LPUO u novembru mesecu, a predstavnica opštine Vrnjačka Banja da će ova opština to uraditi u toku 2023. godine nakon sprovođenja postupka javne nabavke. Dogovoreno je da se planira i izrada Regionalnog plana za upravljanje otpadom za region
Kraljevo u 2023. godini. Vladan Aleksić, upravnik u JKSP „Komstan” za upravljanje otpadom nije želeo da održi prezentaciju o sanitarnoj kaseti u sali, već je učesnike pozvao da organizovano posete lokalnu deponiju „Osaonica” gde su se na licu mesta upoznali sa završenim radovima.

POSETA LOKALNOJ DEPONIJI „OSAONICA”

Odlaganje komunalnog otpada sprovodi se na lokalnoj deponiji „Osonica”. Površina deponije iznosi oko 7,5 ha. Locirana je na oko 3000 m od centra grada. Deponija je u izuzetno povoljnom geografskom okruženju, ograđena je, ima pristupni asfaltirani put, rampu za istresanje i odgovarajuću mehanizaciju za održavanje. Otpad se razastire i prekriva građevinskim šutom i zemljom debljine 25 do 30 cm. Na deponiji postoje biotrnovi za odvođenje oslobođenih gasova i sistem za odvođenje procednih voda.

Deponija je izgrađena po projektnoj dokumentaciji iz 1989. godine i bila je jedna od četiri najbolje u nekadašnjoj
Jugoslaviji. Međutim, novi standardi zahtevali su sanaciju i rekultivaciju deponije. U septembru 2019. godine urađen je idejni projekat sanacije, remedijacije i zatvaranja deponije na koji je pribavljena saglasnost nadležnog ministarstva.

Projektom sanacije iz 2019. godine predviđeno je da se deponija koristi u narednih pet godina, nakon čega bi se
vršilo prekrivanje geotekstilom i prešlo u Regionalni centar za upravljanje otpadom u Kraljevu. Trenutno je sanirano
i rekultivisano 65% deponijskog prostora i formirana je sanitarna kaseta koja će biti u upotrebi do otvaranja regionalne deponije.

Na lokalnoj deponiji je instalirano postrojenje modularnog tipa čija je namena korišćenje deponijskog gasa u cilju dobijanja električne energije za prečišćavanje procednih voda putem reverzne osmoze. Postrojenje je pušteno
u rad 19. avgusta 2022. Posetioci deponije, od kojih su pojedinci i profesionalci u oblasti upravljanja otpadom, nisu krili svoje zadovoljstvo kako je deponija uređena i još jednom je istaknuta potreba da se vrši primarana selekcija otpada da bi se sanitarna kaseta što duže bila u funkciji.

OBUKA NOVIH ČLANOVA ZELENE LISTE SRBIJE

U prelepom prostoru Kluba omladine Trstenika u okviru projekta „Oplaneti se! Zeleni karavan se nastavlja”, 21. i 22. oktobra održana je planirana obuka za predstavnike novoprimljenih članica ZLS i mladih iz Trstenika koji su zainteresovani da postanu članovi EP „Moravski orašak”. Obuku je vodila Gordana Rodić, predsednica udruženja i sadržajno je bila podeljena na dva dela. U prvom delu su se pojedini prisutni podsetili, a većina upoznala sa početkom rada ZLS u kampanjama „Oplaneti se!Uklonimo deponije“ i „Oplaneti se! Recikliraj!“. Prisutni su se upoznali kako su se menjale metode delovanja ZLS od organizoavnja ekoloških akcija čišćenja prostora do javnog zagovaranja kod donosioca odluka na lokalnom i nacionalnom nivou za donošenje i sprovođenje donetih odluka i neprestanom radu na podizanju kapaciteta članica u skladu sa novim zakonsklim propisima, interesima građana i novim tehnologijma. Drugi deo obuke odnosio se na temu kojom se bavi ZLS, a to je upravljanje otpadom i njegova veza sa zelenom agendom i cirkularnom ekonomijom. U prezentaciji „Zelena agenda-cirkularna ekonomija-izazovi za lokalnu zajednicu i mlade“ iznete su mogućnosti za nova zelena radna mesta koje stvara cirkularna ekonomija i istaknut značaj pravilnog upravljanja otpadom kao polaznom osnovom za cirkularnu ekonomiju.

Program EKO-SISTEM podrška reformama u životnoj sredini

Program EKO-SISTEM nastao je s ciljem da podrži reforme u zaštiti životne sredine u Republici Srbiji aktivnijim uključivanjem organizacija civilnog društva (OCD) i drugih aktera u društvu u sprovođenju pravnih tekovina Evropske unije (EU). Program sprovode Mladi istraživači Srbije u periodu od 2020. do 2022. godine, a podržava Švedska.

Kroz realizaciju programskih akivnosti, Mladi istraživači Srbije nastoje da ubrzaju promene u sektoru zaštite životne sredine u Srbiji kroz jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva i njihovo umrežavanje. Istovremeno, program se fokusira na pokretanje neophodnih promena u stavovima ka zaštiti životne sredine i praksama građana, lokalnih vlasti i državnih institucija.

Održivost energetskog sektora i zaštita životne sredine

Nesporno je  da  je energetski sektor  bio i ostao  oblast od posebnog značaja za čitavu ekonomiju i društvo. Ako se ovaj sektor učini održivim odnosno stabilnim i kvalitetno organizovanim sektorom, jasno je da će to značiti dobrobit za čitavu zemlju. Međutim, ako se ovom sektoru ne posvećuje dovoljno pažnje sa aspekta strateškog planiranja, izvesne su loša pozicija i slabe perspektive privrede u celini.

Delatnost energetskog sektora menjala se kroz vekove. Od bavljenja ogrevnim drvetom do bavljenja nuklearnom energijom i savremenim obnovljivim izvorima energije. U ovoj oblasti se danas trguje energetskim materijalima, proizvodima, opremom, znanjem, uslugama… Svakodnevno se proizvode i troše energija i energetske usluge. Dakle, postoji evidentna potreba za održivošću proizvodnje, prenosa, distribucije i korišćenja energije i energetskih usluga uz permanentno prilagođavanje novonastalim situacijama i sa jasnom usredsređenošću na ljude i antropocentrični karakter koncepta održivosti.

Energetski sektor biće održiv  ako se obezbedi:

• održivost tehničkog procesa,
• održivost ekonomije,
• održivost strukture.

Održivost tehničkog procesa direkno je povezana sa održivošću energetskog sistema koji sam po sebi predstavlja jedan složen tehnički sistem. Njegova pouzdanost podrazumeva verovatnoću da će uspešno vršiti svoju funkciju u predviđenom vremenu i datim uslovima. Zato je veoma važno  da se za ocenu pouzdanosti energetskog tehničkog sistema moraju raditi analize koje se odnose na složene tehničke sisteme. Inače posledice loših procena pouzdanosti nekog energetskog tehničkog sistema kreću se od  prekida u okviru kojih dolazi do smanjenja performansi tog sistema, preko povremenih prekida u radu tog sistema, pa sve do potpunog prekida rada, kada sistem u potpunosti otkaže.

Ekonomska održivost sistema podrazumeva sposobnost da sistem može neograničeno da podržava dati nivo ekonomske proizvodnje. U suštini ekonomska održivost sistema zavisi od sposobnosti da se troškovi što preciznije izraze i sagledaju kroz stvarne utroške. Između ostalog, to znači da se troškovi ne mogu odnositi samo na ranije utroške već se moraju odnositi i na investicije (kroz koje se vrši prilagođavanje novim potrebama) kao i sve druge očekivane troškove.

Kada je reč o strukturi energetskog sektora, ona treba da bude takva, da u svakom momentu odgovara strukturi potreba za energijom i energetskim uslugama.

S druge strane, materijali iz kojih se proizvodi energija uzimaju se iz životne sredine a produkti energetskih transformacija tih materijala se vraćaju u životnu sredinu.   Na ovaj način  energetski sektor značajno utiče  na životnu sredinu.  Ovakav proces se može smatrati održivim, jedino ukoliko je uticaj na životnu sredinu prihvatljiv.  To znači  da se energetski transformisani materijali moraju uklanjati iz životne sredine prirodnim putem, ili mogu ostati u njoj  ukoliko izazivaju minimalne, odnosno podnošljive promene.

Očigledno je da se energetski sektor u budućnosti mora što više oslanjati na obnovljive izvore energije a što manje na iscrpive izvore energije. Prelazak  na čistu i obnovljivu energiji treba biti zasnovan  na tržišnoj ceni energije iz uobičajenih  izvora i mora  sadržati i troškove zaštite životne sredine.  Neophodna je i primena odgovarajućih tehnoloških standarda, edukacija i bolje informisanje u kombinaciji sa primenom odgovarajućih podsticaja za štednju, povećanje energetske efikasnosti i veće iskorišćenje obnovljive energije.

Proizvodnja i potrošnja energije moraju da ostavljaju što manje negativnih uticaja na životnu sredinu, vazduh, vodu, zemljište, biodiverzitet i ljudsko zdravlje a za energetski sektor zaštita životne sredine treba da bude pitanje od najvećeg prioriteta.

Program EKO-SISTEM podrška reformama u životnoj sredini

Program EKO-SISTEM nastao je s ciljem da podrži reforme u zaštiti životne sredine u Republici Srbiji aktivnijim uključivanjem organizacija civilnog društva (OCD) i drugih aktera u društvu u sprovođenju pravnih tekovina Evropske unije (EU). Program sprovode Mladi istraživači Srbije u periodu od 2020. do 2022. godine, a podržava Švedska.

Kroz realizaciju programskih akivnosti, Mladi istraživači Srbije nastoje da ubrzaju promene u sektoru zaštite životne sredine u Srbiji kroz jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva i njihovo umrežavanje. Istovremeno, program se fokusira na pokretanje neophodnih promena u stavovima ka zaštiti životne sredine i praksama građana, lokalnih vlasti i državnih institucija.

Oplanetili smo se u Boru

U okviru projekta „Oplaneti se: Zeleni karavan se nastavlja”, koji sprovodi Savez ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije”, od 16. do 18. septembra organizovano je okupljanje organizacija članica ZLS u Boru.

Cilj okupljanja je bio, pored 13. Skupštine Saveza, održavanje obuke o rodnoj ravnopravnosti i okruglog stola u organizaciji Društva mladih istraživača iz Bora. Učesnici su takođe imali prilike da obiđu prostore koji su degradirani rudarstvom u Boru, ali i da se upoznaju sa aktivnostima na njihovoj rekultivaciji.

Na 13. sednici Skupštine Saveza ekoloških organizacija „Zelena lista Srbije” koja je održana 16.09. izabrani su predsedavajući i predsednik ZLS, doneta odluka o formiranju stalnog Sekretarijata i radnih grupa ZLS i usvojene izmene i dopune Statuta ZLS. Predsedavajući Skupštinom ZLS u naredne tri godine biće Dragan Ranđelović iz Bora, dok će Predsednik ZLS u naredne tri godine biće Marko Vukomanović iz Raške.

Održana je obuka o rodnoj ravnopravnosti, koju je vodila Snežana Đoševska iz Društva mladih istraživača Bor. Teme ove obuke su bile: Značaj rodne ravnopravnosti, Nacionalna politika rodne ravnopravnosti – Strategija za rodnu ravnopravnost, Lokalna strategija rodne ravnopravnosti – primer grad Bor i Rodna ravnopravnosti u dokumentima Zelene liste i njenih članica.

„Rodna ravnopravnost pretpostavlja da u jednom društvu, zajednici ili organizaciji postoje jednake mogućnosti za žene, muškarce i osobe drugačijih rodnih identiteta da doprinesu kulturnom, političkom, ekonomskom i socijalnom napretku, kao i da imaju jednake mogućnosti da uživaju sve koristi i dobrobiti od napretka jedne zajednice. Rodna ravnopravnost nije samo pitanje socijalne pravde već je ključna za postizanje društvenog razvoja na delotvoran i efikasan način, kao i eliminaciju siromaštva”, prenela je Đoševska tokom svog izlaganja.

EVIDENTAN JE NEDOSTATAK ŽENA, KAO I ŽENSKIH UDRUŽENJA I MREŽA U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U SRBIJI JEDINA MREŽA NA OVIM PROSTORIMA JE FORMIRANA KROZ PROJEKAT WISE SEE (Women in Sustainable Energy South-East Europe) projekat koji se bavi ulogom i položajem žena u održivoj energetici i u širem smislu klimatskim promenama i zaštitom životne sredine.

U okviru projekta, formirana je WISE ekspertska mreža žena koje se profesionalno bave energetikom, klimatskim promenama i zaštitom životne sredine. Ovu, prvu multidiscipliranu mrežu te vrste u Srbiji, a i u celom regionu Jugoistočne Evrope, čini 200 žena, profesionalno posvećenih zajedničkom cilju nalaženja rešenja i tranziciji ka održivoj energetici.

Posebno se govorilo o tome šta Zelena lista Srbije treba da uradi u narednom periodu. Zelena lista Srbije i njene članice treba da daju veći doprinos u praćenju realizacije novog Nacionalnog programa upravljanja otpadom 2022-2031. i njegovog akcionog plana, izradi Programa razvoja cirkularne ekonomije i Programa razvoja Srbije, naročito u ugrađivanju njihovih opredeljenja prilikom donošenju novih lokalnih i regionalnih planova upravljanja otpadom, zaštite životne sredine i planova razvoja u lokalnim zajednicama – Novi Sad, Bor, Trstenik, Raška, Niš i dr. gde deluju članice ZLS. Posebno bi trebalo usmeriti pažnja na ugrađivanje potreba i interesa žena i mladih u navedene javne politike. ZLS i članice trebale bi sagledati ostvarivanje principa rodne ravnopravnosti prilikom organizovanja kampanja zagovaranja i učešća članica u konsultacijama, javnim uvidima i raspravama i u internim dokumentima ZLS ugraditi ovaj princip.

Drugog dana održan je okrugli sto o ciljevima održivog razvoja i rudarstvu u okviru kojeg je organizovana i poseta lokalitetima koja su degradirana rudarstvom u Boru.

Ciljeve održivog razvoja (COR) u zaštiti životne sredine, predstavila je Nataša Ranđelović iz Bora. Održivi razvoj predstavlja integralni ekonomski, tehnološki, socijalni i kulturni razvoj, usklađen sa potrebama zaštite i unapređenja životne sredine, koji omogućava sadašnjim i budućim generacijama zadovoljavanje njihovih potreba i poboljšanje kvaliteta života.

2015. godine u Njujorku na sednici Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija usvojena je Agenda održivog razvoja od 2015. do 2030. godine. Agenda 2030 je logički nastavak milenijumskih ciljeva i prepoznatljiva je po svojih 17 ciljeva. Ciljevi održivog razvoja prevashodno treba da doprinesu smanjenju siromaštva, kao i nejednakosti i nepravde, uz to da utiču na uzroke i minimalizuju posledice klimatskih promena. Iza ovih 17 ciljeva nalazi se strategija kako učiniti svet boljim mestom za život. Govorilo se i o zastupljenosti ovih ciljeva u lokalnim dokumentima javne politike.

„Rudarstvo može da podstakne ekonomski razvoj, poveća zaposlenost, poveća fiskalne prihode i infrastrulturne veze, ali istorijski gledano, rudarstvo je uticalo na degradaciju životne sredine, raseljavanje stanovništva, povećanje ekonomske i socijalne nejednakosti, povećanje zdravstvenih rizika, utaju poreza, korupciju, povećanje rodne neravnopravnosti, kršenje ljudskih prava i ratne sukobe”, tvrdi Toplica Marjanović. Zadatak rudarskih kompanija koje ovde rade jeste da podstiču ekonomski razvoj i to na taj način da stvaraju resurse koje mogu da zamene one koje se ekspoatišu, a koje će biti dovoljne za razvoj budućih generacija.
Nakon obilaska prostora koji su degradirani rudarstvom u Boru, učesnici su imali prilike da prisustvuju prvom festivalu pesme „Etno Istok” gde im je domaćin bio KUD „Đido” iz Brestovca, a gde je ordržano i takmičenje u spremanju starih tradicionalnih jela.

Iako je prvobitno manifestacija zamišljena kao festival pesme, domaćin i organizator festivala „Etno Istok“ je želeo da podstakne mlađe članove kulturno umetničkog društva da kroz igru, pesmu i sviranje na starim muzičkim instrumentima, nastave da neguju svoju kulturu i tradiciju.

Zakazano je i novo okupljanje svih članica mreže, koje nas očekuje tokom oktobra meseca u Trsteniku.
Projekat “Oplaneti se: Zeleni karavan se nastavlja“, se sprovodi u okviru EKO-SISTEM programa koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska.

Marko Vukomanović,
predsednik Saveza ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije“

Program EKO-SISTEM nastao je s ciljem da podrži reforme u zaštiti životne sredine u Republici Srbiji aktivnijim uključivanjem organizacija civilnog društva (OCD) i drugih aktera u društvu u sprovođenju pravnih tekovina Evropske unije (EU). Program sprovode Mladi istraživači Srbije u periodu od 2020. do 2022. godine, a podržava Švedska.

Kroz realizaciju programskih akivnosti, Mladi istraživači Srbije nastoje da ubrzaju promene u sektoru zaštite životne sredine u Srbiji kroz jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva i njihovo umrežavanje. Istovremeno, program se fokusira na pokretanje neophodnih promena u stavovima ka zaštiti životne sredine i praksama građana, lokalnih vlasti i državnih institucija.

Oplanetimo se u Eko Istoku

U okviru projekta „Oplaneti se: Zeleni karavan se nastavlja” koji sprovodi Savez ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” u periodu od 17. do 24. avgusta realizovan je ekološki kamp pod nazivom „Eko Istok”.

Cilj ovog kampa jeste jačanje održive turističke ponude lokaliteta očuvane prirode unošenjem novih sadržaja koji ne ugrožavaju već doprinose zaštiti životne sredine, podizanje svesti posetioca i okolnog stanovništva o potrebi očuvanja životne sredine, da se volonteri upoznaju sa kulturom, tradicijom i prirodnim bogatstvima ovog područja, ali i da se radom volontera lokalno stanovništvo dodatno motiviše i uzme učešće u različitim ekološkim aktivnostima.

„Eko Istok” je počeo 17. avgusta kada je deset ranije odabranih volontera došlo u Zlot i koji su zajedno sa kamp liderom prvoga dana uređivali deo prostora planinarskog doma „Dubašnica” koji se nalazi nedaleko od Zlota u reonu zvanom Selište. Planinarskim domom upravlja Planinarsko društvo „Dubašnica” iz Zlota. Planinarski dom „Dubašnica” je na delu pešačkog puta koji ide od Borskog jezera, preko obronaka Tilva Njagra, do doma i nastavlja se delom pored Beljevinske reke, Lazarevog kanjina do vrha Malinik koji je na nadmorskoj visini od 1.087 mnv.

Narednog dana volonteri su bili zauzeti markiranjem i obeležavanjem pešačke staze na Umki- prerast Samar. Prerast Samar je prirodni kameni most lučnog oblika, koji se nalazi u jugoistočnom delu Homolja. Smešten je na teritoriji Opštine Žagubica, a od istoimenog naselja je udaljena oko dvadesetak kilometara, u pravcu prema Boru. Prerast Samar je pod zaštitom države i SO Žagubica, kao geomorfološki spomenik prirode treće kategorije. Pešačka staza počinje na teritoriji grada Bora na mestu zvanom Umka.

Petak, 19. avgust, bio je rezervisan za uređenje centra sela Brestovac i dogovor sa predstavnicima KUD-a „Đido” oko učešća na Danima Brestovačke banje. Selo Brestovac nalazi se tri kilometra od Bora. Naselje je zbijenog tipa, formirano uz Brestovačku reku koja izvire ispod Crnog vrha i preko Borskog jezera i Brestovačke banje protiče kroz Brestovac i uliva se u Crni Timok.

Manifestacija Dani Brestovačke banje obeležava se po 28. put, a ove godine obeležava se i 185 godina od izgradnje konaka kneza Miloša koji se nalazi u ovoj banji kod Bora. Volonteri su učestvovali u takmičenju u spremanju tradicionalne hrane, na kome su u saradnji sa NVO „Šarbanovački kotlić” iz Šarbanovca kod Bora i zauzeli drugo mesto u ukupnom plasmanu. Po završetku zvaničnog dela manifestacije volonteri su pomogli oko sređivanja i čišćenja prostora na kome se kuvalo i gde su se prezentovali suveniri i tradicionalne rukotvorine. Slobodno vreme volonteri su iskoristili za posetu izvora lekovite vode.

U nedelju, 21. avgusta volonteri su bili do Vidikovca 1 i 2 na području Spomenika prirode „Lazarev kanjon” gde su čistili i uređivali pešačke staze i prostor oko vidikovca. Vidikovac 1 I 2 nalaze se oko Lazarevog kanjona do kojih se može doći pešačkom stazom čiji početak je na tri kilometra od Zlota. Lazarev kanjon je najdublji i najduži kanjon istočne Srbije, jedan od najimpresivnijih elemenata reljefa Kučaja i jedan od najznačajnijih centara biodiverziteta na Balkanu. Nastao je usecanjem Lazareve reke u krečnjačku ravan Dubašnice. Na njega se bočno nadovezuju plići i manji kanjoni. Lazarev kanjon je jedan od najneprohodnijih kanjona u Srbiji, dugačak 4,5 km sa dubinama od 300 do 500 metara, a najmanja širina kanjona je četiri metra. Odlikuje se vertikalnim krečnjačkim stenama, jedinstven po raznovrsnosti površinskih i podzemnih oblika kraškog reljefa, kao što su kraške doline, vrtače, škrape, kamenice, pećinne i jame. Zbog strmosti svojih stenovitih litica, ni dan danas nije u potpunosti ispitan.

Na području Lazarevog kanjona otkriveno je više od 70 speleoloških objekata, prvenstveno pećina i jama. Najznačajnije pećine su Lazareva i Vernjikica. Flora ovog područja 1,5 puta je raznovrsnija od flora Nacionalnih parkova Kopaonika, Šare i Đerdapa, a pet puta raznovrsnija od flore čitave Srbije. Lazarev kanjoj je proglašen za Spomenik prirode i kao takav je pod zaštitom države.

Poslednji dani kampa bili su posvećeni uređenju i čišćenju prilaza do etno domaćinstva „Lukin“ na Borskom jezeru, čišćenju i uređenju jezerceta kod Zlotske pećine i uređivanju porostora oko planinarskog doma „Dubašnica”.
Po rečima volontera koji su došli iz Beograda, Kruševca, Raške, Zaječara i Bora, iskustva koja će poneti sa kampa, zasigurno će im značiti u daljem radu na očuvanju životne sredine, a sam kamp je imao za cilj unapređeno znanje i motivaciju mladih za učešće u programima zaštite životne sredine.

Kamp je organizovalo UG „Village” Pokret za razvoj sela iz Zlota, kao jedan od partnera na projektu „Oplaneti se: Zeleni karavan se nastavlja”, koji realizuje Savez ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” u konzorcijumu sa ostala tri partnera – Društvom mladih istraživača iz Bora, Moravskim oraškom iz Trstenika i Eko klubom Zeleni putokazi iz Raške.

Ova aktivnost je realizovana kao deo EKO-SISTEM programa, koji sprovode Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska. Program EKO-SISTEM nastao je s ciljem da podrži reforme u zaštiti životne sredine u Republici Srbiji aktivnijim uključivanjem organizacija civilnog društva i drugih aktera u društvu u sprovođenju pravnih tekovina Evropske unije.

Takođe, ovaj kamp je uspešno realizovan uz lokalnu podršku Društva mladih istraživača iz Bora, lokalnih udruženja građana iz Bora, Zlota i Brestovca, JKP „3. oktobar” Bor, planinarskog društva „Dubašnica” iz Zlota, Kancelarijom za zaštitu životne sredine i Kancelarijom za mlade Grada Bora, mesnim zajednicama sela Brestovac i Zlot, etno domaćinstvom „Lukin” koje se nalazi na turističkoj destinaciji Borskog jezera, lokalnim medijima, Turističkom organizacijom Bora i Muzejem rudarstva i metalurgije u Boru.

Marko Vukomanović,
predsednik Zelene liste Srbije

Program EKO-SISTEM nastao je s ciljem da podrži reforme u zaštiti životne sredine u Republici Srbiji aktivnijim uključivanjem organizacija civilnog društva (OCD) i drugih aktera u društvu u sprovođenju pravnih tekovina Evropske unije (EU). Program sprovode Mladi istraživači Srbije u periodu od 2020. do 2022. godine, a podržava Švedska.

Kroz realizaciju programskih akivnosti, Mladi istraživači Srbije nastoje da ubrzaju promene u sektoru zaštite životne sredine u Srbiji kroz jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva i njihovo umrežavanje. Istovremeno, program se fokusira na pokretanje neophodnih promena u stavovima ka zaštiti životne sredine i praksama građana, lokalnih vlasti i državnih institucija.

Otvorene prijave za volonterski kamp „Eko Istok“ u Zlotu

Zelena lista Srbije je 01.07.2022. godina počela sa implementacijom projekta „Oplaneti se: Zeleni karavan se nastavlja.“ Projekat će trajati do 31.12.2022. godine i svojevrsni je nastavak prošlogodišnjeg projekta „Oplaneti se: Zeleni karavan“ koji podržava Švedska, a realizuju Mladi istraživači Srbije.

U okviru projekta, biće organizovan i volonterski kamp u Zlotu pokraj Bora.

Tokom trajanja kampa, volonteri će obavljati sledeće poslove:

• Čišćenje, uređenje, markiranje i obeležavanje planinarskih, pešačkih i turističkih staza na lokaciji Zlot, Brestovac, Borsko Jezero, Brestovačka Banja, Lazarev kanjon, Lazareva pećina, Umka, Prerast, Dubašnica;
• Radiće na sređivanju obala jezerceta kod Lazareve pećine;
• Uređenje  malog i velikog vidikovca Lazarevog kanjona;
• Uređenje okoline planinarskog doma
• Zajedno sa meštanima sela radiće na uređenju centra sela i učestvovati u organizaciji tradicionalne manifestacije pripreme etno jela;

Organizator kampa udruženje građana „Village“ Pokret za razvoj sela Zlot-Zlot osnovano je 2007. godine u Zlotu sa ciljem da rade na razvoju i unapređenju sela Zlot kroz podizanje ekološke, turističke, etnološke i kulturno umetničke svesti stanovnika.

Volonteri će biti smešteni u kolektivnom smeštaju planinarskog doma Dubašnica na Zlotskom Selištu. Ishrana će biti organizovana u planinarskom domu.

Više informacija i prijava na sledećem linku:

PRIJAVA ZA KAMP

Program EKO-SISTEM podrška reformama u životnoj sredini

Program EKO-SISTEM nastao je s ciljem da podrži reforme u zaštiti životne sredine u Republici Srbiji aktivnijim uključivanjem organizacija civilnog društva (OCD) i drugih aktera u društvu u sprovođenju pravnih tekovina Evropske unije (EU). Program sprovode Mladi istraživači Srbije u periodu od 2020. do 2022. godine, a podržava Švedska.

Kroz realizaciju programskih akivnosti, Mladi istraživači Srbije nastoje da ubrzaju promene u sektoru zaštite životne sredine u Srbiji kroz jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva i njihovo umrežavanje. Istovremeno, program se fokusira na pokretanje neophodnih promena u stavovima ka zaštiti životne sredine i praksama građana, lokalnih vlasti i državnih institucija.

Zelena lista Srbije počela sa implementacijom projekta „Oplaneti se:…

Zelena lista Srbije je 01.07.2022. godina počela sa implementacijom projekta „Oplaneti se: Zeleni karavan se nastavlja.“ Projekat će trajati do 31.12.2022. godine i svojevrsni je nastavak prošlogodišnjeg projekta „Oplaneti se: Zeleni karavan“ koji podržava Švedska, a realizuju Mladi istraživači Srbije.

Program EKO-SISTEM podrška reformama u životnoj sredini

Program EKO-SISTEM nastao je s ciljem da podrži reforme u zaštiti životne sredine u Republici Srbiji aktivnijim uključivanjem organizacija civilnog društva (OCD) i drugih aktera u društvu u sprovođenju pravnih tekovina Evropske unije (EU). Program sprovode Mladi istraživači Srbije u periodu od 2020. do 2022. godine, a podržava Švedska.

Kroz realizaciju programskih akivnosti, Mladi istraživači Srbije nastoje da ubrzaju promene u sektoru zaštite životne sredine u Srbiji kroz jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva i njihovo umrežavanje. Istovremeno, program se fokusira na pokretanje neophodnih promena u stavovima ka zaštiti životne sredine i praksama građana, lokalnih vlasti i državnih institucija.

Analiza lokalne politike upravljanja otpadom u Opštini Raška

Analiza lokalne politike upravljanja otpadom u opštini Raška je nastala u okviru projekta
„Oplaneti se! Zelena lista za zeleni dijalog“ koji realizuje Savez ekoloških organizacija „Zelena lista Srbije“. Projekat je deo programa ACT-a „Javno zagovaranje mreža OCD 2020“ i podržan je od konzorcijuma koji čine Helvetas i Građanske inicijative.

Izradom ove analize doprinosi se ostvarenju specifičnog cilja projekta: Povećati informisanost javnosti o javnoj politici i praksi upravljanja otpadom u odabranim lokalnim zajednicama i na nacionalnom nivou.

Analizu možete preuzeti na sledećem linku:

ANALIZA LOKALNE POLITIKE UPRAVLJANJA OTPADOM U OPŠTINI RAŠKA

Analiza lokalnih planskih dokumenata upravljanja otpadom za Grad Leskovac…

Ova analiza radjena je za potrebe projekta ,,Zelena lista za zeleni dijalog“. Projekat Zelene liste podržan
je od strane ACT projekta kroz program Javno zagovaranje mreža OCD 2020. Specifični cilj ovog projekta
je: ,,Povećati osposobljenosti motivaciju gradjana za učešće u odlučivanju o upravljanju komunalnim
otpadom u odabranim lokalnim zajednicama i na nacionalnom nivou.

Analizu možete preuzeti na sledećem linku:

Analiza lokalnih planskih dokumenata Leskovac

Analiza upravljanja komunalnim otpadom u Nišu i predlozi mera…

Ovaj dokument je izrađen za potrebe projekta ,,Oplaneti se – Zelena lista za zeleni dijalog“. Projekat Zelene liste podržan je od strane ACT – a, kroz program „Javno zagovaranje mreža OCD 2020“. Specifični cilj ovog projekta je: ,,Povećati osposobljenosti motivaciju građana za učešće u odlučivanju o upravljanju komunalnim otpadom u odabranim lokalnim zajednicama i na nacionalnom nivou. Dokument podrazumeva presek i analizu prakse upravljanja otpadom u Nišu, i u skladu sa tim, data je lista predloga mera i rešenja za unapređenje, uzimajući u obzir dugogodišnji problem nesistematskog upravljanja otpadom u Srbiji, posebno komunalnim otpadom.

Analizu možete preuzeti na sledećem linku:

Analiza upravljanja otpadom za Grad Niš