Vesti Archives - Stranica 2 od 9

Konferencija „Uloga civilnog društva u cirkularnoj ekonomiji“

7. januara 2022.7. januara 2022.
by admin

Savez ekoloških udruženja “Zelena lista Srbije” i udruženje “Inženjeri zaštite životne sredine” u petak 19. novembra 2021. godine, u prostoru Privredne komore Vojvodine u Novom Sadu, organizovali su konferenciju “Uloga civilnog društva u cirkulanoj ekonomiji”.

Predstavnike i predstavnice udruženja i organizacija iz čitave Srbije ispred domaćina, Privredne komore Vojvodine, pozdravio je Zoran Trpovski, sekretar Udruženja industrije PKV. Trpovski je posebno skrenuo pažnju na Savet za cikularnu ekonomiju, koji je ova organizacija osnovala 2019. godine, a koji ima za cilj razvoj koncepta cirkularne ekonomije, povezivanje, osmišljavanje i realizaciju zajedničkih aktivnosti.

Moderator prvog dela razgovora, MSc Igor Jezdimirović, predsednik Upravnog odbora “Inženjera zaštite životne sredine”, istakao je značaj saradnje organizacija civilnog društva i privrede kada je u pitanju briga za budućnost i očuvanje planete, ali i zajednički razvoj novih koncepata na ovom putu, kao što je cirkularna ekonomija. Trenutno jedan od većih programa kroz koji se pruža podrška civilnom sektoru “EKO-SISTEM” predstavila je Tijana Ljubenović iz Mladih istraživača Srbije. Program je namenjen podizanju kapaciteta mreža udruženja građana koja se bave temom zaštite životne sredine i njihovom povezivanju sa donosiocima odluka, a finansiran je od strane Švedske.

Šta civilno društvo kao podrška tranziciji ka cirkularnoj ekonomiji može da pruži učesnicima i učesnicama konferencije predstavila je Dragana Petrović, stručnjakinja za ovu oblast i članica tima za izradu Programa za cirkularnu ekonomiju Republike Srbije. Petrović je ukazala na razliku između linearne ekonomije – proizvedi-iskoristi-baci, koja se napušta, i novog modela cirkularne, kružne ekonomije, čija ideja je da se korišćenje resursa i proizvoda maksimalno produži i da se nakon korišćenja proizvodi i materijali opet upotrebe kao sirovine. Na ovaj način ide se ka eliminaciju otpada i zagađenja i regeneraciji i obnavljaju prirodnih sistema. Na putu ka prelasku na nove poslovne modele, Srbija kao mala zemlja mora da se udružuje i da taj put isplanira, da postavi jasne i ostvarljive ciljeve. Veliku pomoć u ovome može i treba da pruži civilno društvo – od kreiranja kreativnih rešenja do konstruktivne kritike upućene donosiocima odluka i privredi.

Petrović je navela različite primere uključivanja organizacija u pitanja važna za cirkularnu ekonomiju: realizacija aktivnosti usmerenih na jačanje svesti o problemima otpada, zagađenja vazduha, hemikalija, rad sa predstavnicima i predstavnicama lokalnih samouprava, pokretanje inicijativa za izmene i/ili kreiranje javnih politika i zakona, promocija zelenih javnih nabavki i drugo. Izrada Programa za cirkularnu ekonomiju Republike Srbije je u toku, a vodi ga Ministarstvo zašite životne sredine; očekuje se da će dokument do kraja godine biti na javnoj raspravi gde će svi zainteresovani imati prilike da se upoznaju sa ciljevima i merama i daju svoje sugestije i predloge za njegovo unapređenje.

U drugom delu konferencije, koji je vodila Danica Batoćanin iz udruženja “Moravski orašak” iz Trstenika, predstavljeni su projekti organizacija i udruženja koji za cilj imaju informisanje različitih subjekata o cirkularnoj ekonomiji, kao i projekti koji se bave pojedinim aspektima, problemima, tendencijama i rešenjima u sektoru upravljanja otpadom.

Lokalna ombudsmanka Grada Novog Sada Marina Popović Ivetić informisala je prisutne o programima saradnje ovog organa sa organizacijama civilnog društva, koji su pre svega usmereni na edukaciju i istraživanja u koja se uključuju građani i građanke Novog Sada.

Tokom avgusta i septembra ove godine, Lokalni ombudsman i udruženje “Inženjeri zaštite životne sredine” sproveli su jedno takvo istraživanje „Zadovoljstvo građana i građanki Novog Sada infrastrukturom i sistemom odnošenja otpada“ koje je predstavila jedna od autorki Ivana Milovac. Milovac je naglasila da je istraživanje pokazalo da su Novosađani i Novosađanke slabo informisani o predviđenim načinima odlaganja kabastog otpada, što može biti razlog čestog pojavljivanja malih divljih deponija, ali i dobra smernica za adekvatno rešavanje ovog problema. Istakla je da su se građani i građanke u velikom procentru izjasnili da bi veoma rado prihvatili uvođenje primarne separacije otpada u gradu.

Putem Zoom platforme, učesnicima i učesnicama Lazar Jovčić iz Beogradske otvorene škole predstavio je projekat Zeleni inkubator, usmeren na razvoj kompetentnog civilnog društva koje doprinosi reformskim procesima i integraciji Srbije u Evropsku uniju. Snežana Đoševska upoznale je prisutne sa rezultatima istraživanja rudarskog otpada u Boru, koje je sprovelo Društvo mladih istraživača Bora. “Analizu upravljanja otpadom za perido 2010-2021. godine u opštini Raška” prezentovao je Zoran Simović, dok je o “Metodologiji za praćenje primene EU standarda u oblasti upravljanja otpadom u opštini Trstenik” govorila Danica Batoćanin.

Konferenciju “Uloga civilnog društva u cirkularnoj ekonomiji” organizovao je Savez ekoloških udruženja Zelena lista Srbije sa partnerima, kroz program EKO-SISTEM Mladih istraživača Srbije, a uz podršku Švedske. Održavanje konferencije pomoglo je i Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije.

Snimak konferencije može se pogledati OVDE.

Savez ekoloških udruženja “Zelena lista Srbije” čine udruženja: Centar za održivu budućnost “Zelena zona” iz Knjaževca, Društvo mladih istraživača “Bor” iz Bora, Eko klub “Zeleni putokazi” iz Raške, Ekološki pokret “Moravski orašak” iz Trstenika, Ekološki pokret “Bela breza” iz Kruševca, “Inženjeri zaštite životne sredine” iz Novog Sada, Odred izviđača “Zavičaj 1093” iz Vranja, “Porečje – Vučje” iz Vučja, “Zeleni krug “ iz Novog Sada, „Zeleni ključ“ iz Niša, Udruženje građana “Village” iz Bora, „Timočki klub“ iz Knjaževca, „Centar za decu i omladinu“ iz Vrnjačke Banje, Planinarsko-ekološko udruženje „Ras“ iz Novog Pazara, „Gradjanska čitaonica Evropa“ iz Bora i „Evropski pokret u Srbiji – Valjevo“ iz Valjeva.

Izvor: www.activity4sustainability.org/

Video spot izradjen za potrebe projekta “Oplaneti se: Zeleni karavan” možete pogledati na: https://www.youtube.com/watch?v=xOD3xW7XV1M

Vesti

„Oplaneti se: Zeleni karavan“ u Trsteniku

31. oktobra 2021.31. oktobra 2021.
by admin

RADIONICA ZA PRAĆENJE PRIMENE EU STANDARDA U OBLASTI UPRAVLJANJA OTPADOM U JLS

„Oplaneti se! Zeleni karavan“ prolazi ove jeseni kroz Rašku, Trstenik, Bor, Niš, Leskovac i Novi Sad. Na svom putu od 22-24 oktobra zaustavio se u Trsteniku gde mu je domaćin bilo lokalno udruženje EP“Moravski orašak“. U toku dvodnevnog rada održana je obuka za predstavnike svih članica ZLS i 11.Skupština Saveza ZLS.

Obuka je održana u prostorijama osnovne škole „Miodrag Čajetinac-Čajka“ koja je jedna od dve eko škole u opštini Trstenik. Moderator skupa, Danica Batoćanin je pozdravila učesnike ispred domaćina i istakla da su za Savez ZLS posebno značajni problemi i javne politike upravljanja komunalnim otpadom kao i inicijative u razvoju cirkularne ekonomije. Organizacije civilnog društva deluju tako što se uključuju u kreiranje lokalnih javnih politika kao članovi radnih grupa za izradu strateških dokumenata i učešćem u javnim raspravama, ali su nedovoljno aktivne u praćenju sprovođenja tih politika i informisanju javnosti i donosioca odluka o pozitivnim i negativnim primerima.

Kroz program „Zeleni inkubator“- BOŠ (Beogradska otvorena škola) je razradila metodologiju za praćenje primene EU standarda u oblasti zaštite životne sredine u lokalnim zajednicama u Srbiji za komponente iz Poglavlja 27: horizontalno zakonodavstvo, kvalitet vazduha, upravljanje otpadom, prirode, klimatske promene i upravljanje vodama i zaštita voda od zagađenja kao alat organizacijama civilnog društva za praćenje sprovođenja javnih politika na lokalu što je preduslov za objektivno izveštavanje javnosti .

Upravljanje otpadom je oblast u kojoj članice ZLS imaju najviše aktivnosti, pa je za članice održana radionica na kojoj su se upoznale sa metodologijom za praćenje standarda EU u oblasti upravljanja otpadom sa praktičnim primenom metodologije u gradu Boru i opštini Trstenik. Toplica Marjanović iz Mladih istraživača Bora predstavio je metodologiju i indikatore koji se odnose na oblast upravljanja otpadom. Indikatori su svrstani u četiri grupe:

Institucionalni i infrastrukturni kapaciteti JLS za upravljanje otpadom koji postavlja pitanja:
Planiranje upravljanja otpadom i reciklaža
Odlaganje (deponovanje )komunalnog otpada i uklanjanje divljih deponija
Učešće građana u politici upravljanja otpadom, komunikacija i saradnja

Ocenjivanje javnih politika je četvorostepeno prema definisanim indikatorima i rezultati monitoringa se predstavljaju kvantitativno u rasponu: 0-ispod standarda, 1-ispod zakonskog minimuma,2-u skladu sa zakonom uz manje propuste i 3-iznad standarda kao primeri dobre prakse. Informacije se prikupljaju u razgovorima sa nadležnim osobama i institucijama za upravljanje otpadom u JLS, pregledom dokumenata, sajtova i zahtevom za dostupnost informacija od javnog značaja.

Gordana Rodić iz EP „Moravski orašak“ je u prezentaciji na praktičnom primeru prikazala ciljeve iz lokalne javne politike definisane u Lokalnom planu upravljanja otpadom opštine Trstenik za 2010-2020 godinu i ocenila sadašnje stanje prema indikatorima. Ciljevi su dobro postavljeni, ali je sprovođenje javne politike u delu projektovanih ciljeva za reciklažu otpada i sakupljanje opasnog otpada ispod zakonskog minimuma.

U toku prezentacija učesnici su komentarisali i stavljali primedbe na metodologiju i njeno sprovođenje u praksi i doneti su zaključci:

1.JLS najčešće nemaju važeći Lokalni plan upravljanja otpadom. Većina planova imala je važnost od 2010-2020 godine. JLS su bile sprečene da izrade nove zbog Zakona o planskom sistemu Republike Srbije koji nalaže da se prvo denesu Planovi razvoja JLS, a zatim sektorski lokalni planovi i nevažećeg Nacionalnog plana upravljanja otpadom. Očekuje se da će u toku 2022 većina JLS usvojiti Lokalne planove upravljanja otpadom.

2.JLS su se angažovale u povećanju pokrivenosti svoje teritorije organizovanim prikupljanjem otpada, uređenjem nesanitarnih deponija kroz pristupanje izgradnje regionalnih centara za upravljanje otpadom i saniranjem postojećih deponija, urednim zakonski obavezujućim izveštavanjem o svojim aktivnostima, ali su daleko od postavljenih nacionalnih i lokalnih ciljeva u reciklaži otpada i sakupljanju opasnog otpada iz domaćinstava.

3.U toku primene metodologije u konkretnim JLS ,Toplica Marjanović i Gordana Rodić koji su iskusne osobe u oblasti uparavljanja otpadom i sa otvorenim prolazom u nadležnim službama u JLS imali su izvesne nedoumice kod ocene indikatora. Prisutni na skupu su se složili da su indikatori izuzetno primenljivi, ali da se kriterijumi prihvatljivosti moraju konkretizovati i biti merljiviji.Članice ZLS imaju dovoljno resursa za unapređenje primenljivosti indikatora.

4.Opšti je utisak da je sprovođenje javnih politika na lokalu teško i da će biti još teže. Država i JLS ulažu sredstva u nabavku opreme i infrastrukturno uređenje objekata za upravljanje otpadom, ali su problem ljudski resursi. Zakonom je zabranjeno zapošljavanje u javnom sektoru pa u opštinskim upravama i komunalnim preduzećima nema dovoljno kadrova za postojeće poslove, a kaomoli za obavezujuću reciklažu. Pored zakonskih ograničanja o zapošljavanju opada motivacija zbog primanja i mladi stručni ljudi odlaze iz javnog sektora.

Najjači pokretač za rešavanje problema upravljanja otpadom je znanje, posvećenost i motivacija pojedinaca iz svih sektora na svim nivoima Republike Srbije opšti je zaključak nakon radionice.

METODOLOGIJA ZA PRAĆENJE PRIMENE EU STANDARDA U OBLASTI

ODRŽANA 11.SEDNICA SKUPŠTINE SAVEZA ZLS

U poslepodnovnim satima 23.oktobra u prijatnom ambijentu restorana MS koji se nalazi na samoj obali Zapadne Morave je održana 11.Skupština Saveza ZLS kojom je predsedavao Dragan Ranđelović iz Mladih istraživača BOR. Na skupštini je usvojen Strateški plan ZLSza period2022-2024 koji će poslužiti kao osnova za nove predloge projekata saveza ZLS i članica i više obavezujućih normativnih dokumenata. Savez ZLS se proširio prijemom novih članica za koje se nadamo da će dodatno ojačati kapacitete, vidljivost i uticaj ZLS u rešavanju konkretnih problema upravljanja otpadom i razvoja zelene ekonomije na lokalnom i nacionalnom nivou. Naše nove članice mreže: Planinarsko ekološko društvo “Ras“ iz Novog Pazara, „Timočki klub“ iz Knjaževca, „Evropski pokret u Srbiji“ iz Valjeva, „Građanska čitaonica Evropa“ iz Bora i „Centar za decu i omladinu“ iz Vrnjačke Banje učestvovaće na nacionalnoj konferenciji „Uloga OCD u cirkularnoj ekonomiji“ koja će se održati u Novom Sadu od 18. – 20.novembra 2021.u organizaciji Inženjera zaštite životne sredine.

U međuvremenu tokom novembra, održaće se i lokalni događaji u Raškoj, Boru i Trsteniku gde će se zainteresovanoj javnosti predstaviti predlozi za lokalnu javnu politiku u oblasti upravljanja otpadom i zelene ekonomije.

Zeleni karavan se zahuktao. Pridružite mu se!

Vesti

Zelena lista Srbije poslala zahtev za povlačenje predloga Programa…

12. oktobra 2021.12. oktobra 2021.
by admin

Savez ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije“ sa svojim udruženjima članicama, udruženjima koja su pružila podršku i zainteresovanim pojedincima, poslala je 8. oktobra Ministarstvu zaštite životne sredine zahtev za povlačenje dokumenta Predloga programa upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period od 2021. do 2024. godine zato što nisu ispoštovane procedure učešća javnosti prema Zakonu o planskom sistemu, Pravilnika o smernicama dobre prakse za ostvarivanje učešća javnosti u pripremi nacrta zakona i drugih propisa i akata, Zakona o državnoj upravi, Poslovnika Vlade i Uredbi o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika.
Pošto se radi o dokumentu javne politike u oblasti zaštite životne sredine obaveza državnih organa je i poštovanje obaveza o učešću javnosti u odlučivanju o životnoj sredini prema Zakonu o ratifikaciji Arhuske konvencije, Zakonu o zaštiti životne sredine, pa i samom Zakonu o upravljanju otpadom.
Zakon o planskom sistemu, Uredba o metodologiji upravljanja javnim politikama i druga navedena dokumenta predviđala su obaveznu proceduru učešća javnosti u odlučivanju: početnu eks ante analizu stanja i prethodnih javnih politika, predlaganje sadržaja promena u javnoj politici, izradu konceptualnih okvira, formiranje odgovarajućih radnih grupa, rane javne konsultacije i uvida, glavnu javnu raspravu a po usvajanju praćenje i monitoring realizacije usvojene javne politike (eks post analizu).
Savez ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije“ se ovom prilikom zahvaljuje svim potpisnicima zahteva.
Zahtev i dopis Zelene liste Srbije možete pogledati na:
Obrazac – zahtev za primedbe
Dopis – Zelena lista Srbije
Poziv na akciju možete pogledati na:
Poziv na akciju

Vesti

Plovidba kanalom DTD 15. do 18. oktobra

11. oktobra 2021.
by admin

Poštovani prijatelji,

Članica ZLS – Odred izviđača „ZAVIČAJ 1093“ iz Vranja nakon 57 godine od osnivanja po prvi put organizuje Plovidbu na teritoriji Vojvodine. Nakon vrlo uspešne Regate „TUŽNA MORAVA“ rešeni smo da stečena znanja i usvojene procedure u skriningu sa vode iskoristimo i za analizu trenutnog stanja glavnog toka Kanala DTD od Bezdana do Banatske Palanke.

Pripreme i kalkulacije su krenule stidljivo i iz dana u dan mozaik se sklapao dok se nije stiglo do kompletirane projektne ideje i troškovnika za opremu i logistiku.

Ove godine smo iskoristili Javni konkurs Ministarstva zaštite životne sredine
RS i aplicirali sa ovom projektnom idejom i po treći put uzastopce se našli među
udrženjima kojima je Ministarstvo ZŽS RS ukazalo poverenje da realizuju svoje
projektne ideje. Svesni činjenice da ulazimo u avanturu koju do sada niko nije izveo na ovakav način te da ćemo biti prvi koji će izvršiti skrining Kanala sa vode,
nismo želeli da bilo šta prepustimo slučaju.

Raspisivanje Konkursa za izbor posade, nabavka opreme (zaštitne opreme koju
nabavljamo iz sredstava Ministarstva), sprovođenje elementarne obuke za
ponašanje na vodi i obuke u slučajevima iznenadne opasnosti, snalaženja u
vanrednim situacijama i obuka u pružanju prve pomoći. Uz sve to nam predstoji i
opsežna logistička priprema za obezbeđivanje dodatne nedostajuće opreme, dovoljne količine hrane za učesnike, obezbeđivanje dozvole za sprovođenje

Plovidbe kod nadležnih organa i javnih službi i obezbeđivanje adekvatnih mesta
za pristan i noćenje.

Planirano je da osnovnu ekipu čini 12 osoba, 6 na čamcu i 6 u kopnenoj podršci sa svakodnevnim rotacijama koja će oploviti planirani tok Kanala DTD. Planirano je da plovidba traje 4 dana i ostavljena je mogućnst da nam se svakog dana priključe zainteresovana udruženja koja će nas ispratiti tokom plovnog dana koji prolazi kroz njihov grad ili opštinu.

Plovidbu realizujemo kroz 12 gradova i optina u Bačkoj i Banatu počevši od
Bezdana u opštini Sombor, preko Kule, Vrbasa, Srbobrana, Bečeja, Novog Bečeja,
Zrenjanina, Sečnja, Alibunara, Plandišta, Vršca pa sve do Banatske Panake eu
opštini Bela crkva uz prelaženje oko 290 km.

Cilj Plovidbe je da izvrši skrining obala kanala DTD posmatrano sa vode, da se
uoče kritične tačke opasne po zakrčenje Kanala i njegovog izlovanja, proceni
erozija obale i njena pošumljenost te da se dobijeni rezultati stave na raspolaganje
Ministarstvima zaštite životne sredine i odbrane te Štabovima za vanredne
situacije 12 gradova i opština kroz koje prolazi kanal DTD, kao i JP Vojvodina
vode koji gazduju ovim plovnim putem.
U ovom poduhvatu posebnu podršku će nam pružiti Rusko srpski humanitarni centar iz Niša svojom opremom (plovnim vozilom i šatorima za smeštaj učesnika) te će se postarati da se obuka za realizaciju Plovidbe i potupci učesnika na vodi obavi na najbolji mogući način i da se stepen bezbednosti ekipe podihne na najviši mogući nivo. Uz to, očekujemo da ćemo dobiti i fizičku pratnju tj, da če neko od instruktora RSXC biti svo vreme sa nama.

Projektom smo predvideli da ćemo svaki zastan iskoristiti za promociju Skaut
rendžerskog koncepta i ponuditi lokalnim samoupravama saradnju u pokretanju Skaut rendžerske priče u svojim osnovnim i srednjim školama. Detalji tih promocija biće dogovorene u direktnom kontaktu sa lokalnim samoupravama.

Više informacija možete pronaći u Elaboratu plovidbe:

ELABORAT PLOVIDBA Kanalom DTD 2021

Vesti

HITNO SAOPŠTENJE – POZIV NA AKCIJU !

6. oktobra 2021.6. oktobra 2021.
by admin

Savez ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije“, njene članice i sva zainteresovana javnost traže povlačenje Predloga programa upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period od 2021. do 2024. godine zato što nisu ispoštovane procedure učešća javnosti prema Zakonu o planskom sistemu, Pravilnika o smernicama dobre prakse za ostvarivanje učešća javnosti u pripremi nacrta zakona i drugih propisa i akata, Zakona o državnoj upravi, Poslovnika Vlade i Uredbi o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika.

Pošto se radi o dokumentu javne politike u oblasti zaštite životne sredine obaveza državnih organa je i poštovanje obaveza o učešću javnosti u odlučivanju o životnoj sredini prema Zakonu o ratifikaciji Arhuske konvencije, Zakonu o zaštiti životne sredine, pa i samom Zakonu o upravljanju otpadom.

Stanje u upravljanju otpadom je katastrofalno, a ovakav način donošenja planskog dokumenta je uvreda za sve one od kojih se očekuje da isti primene, od lokalnih samouprava, komunalnih preduzeća, privrede, operatera, civilnih organizacija, kojima je zajedničko to da nisu imali svoje predstavnike na ovom događaju, niti o istom bili informisani.

Zakon o planskom sistemu, Uredba o metodologiji upravljanja javnim politikama i druga navedena dokumenta predviđaju obaveznu proceduru učešća javnosti u odlučivanju: početnu eks ante analizu stanja i prethodnih javnih politika, predlaganje sadržaja promena u javnoj politici, izradu konceptualnih okvira, formiranje odgovarajućih radnih grupa, rane javne konsultacije i uvida, glavnu javnu raspravu a po usvajanju praćenje i monitoring realizacije usvojene javne politike ( eks post analizu). Zelena lista Srbije i članice upoznate su sa javnom raspravom tek na online konferenciji održanoj 01.10.2021. godine od 9 časova, na kojoj je učestvovalo maksimum tridesetak učesnika iz cele Srbije uz brojne tehničke smetnje. Učesnici su tek na ovoj konferenciji upoznati da je dokument na javnoj raspravi – Predlog programa upravljanja otpadom postavljen na sajt Ministarstva zaštite životne sredine 16. septembra 2021. kada je otvorena i javna rasprava sa trajanjem do 5. oktobra. Na zahtev učesnika ovaj rok je produžen do 8. oktobra iako i u tom roku nije moguće izučiti obiman dokument Predloga Programa i dati doprinos u njegovom finalizovanju.

Zato se zahteva i povlačenje dokumenta i ponovna organizacija procedure učešća javnosti!

Molimo sve zainteresovane koji bi podržali gorenavedeni zahtev da nam do četvrtka 07.10. do 12h na mejl zelenalistasrbije@gmail.com dostave Ime organizacije/Ime i prezime zainteresovanog lica, sedište organizacije, email i kontakt telefon.

Najlepše hvala!

Vesti

JAVNI POZIV ZA PRIJEM NOVIH ČLANICA ZELENE LISTE SRBIJE

23. avgusta 2021.28. avgusta 2021.
by admin

Savez ekoloških udruženja „ZELENA LISTA SRBIJE“ (u daljem tekstu: Savez ZLS) je samostalna, dobrovoljna, nepolitička, neprofitna, patriotska, vaspitna i obrazovna organizacija, otvorena za sve koji prihvate njene principe i vrednosti, bez obzira na uzrast, pol, poreklo, nacionalnost, rasnu, versku i političku pripadnost.

Ovim putem pozivamo sve zainteresovane EKOLOŠKE organizacije, koje se zalažu i bore za zaštitu životne sredine od ugrožavanja, da pristupe Savezu ekoloških udruženja Zelena lista Srbije, putem dostavljanja ispunjenog Zahteva za prijem članica Mreže, kao i propratnih dokumenata kojima se utvrđuje ispunjavanje uslova za prijem članica.

Uslovi za punopravno članstvo u Savez Zelene liste Srbije:

1) da se organizacija bavi zaštitom životne sredine;
2) da je organizacija registrovana na teritoriji Srbije u skladu sa odredbama Zakona o udruženjima građana;
3) da je prva registracija organizacije izvršena najmanje 2 godine pre dana podnošenja zahteva za prijem u punopravno članstvo ZLS-a;
4) da organizacija ima neprofitni karakter;
5) da je organizacija zasnovana na demokratskim principima udruživanja;
6) da organizacija ne promoviše nezdrave životne stilove, društvenu segregaciju, antisemitizam, fašizam, rasizam, društvenu, etničku, nacionalnu netrpeljivost i netoleranciju, nasilje i rat ili bilo kakav drugi oblik diskriminacije;
7) da članovi upravljačkih struktura organizacije (izvršni direktor, upravni odbor i sl.) nisu članovi organa upravljanja političkih partija, nameštenici i rukovodeći kadar organa javne uprave;
8) da članovi upravljačkih struktura organizacije nisu krivično gonjeni i da se protiv njih ne vodi krivični postupak;
9) da organizacija prihvata Statut, ciljeve, viziju, misiju, vrednosti i usvojene politike ZLS-a;

Rok za prijave traje 15 dana, od 24. avgusta do 06. septembra 2021.

JAVNI POZIV ZA PRIJEM

ZAHTEV ZA PRIJEM U ČLANSTVO – ZLS

Popunjeni Zahtev i propratnu dokumentaciju poslati na meil zelenalistasrbije@gmail.com

Vesti

HAKATON 2021.

31. jula 2021.28. avgusta 2021.
by admin

Dragi saradnici, čast i zadovoljstvo nam je pozvati vas da se prijavite na ovogodišnji Hakaton koji će biti organizovan od 5. – 7. novembra.

Za više informacija:

HAKATON 2021 – KONKURS

HAKATON 2021 – ELABORAT

HAKATON 2021 – SMERNICE

Zelena lista Srbije ulazi u završnu fazu realizacije projekta „Oplaneti se – Zelena lista za zeleni dijalog“ koji realizuje uz finansijsku podršku Vlade Švajcarske – Zajedno za aktivnograđansko društvo a jedan od planiranih aktivnosti je i HAKATON.

Cilj projekta je unapređenje javnih politika upravljanja komunalnim otpadom dok HAKATON predstavlja inovativni pristup rešavanju problema koji želimo da primenimo kako bi organizacije i pojedinci zajednički došli do predloga rešenja za probleme u zaštite životne sredine. HAKATON je vid međusektorske saradnje koja ima za cilj stvaranje upotrebnog softvera koji u poslednje vreme biva sve zastupljeniji vid aktivnosti između IT sektora i raznih drugih oblasti svakodnevnog života. Tokom realicaije ovogodišnjeg Hakatona bićete u mogućnosti da svoje projektne ideje iz oblasti zaštite životne sredine prezentujete stručnjacima iz IT sektora i dobijete preporuke za korišćenje adekvatnih alata, softvera ili mogućih partnera kako bi te ideje doživele realizaciju (npr. aplikacija za praćenje toka opasnog otpada, praćenje obeleženih jedinki ptica stanarica, rano uzbunjivanje …)

Tematske oblasti:

Tema 1: Otpad i reciklaža
Tema 2: Zaštita vazduha
Tema 3: Zaštita voda
Tema 4: Ekološki aktivizam
Tema 5: Mediji i društvene mreže u službi zaštite životne sredine
Tema 6: Zaštita prirode
Tema 7: Ugrožene binjne i životinjsek vrste
Tema 8: Klimatske promene – alarmni sistemi

CILJ HAKATONA: Unapređene načina sakupljana, obrade i dostupnosti informacija u navedenim
tematskim oblastima kako bi pravoremeno stigle do krajnih korisnika i omogućile adekvatnu reakciju, analizu i prevenciju u rešavanju problema u oblasti zaštite životne sredine.

CILJNE GRUPE: Projektna ideja, u zavisnosti od oblasti i potrebe za rešavanjem uočenog problema treba da omogući dostupnost relevantnih informacija sledećim grupama koje se bave, na njih utiče ili su zadužene za zaštitu životne sredine

– građani Republike Srbije,
– udruženja građana,
– javna preduzeća,
– obrazovne ustanove,
– mediji,
– državni organi i jedinice lokalne samouprave.

Organizator: Savez ekoloških udruženja – Zelena lista Srbije

Način održavanja: putem ZOOM platforme

Vreme održavanja: od 05. do 07. novembra 2021.

Početak HAKATONA: petak, 05.11.2021. u 15:00 sati

Završetak HAKATONA: nedelja, 07.11.2021. u 15:00 sati

Pravo učešća: udruženja, škole, organizacije, neformalne grupe sa svojim tročlanim EKO timom

TRAJANJE KONKURSA: od 01.08.2021. do 01.10.2021.

ROK ZA PRIJAVLJIVANJE: najkasnije do 01.10.2021. god. u 17:59 elektronskim putem na mail adresu: zelenalistasrbije@gmail.com

Sve bliže informacije možete videti u Elaboratu Hakatona (u okviru kojeg se nalazi Prijava zau češće) kao i u Smernicama za pripremu i izradu projektne ideje za Hakaton (u okviru kojih se nalazi i obrazac br. 1 – HAKATON – predlog projektne ideje).

Tokom meseca septembra biće opredeljeni termini za dodatne konsultacije za sve učesnike koji su na vreme izvršili prijavu svoje projektne ideje kako bi bili što spremniji za njenu promociju na samoma Hkatonu.

Konkurs će biti objavljen na portalima Zelene liste Srbije i njenih članica kao i njenom glasilu „EKO LIST“ odmah po objavljivanju.

Za Hakaton će biti odabrano 20 projektnih ideja od kojih će 10 najboljih biti razrađivane.

Vesti

Pridružite se inicijativi !

16. juna 2021.16. juna 2021.
by admin

Zajedno sa Evropskom komisijom i njenim međunarodnim partnerima, Inicijativa za regione uglja u tranziciji na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini poziva sve zainteresovane da se pridruže godišnjem sastanku koji će da se održi 23. i 24. juna 2021. godine. Cilj događaja je podržati otvoren dijalog više zainteresovanih strana o postepenom ukidanju uglja i pravednoj tranziciji na održive izvore energije u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Kosovu , Severnoj Makedoniji, Srbiji i Ukrajini.
Svrha Inicijative je zajedničko istraživanje puteva do pravedne tranzicije u regijama uglja na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini, te postizanje „Green Deal-a“. Osnovana u kontekstu posvećenostu EU rešavanju klimatskih promena i postizanju ciljeva Pariškog sporazuma, međusobne razmene sa susednim zemljama i ambicije da postane prva ugljen-neutralna ekonomija do 2050. godine, Inicijativa uključuje prateće mere za pravedna tranzicija u regijama uglja na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini.
Ovu inicijativu predvodi Evropska komisija u saradnji sa šest međunarodnih partnera: Svetska banka, Sekretarijat Energetske zajednice, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Evropska investiciona banka (EIB), poljski Nacionalni fond za zaštitu životne sredine i upravljanje vodama (NFOSiGW) i Evropski koledž iz grada Natolin. Ona je osmišljena u nameri da neguje dijalog između regiona i zainteresovanih strana, razmenom znanja, jačanjem kapaciteta i razmenama između regiona uglja na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini, te EU.
Inicijativa će pružiti podršku regionima uglja da pristupe pravednoj tranziciji na održive izvore energije. Zemlje u njenom fokusu su Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo*, Severna Makedonija, Srbija i Ukrajina. Prvobitnim pregledom situacije identifikovano je najmanje 17 regiona u ovim zemljama sa značajnim rudarskim i aktivnostima proizvodnje energije iz uglja, koje su pozvane da učestvuju u ovoj Inicijativi. Ostali regioni sa značajnim rudarskim i aktivnostima proizvodnje energije iz uglja takođe su dobrodošli da se pridruže Inicijativi. Opširnije o regionima, pročitajte ovde.
Inicijative podrazumeva pet komponenti podrške. Prvo, Inicijativa će pružiti otvorenu platformu i time omogućiti dijalog zainteresovanih strana na nivou regiona kroz komunikacijske aktivnosti i događaje. Sve zainteresovane strane se pozivaju da se pridruže dijalogu. Među predviđenim grupama zainteresovanih strana nalaze se predstavnici javne vlasti, energetskog sektora, nevladinih organizacija, istraživači, privredni subjekti, mediji, međunarodne organizacije, političke stranke, organizacije mladih, itd.
Drugo, Inicijativa će realizovati program razmene na temu uglja, na relaciji region-region. Regioni koji učestvuju sa Zapadnog Balkana i iz Ukrajine i EU povezaće se i podeliti iskustva, znanje i najbolje prakse po pitanju tranzicije.
Treće, kapaciteti relevantnih zainteresovanih strana biće dalje ojačani kroz Edukativnu akademiju regiona uglja koja će ponuditi ciljane obuke na temu upravljanja, uključivanja zajednice, ekološke rekultivacije i promene namene zemljišta i imovine.
Četvrto, odabranim pilot regionima biće obezbeđena tehnička pomoć u vidu stručne podrške u izradi mape puta tranzicije, namenjene relevantnim javnim vlastima.
I na kraju, Inicijativa će pomoći regionima uglja da pristupe finansiranju u sklopu projekata i programa tranzicije, dostupnom iz različitih izvora pod okriljem Evropske komisije, Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke.
Pojedinosti o aktivnostima predviđenim Inicijativom biće predstavljene na njenom prvom godišnjem sastanku. Isti se održava od 23-24. juna onlajn i biće otvoren za sve zainteresovane učesnike. Molimo vas da se registrujete ovde, kako bi se pridružili događaju i primili obaveštenja o Inicijativi. Dodatno, zainteresirane strane biće pozvane da se pretplate na bazu podataka i prijave za najnovije vesti povezane sa Inicijativom.
Za dodatne informacije o samoj Inicijativi, pročitajte opširnije ovde.
Kontakt:
Molimo vas da za sve dodatne informacije stupite u kontakt sa sekretarijatom Inicijative: secretariatWBUA@coalregions.eu

Vesti

Izašao je novi, 12. broj eEkolist-a

2. februara 2021.2. februara 2021.
by admin

Magazin „eEkolist” je besplatan elektronski magazin koji izlazi u PDF formatu i do svojih čitalaca stiže putem e-maila. Izlazi dvomesečno. Naše teme su ekologija, zaštita životne sredine, održivi razvoj, zdravi stilovi života, edukacija, građanski aktivizam, industrija, reciklaža… praktično svi društveni, ekonomski i politički aspekti brige o životnoj sredini. Kao „mlađi i moderniji brat” štampanog „Ekolista”, koji izlazi već 12 godina, ovaj magazin nema svoj štampani oblik. Štampano izdanje „Eko list” i „eEkolist” su potpuno različiti mediji i sadržinski se ne poklapaju. Da biste dobili izdanje, neophodno je da se prijavite na adresu:
redakcija@ekolist.org

Magazin možete da čitate i na Issuu servisu, na adresi:
https://issuu.com/eekolist/docs/eekolist_-_web

Pred vama je izdanje, broj 12 koje možete besplatno preuzeti na sledećem linku:
http://ekolist.org/E-ekolist/eEkolist12.zip

Vesti

Na Zapadnom Balkanu živimo u otrovnom oblaku

22. januara 2021.
by admin

Zapadni Balkan ima najgori kvalitet vazduha u Evropi – u regionu on izazove 13.500 slučajeva prerane smrti. Štetni uticaj ovdašnjih zastarelih termoelektrana na ugalj beleži se čak do Egipta. Velike posledice po zdravlje izazivaju i korišćenje fosilnih goriva u industriji, kućnim kotlovima za grejanje, poljoprivredi i saobraćaju. Kako da prodišemo?

Zar se opet u kraju zapalio neki kontejner? Neće biti da je to, jer se neprijatan miris oseća čak kilometrima uokolo. Smrad ulazi u kosu i odeću i štipa za oči. Oseća se u ustima. U krošnjama se nazire izmaglica, a ni taj drvored prekoputa ne vidi se najbolje.

Zagađenost vazduha svom zadatku pristupa apsolutno demokratski – ugrožava svakog. Možemo da poslušamo upozorenje i zatvorimo prozore, odustanemo od trčanja i fudbala i ne puštamo decu napolje. Donekle se kod kuće možemo zaštititi spravom za prečišćavanje vazduha. Ali bežanja zapravo nema.

Ceo Zapadni Balkan je podjednako ugrožen, pogotovo tokom grejne sezone i kad nema vetra da odnese otrov nekom drugom. Tog zajedničkog neprijatelja često vidimo i osetimo. Stavio nam je do znanja da nije nimalo sramežljiv. Prema onoj staroj, moramo što bolje da ga upoznamo, a krajnje je vreme da svi zajedno krenemo u borbu protiv zagađenja vazduha u ovim krajevima.

Nema nimalo prostora za odugovlačenje, a pandemija virusa korona otežava stanje. Posledice zagađenosti vazduha mogu da pogoršaju tegobe kod zaraženih ali i da učine organizam podložnijim infekcijama, uključujući kovid 19.

Od izloženosti spoljašnjem zagađenom vazduhu je 2016. na Zapadnom Balkanu umrlo skoro 13.500 ljudi: 3.051 u BiH, 486 u Crnoj Gori, 1.451 u Severnoj Makedoniji, 6.592 u Srbiji i 1.855 u Albaniji, po podacima Svetske zdravstvene organizacije. U izveštaju nema posebnih podataka za Kosovo.

SZO je izračunala i da samo izloženost čvrstim česticama u vazduhu tipa PM2.5 zbog termoelektrana na ugalj izazove gotovo 9.500 slučajeva prerane smrti godišnje na Zapadnom Balkanu od skoro 13.500 smrti na godišnjem novou od ukupnog zagađenja vazduha. Većina tih ljudi je radnog uzrast.

Studija koju su objavili HEAL, Sandbag, CAN Europe, CEE Bankwatch i Europe Beyond Coal pokazala je da je 2016. godine 3.906 osoba prerano umrlo usled zagađenja vazduha samo iz termoelektrana na ugalj koje se nalaze na Zapadnom Balkanu, od čega zapravo većina van regiona, u državama članicama Evropske unije.

Po rezultatima istraživanja Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) iz 2019. godine, samo u 19 većih gradova^[1], isključujući Kosovo, od direktne izloženosti zagađenom vazduhu prevremeno umire skoro 5.000 ljudi godišnje.

Države ne daju objedinjene podatke o ekonomskim posledicama zagađenosti vazduha

Državne finansije su pod pritiskom, najviše zbog troškova lečenja i izgubljenih godina života, ali u budžetu na strani rashoda ne možemo videti tu stavku objedinjenu, iako je jedna od glavnih.

U gorenavedenoj studiji stoji da su termoelektrane na ugalj na Zapadnom Balkanu odgovorne za ekonomsku štetu na ime zdravstvenih troškova između 6,1 i 11,5 milijardi evra godišnje, od čega više od polovine snosi EU. Na Zapadni Balkan odlazi skoro trećina, dok se posledice osećaju čak i u Rusiji i u Egiptu. Novac koji se izgubi na ovaj način za godinu ili dve dana u našem regionu bio bi dovoljan za izgradnju solarnih elektrana koje bi zamenile skoro sva postrojenja za proizvodnju električne energije iz uglja.

Pritom, još nema tih stručnjaka koji bi mogli da izračunaju patnju onih što obole zbog zagađenog vazduha ili im se stanje pogorša s epizodama ekstremnih koncentracija polutanata. Nemojmo izostaviti ni posledice po njihove porodice i firme u kojima ugroženi rade. Hronični bolesnici, deca i stari su među najranjivijim grupama.

Treba znati i da opasne materije i jedinjenja u vazduhu podstiču klimatske promene i da ćemo i tu platiti ogroman račun, na primer na ime poplava, suša i epidemija.

Odakle dolaze zagađujuće materije

U ovom delu evropskog jugoistoka često se beleže prekoračenja dozvoljene odnosno podnošljive koncentracije zagađujućih materija ili polutanata u vazduhu. Tome mogu da doprinesu nepovoljni vremenski uslovi. Najštetniji uticaj na ljude imaju pomenute čvrste čestice, koje nazivamo i praškastim materijama.

Ta sitna prašina se uglavnom meri u kategorijama veličine do 2,5 mikrometara (PM2.5) i do deset mikrometara, što je PM10, a koncentracija se navodi u mikrogramima po kubnom metru. Od njihovog prodora u pluća i dalje u organizam nas donekle mogu zaštititi samo specijalne maske, jer su premale da bi ih zaustavile hirurške i pamučne. Međutim, one prolaze i kroz kožu.

Izloženost PM česticama dovodi se u vezu s nizom bolesti, od kardiovaskularnih i respiratornih, preko dijabetesa i demencije, do fertiliteta, leukemije kod dece i raka pluća. Što je čestica manja, lakše i dublje prodire u telo.

Ostale najčešće merene zagađujuće materije su ozon (O₃), azotni oksidi (NO_x) ugljen-monoksid (CO) i sumpor-dioksid (SO₂). Na pojedinim mestima se u vazduhu javljaju i teški metali, što je rezultat industrijskih procesa i sagorevanja. Sumpor-dioksid je specifičan po tome što u atmosferi prelazi u takozvane sekundarne PM čestice.

Termoelektrane na ugalj i industrija su među glavnim izvorima emisija sumpor-dioksida na Zapadnom Balkanu, a azotni oksidi najviše dolaze iz termoelektrana na ugalj i saobraćaja. U većini zemalja regiona, emisije SO_2, NO_x i PM čestica iz velikih postrojenja veće su od graničnih vrednosti, određenih u nacionalnim planovima za smanjenje emisija.

Sitne čvrste čestice su najveći ubica od svih zagađujućih materija u vazduhu

U BiH se registruju prekoračenja za PM10, SO₂, O₃ i azot dioksid ili NO₂. Koncentracije PM10, NO₂ i O₃ u Srbiji i Severnoj Makedoniji često prelaze maksimalne dozvoljene vrednosti. Stanovništvo Albanije je veoma izloženo azot-dioksidu i ozonu. U toj zemlji nema termoelektrana na ugalj.

Od 37 zemalja koje šalju izveštaje Evropskoj agenciji za životnu sredinu, u osam je 2018. godine premašen maksimalni preporučeni nivo izloženosti česticama PM2.5. Od njih se pet nalazi na Zapadnom Balkanu (sve zemlje Zapadnog Balkana osim Crne Gore, za nju nije bilo podataka). Dnevna granična vrednost PM10 bila je u gradovima Zapadnog Balkana 120 do 180 dana godišnje iznad dozvoljene, a propisana je granica od 35 dana godišnje.

Stanovnici Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Srbije i Severne Makedonije pate zbog zagađujućih materija iz dimnjaka elektrana i toplana te fabrika koje koriste ugalj i naftne derivate. Vazduh truju postrojenja za preradu fosilnih goriva i zastareli kućni kotlovi za grejanje. Ozbiljno zagađenje dolazi iz građevinskih i poljoprivrednih aktivnosti i saobraćaja.

Osim što zdravlje i životnu sredinu ugrožavaju požari na neuređenim deponijama, poslednjih godina deo stanovništva sve više u kućne peći ubacuje plastiku, gumu i odbačenu lakiranu i farbanu drvenu građu. To nije nužno neobaveštenost/hir, već odraz siromaštva, u ovom slučaju energetskog siromaštva. Povrh toga, stvaramo sve više otpada, a sistem na to nema adekvatan odgovor, a nema ga ni na ostala pitanja u pogledu kvaliteta vazduha.

Pritiskom i udruživanjem do čistog vazduha

Šta onda možemo da učinimo? Prvo i prvo, institucije su odgovorne građanima i građankama. Ujedinjeni Balkan za čist vazduh se pridružuje solidarnoj i zajedničkoj borbi da stanovnici svake ulice, kvarta, sela i grada na Zapadnom Balkanu udišu čist vazduh. Ugalj u svetu postaje ružna uspomena. Već je isplativije graditi solarne elektrane i vetroparkove nego održavati većinu postojećih termoelektrana, čak i onih novijih. Oprema za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora drastično pojeftinjuje. Kompanije koje proizvode i koriste ugalj suočene su sa sve većim troškovima na ime dozvola za ispuštanje ugljen-dioksida i ispunjavanja propisa za za zaštitu životne sredine. One ubrzavaju planove za gašenje ili barem za prebacivanje na druga goriva.

Šesnaest termoelektrana na ugalj u zemljama Zapadnog Balkana ispuštalo je 2016. godine više sumpor-dioksida nego svih 250 u EU

Po podacima za 2016. godinu iz pomenutog izveštaja koju su objavili HEAL i druge organizacije, šesnaest termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu, koliko ih i dalje ima, emitovalo je više sumpor-dioksida (SO₂) nego svih 250 koje su radile u Evropskoj uniji. Po podacima koje je skupio Europe Beyond Coal, u međuvremenu je u EU i Velikoj Britaniji ostalo samo 219 aktivnih termoelektrana na ugalj snage preko 15 megavata. U širem regionu, koji uključuje i Tursku, investitori su samo prošle godine otkazali planove za gradnju devet pogona i ugasili ili najavili gašenje još njih 68.

Gotovo je izvesno da će par preostalih projekata biti zaustavljeno, a pitanje je šta će biti i s onih nekoliko koje su već u izgradnji. Skoro pola članica EU namerava da u roku od deset godina potpuno odbaci ugalj, a lako može da se desi da ih bude više. Slične su tendencije u Japanu, Kini i Sjedinjenim Državama. Za to vreme, Srbija i Bosna i Hercegovina i dalje guraju planove za nove termoelektrane.

Javni novac ne bi trebalo da se troši na finansiranje prljave industrije uglja

Države u regionu na ovaj ili onaj način daju ogroman novac građana za rudnike uglja i gradnju, održavanje i rekonstrukciju termoelektrana. Kako ovaj sektor gubi tržišnu bitku sa obnovljivim izvorima energije, ne može da opstane bez subvencija. Nije potrebna nikakva genijalnost da se zaključi da ta sredstva mogu bolje da se upotrebe.

Sistem stanica za merenje zagađenosti i dalje često ne ispunjava sve potrebne kriterijume. I ovde ima prostora za angažovanje građana i građanki. Brojni mali kućni uređaji za merenje kvaliteta vazduha su umreženi preko popularnih aplikacija i postaju kontrolori ponekad neopouzdanih državnih podatka o zagađenju vazduha.

U Severnoj Makedoniji već postoje podsticaji za zamenu kotlova za grejanje na fosilna goriva u domaćinstvima čistijim rešenjima, na šta mogu da se ugledaju ostale zemlje u regionu. I na drugim mestima na Zapadnom Balkanu ima skromnih pomaka, pogotovo s projektima izgradnje toplana koje koriste obnovljive izvore energije. Pogoni na biomasu niču po Srbiji i BiH, a u regionu se sve više koriste geotermalne pumpe za grejanje i hlađenje objekata.

Balkan samo zajedničkim snagama može sprovesti energetsku tranziciju

Napuštanje upotrebe uglja je najvažnija stavka za poboljšanje kvaliteta vazduha

Ovdašnjim drzavama treba da bude jasno da nema budućnosti sa zastarelim termoelektranama i da je jedini izbor ubrzani prelazak na energiju sunca i vetra. Za funkcionisanje takvog sistema, koji zavisi od vremenskih prilika, neophodno je međusobno povezivanje strujnih mreža zemalja Zapadnog Balkana i izgradnja postrojenjâ za skladištenje struje. To su najvažnije mere za smanjivanje zagađenosti vazduha. Ali za ozbiljan napredak potrebno je i pooštravati standarde za kvalitet vazduha i poboljšavati propise o zagađivačima te ih strogo primenjivati i za državne termoelektrane i pogone i za one u privatnom vlasništvu.

Svih šest zemalja našeg regiona je u novembru prošle godine potpisalo Sofijsku deklaraciju i tako prihvatilo Zelenu agendu za Zapadni Balkan i obavezalo se da će slediti politiku EU i njen Evropski zeleni plan. On predviđa postizanje klimatske neutralnosti najkasnije 2050. godine. Regionalna saradnja je put za poboljšanje kvaliteta vazduha, ali i tehnološki napredak i unapređivanje ekonomske konkurentnosti, uz mogućnost povećanja ambicija preko ciljeva navedenih u dokumentu.

Zelena agenda za region podrazumeva regulisanje prekograničnog uticaja zagađenosti vazduha, donošenje strategija za poboljšanje kvaliteta vazduha i podizanje kapaciteta sistema merenja. Lideri EU su nagovestili da pristup bespovratnim sredstvima i jeftinim kreditima neće biti moguć ukoliko se ne ispunjavaju ciljevi.

Građanima treba olakšati montiranje uređaja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora u domaćinstvima. Dalje, projekti energetske efikasnosti u zgradarstvu i podsticaji i olakšice na tom polju mogu znatno da spuste potrošnju goriva.

Pa da vazduh ponovo postane providan i bez mirisa, ako ne računamo mirise iz prirode. I bez ukusa! Nek ponovo bude prave magle, umesto smoga i oblaka prašine.

^[1] Korča, Banjaluka, Brod, Prijedor, Sarajevo, Tuzla, Zenica, Bar, Nikšić, Pljevlja, Podgorica, Tivat, Bitolj, Skoplje, Tetovo, Beograd, Pančevo, Užice i Valjevo

Kampanjom „Ujedinjeni Balkan za čist vazduh“ tražimo od donosilaca odluka da politiku preorijentišu na hitne mere za suzbijanje zagađenja vazduha, u skladu s obavezama iz Zelene agende za Zapadni Balkan koje su isti donosioci odluka potpisali u Sofiji 10. novembra 2020. godine. Zelena agenda za region podrazumeva regulisanje prekograničnog uticaja zagađenosti vazduha, donošenje strategija za poboljšanje kvaliteta vazduha, podizanje kapaciteta sistema merenja kvaliteta vazduha i postpuno ukidanje subvencija za ugalj. Napuštanje upotrebe uglja za proizvodnju struje najbitnija je mera za poboljšanje kvaliteta vazduha, a važnu ulogu može imati zamena kotlova u domaćinstvima ekoloških čistijim rešenjima, solarni paneli na krovovima kuća i zgrada i projekti unapređenja energetske efikasnosti.

Za informacije o kampanji možete se obratiti:

Vladimir Radojčić
Udruženje Pravo na grad
balkansunitedforcleanair@gmail.com
064 23 01 810
Natalija Stojmenović
Udruženje Pravno na grad

Balkansunitedforcleanair@gmail.com
060 73 22 701