Izašao je novi broj eEkolist-a

Magazin „eEkolist” je besplatan elektronski magazin koji izlazi u PDF formatu i do svojih čitalaca stiže putem e-maila. Izlazi dvomesečno. Naše teme su ekologija, zaštita životne sredine, održivi razvoj, zdravi stilovi života, edukacija, građanski aktivizam, industrija, reciklaža… praktično svi društveni, ekonomski i politički aspekti brige o životnoj sredini. Kao „mlađi i moderniji brat” štampanog „Ekolista”, koji izlazi već 12 godina, ovaj magazin nema svoj štampani oblik. Štampano izdanje „Eko list” i „eEkolist” su potpuno različiti mediji i sadržinski se ne poklapaju. Da biste dobili izdanje, neophodno je da se prijavite na adresu:
redakcija@ekolist.org

Pred vama je izdanje broj 30 koje možete besplatno preuzeti na sledećem linku: eEkolist 30

Finiš „Zelenog karavana”

Projekat „Oplaneti se: Zeleni karavan za lokalni odgovor na klimatske promene” Saveza ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” realizovan je u okviru trećeg ciklisa programa EKO-SISTEM.” Program EKO-SISTEM nastao je s ciljem da podrži reforme u zaštiti životne sredine u Republici Srbiji aktivnijim uključivanjem organizacija civilnog društva (OCD) i drugih aktera u društvu u sprovođenju pravnih tekovina Evropske unije (EU). Program sprovode Mladi istraživači Srbije u periodu od 2020. do 2024. godine, a podržava Švedska. Partneri na projektu Saveza ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” su bili Društvo mladih istraživača iz Bora, Village iz Bora, Moravski orašak iz Trstenika, Eko klub Zeleni putokazi iz Raške, Odred izvidjača Zavičaj 1093 iz Vranja, Planinarsko ekološko udruženje Ras iz Novog Pazara i Centar za decu i omladinu iz Vrnjačke Banje.

Opis problema projekta

Klimatske promene predstavljaju jedan od najvećih izazova sa kojima se priroda i ljudsko društvo danas a još više u budućnosti suočava. Pored povećanja globalnih temperatura, posledice klimatske promena su sve češće ekstremne vremenske pojave, kao što su oluje, poplave, suše, požari i drugo, što dovodi do gubitka života i imovine pojedinaca, kao i do velikih ekonomskih i socijalnih gubitaka čitavih zajednica. Uticaj klimatskih promena proteže se na brojna područja života ljudi te zahteva hitnu akciju brojnih subjekata, od organa vlasti do pojedinaca. Posebno su uticaju klimatskih promena na zdravlje izloženi mladi i stari, kao i žene, a uticaju ekstremnih vremenskih pojava stanovnici pojedinih područja, kako urbanih tako i seoskih područja, turističkih lokacija, poljoprivrednih krajeva i dr.

Kako bi se svi sektori društva (industrija, poljoprivreda, vodoprivreda, šumarstvo, turizam, zdravstvo i dr) prilagodili klimatskim promenama u pravcu smanjenja negativnog uticaja i prilagođavanja na već izražene negativne uticaje, potrebno je problematiku klimatskih promena, pored formulisanja i sprovođenja posebne klimatske politike, uvrstiti i u ostale propise, strategije i sektorske politike.

Pošto se nastavak reforme sistema zaštite životne sredine u Srbiji na osnovu pravnih tekovina EU i dalje se odvija izrazito neravnomerno i sa još uvek nedovoljnim rezultatima, to se u još većoj meri odnosi na formulisanje i sprovođenje klimatske politike. Doprinos civilnog društva i građana pri tom i dalje nije dovoljan jer civilno društvo ni građani nemaju dovoljno kapaciteta, niti im do sada razvijene procedure pružaju veću mogućnost za uticaj na odlučivanje o životnoj sredini i klimatske politike i potencijalno veći doprinos reformi sistema zaštite životne sredina kako na nacionalnom, a još više na lokalnom nivou.

Zelenoj listi Srbije i njenim članicama je  posebno bilo značajno da pojača svoje kapacitete i proširi delovanje na oblast klimatskih promena kako bi zaokružila svoju programsku usmerenost i obuhvatila najširu oblast zaštite životne sredine, od upravljanja otpadom, razvoja cirkularne i zelene ekonomije, realizacije odgovarajućih ciljeva održivog razvoja, do borbe protiv klimatskih promena. Uzroci brojnih problema, posebno u lokalnim zajednicama, u svim navedenim oblastima pa i u oblasti klimatskih promena su mnogostruki, a pre svega se nalaze u sporom definisanju i neefikasnom sprovođenju nacionalne i lokalnih javnih politika, sporom prilagođavanju propisima EU, nedostatku finansijskih sredstava za odgovarajuću infrastrukturu, neosposobljenosti JLS i komunalnih preduzeća, niskoj ekološkoj svesti stanovništva i dr.

U poslednjem Izveštaju iz senke Koalicije 27 ocenjeno je da je zakonodavna aktivnost u oblasti klimatskih promena na minimumu jer nisu doneti svi podzakonski akti radi primene Zakona o klimatskim promenama. Klimatske promene nisu ni izdaleka integrisane u druge sektorske politike. Rezultat je, prema Izveštaju iz senke, da je postignut veoma ograničen napredak u sprovođenju mera za ublažavanje klimatskih promena ili njihovo prilagođavanje. Trenutno se odvijaju aktivnosti na izradi nacionalnog Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove sa Akcionim planom, kao i na pripremi Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INEKP).

Na nivou lokalnih zajednica veoma je malo aktivnosti na ugrađivanju klimatskih promena u lokalne javne politike, posebno ključnu politiku razvoja (Plan razvoja lokalne samouprave) i planove zaštite životne sredine, planove energetske efikasnosti, urbanog razvoja i dr. Nije dovoljno primenjena ni Metodologija za praćenje primene EU standarda u oblasti zaštite životne sredine u lokalnim zajednicama u Srbiji (https://www.koalicija27.org/zelene-karte/#metodologija ) koja se odnosi na klimatske promene. Zelena lista Srbije u ovom svom projektu je planirala i uspela da obavi monitoring po ovoj metodologiji u još tri lokalne zajednice u centralnoj Srbiji (Bor, Trstenik i Vrnjačka banja) i da uz još produbljenije analize pojedinih lokalnih sektorskih politika i informisanje javnosti doprinese unapređenju klimatske politike a time i daljoj reformi sistema zaštite životne sredine. Posebno želi da sagleda rešanja za ublažavanje klimatskih promena koja su zasnovana na prirodi ( Međunarodna unija za zaštitu životne sredine –  IUCN).

Metodologija koju je Zelena lista primenila obuhvata prikupljanje i obradu podataka o sprovođenju klimatskih politika na lokalnom nivou. Metodologijom je definisan set indikatora u skladu sa važećim propisima i obavezama jedinica lokalnih samouprava tako da je sa svakom izmenim zakona ili podzakonskog akta metodologija treba da bude ažurirana. Cilj ovog monitoringa lokalnih javnih politika iz oblasti klimatskih promena je da se utvrdi da li organi lokalne vlasti imaju i sprovode politiku prilagođavanja na klimatske promene, da li delovanje organa lokalne vlasti ima efekta, da omogući učešće građana/javnosti u kreiranju i sprovođenju klimatske i drugih javnih politika, da obezbedi povećanu transparentnost i odgovornost lokalnih javnih vlasti za sprovođenje politike prilagođavanje klimatskim promenama i  zaštite životne sredine.

Prilikom izrade analiza i definisanja zagovaračkih inicijativa posebno smo sagledavali stanje i mogući uticaj klimatskih promena na mlade i žensku populaciju, naročito kada se radi o uticaju klimatskih promena na stanje zdravlja ovih populacija i primenu mogućih adaptivnih mera, kao i na moguće posledice na radno angažovanje žena u turizmu, poljoprivredi i dr.

Kome je projekat bio namenjen

Ciljne grupe su predstavnici postojećih i novih članica mreže ZLS, kojima su ojačani kapaciteti i podignuto znanje članova kako bi u narednom periodu proširili svoje aktivnosti i u oblast borbe protiv klimatskih promena,  zatim predstavnici lokalne i državne vlasti, kojima je pružena pomoć u kreiranju i realizaciji javnih politika u oblasti klimatskih promena i zaštite životne sredine, kao i građani zainteresovani za klimatske promene kako bi se uključile u  tribine, fokus grupe, javne rasprave i druge događaje u lokalnim zajednicama u kojima deluju članice Zelene liste Srbije – posebno u Boru, Trsteniku, Vrnjačkoj banji, Raški i drugim sredinama u kojima deluju članice. Takođe zainteresovani pratioci komunikacionih kanala ZLS i članica – Ekolista, sajta i društvenih mreža. Ankete koje su pojedine članice i Zelena lista Srbije vršile u prethodnom periodu pokazale su da većina građana nema dovoljno saznanja o svim posledicama klimatskih promena i ugrožavanja životne sredine i na  koji se način boriti protiv njih, a da istovremeno pokazuju spremnost da sopstvenom aktivnošću doprinesu zaštiti životne sredine i adaptaciji na klimatske promene.

Posebna briga je posvećena mladima i ženama u navedenim ciljnim grupama, kao i stanovnicima seoskih područja, kroz njihovo veće uključivanje u volonterske i informativne aktivnosti, edukaciju i  javne događaje, ali i kroz sagledavanje i njihovih potreba i interesovanja u analizama stanja, sprovođenja javnih politika i pokretanja novih inicijativa. Pri tom su korišćeni rezultati anketa i fokus grupa o stavovima ovih socijalnih grupa koji su prikupljeni u prethodnim projektima ZLS i članica. Mladi su posebno uključeni u pojedine aktivnosti kao što su eko radionice i manifestacije povodom značajnih ekoloških datuma. Zelena lista je uradila i poseban dokument o načinu svog delovanja u obezbeđivanju rodne ravnopravnosti  polazeći od pretpostavke da klimatske promene, naročito u oblasti zdravlja stanovništa, imaju značajan uticaj na žensku populaciju, a kada se radi o radnom  angažovanju žena u oblasti poljoprivrede i turizma.

Ciljevi projekta

Cilj programa EKO-SISTEM je da podrži reforme u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji, aktivnim uključivanjem OCD u sprovođenju pravnih tekovina EU. Zelena lista Srbije aktivno doprinosi pokrenutoj reformi zaštite životne sredine u Srbiji u skladu sa evropskim standardima u oblasti prilagođavanja na klimatske promene, kroz realizaciju svojih aktivnosti i ciljeva održivog razvoja koji se odnose na razne aspekte klimatskih promena, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou uz veće učešće i uticaj OCD, građana i javnosti.

Naši specifični ciljevi na ovom projektu su bili:

• Unapređenje dijaloga i saradnje mreže i članica sa donosiocima odluka na lokalnom i nacionalnom nivou u kreiranju i sprovođenju javnih politika u oblasti klimatskih promena i zaštite životne sredine

• Povećanje otpornosti zajednice na izmenjene klimatske uslove pružanjem korisnih informacija i podizanjem nivoa znanja građana, posebno mladih i njihovo motivisanje za učešće u kreiranju i sprovođenju javnih politika o klimatskim promenama

• Jačanje organizacionih i programskih kapaciteta, uticaja i vidljivosti  Saveza ZLS i članica u rešavanju konkretnih problema u borbi protiv klimatskih promena  na lokalnom i nacionalnom nivou

Ovi posebni ciljevi su bili u neposrednoj vezi sa ciljevima programa EKO-SISTEM, odnosno sa ciljevima jačanja kapaciteta i vidljivosti mreža organizacija koje se bave životnom sredinom, obezbeđenju kontinuiteta njihovog rada na reformama u životnoj sredini i monitoringu Poglavlja 27, kao i unapređenju saradnje i dijaloga sa donosiocima odluka na nacionalnom i lokalnom nivou.

Osnovni ciljevi Saveza Zelena lista Srbije utvrđeni su njenim Strateškim planom i odnosili su se na delovanje u oblasti upravljanja otpadom, zaštite životne sredine, cirkularne i zelene ekonomije i realizacije ciljeva održivog razvoja koji se odnose na navedene oblasti. Glavne aktivnosti su bile učešće i kreiranju i realizaciji javnih politika na nacionalnom i lokalnom nivou, edukativne i informativne aktivnosti, volonterske i promotivne aktivnosti, rad sa mladima i druge aktivnosti, a posebno aktivnosti na jačanju kapaciteta svojih članica i drugih partnerskih OCD.

Realizovane aktivnosti tokom trajanja projekta

Jedna od prvih aktivnosti na projektu, sredinom jula meseca, je organizovanje višednevne terenske radionice za najmlađe članove Planinarsko-ekološkog udruženja Ras. Cilj ove radionice je bio da se deci u prirodnom ambijentu, na planini Goliji, dočaraju problematike klimatskih promena i da se deca prilagode boravku u prirodi. Ova radionica okuplila je 30 mališana iz Novog Pazara, Raške, Beograda, Kragujevca i Novog Sada koji su kroz različite aktivnosti u prirodi upoznavali planinu Goliju, biljni i životinjski svet ove planinske lepotice i savladavali veštine boravka u prirodi.

U cilju unapređenja znanja i motivacija mladih za povećanje lične i otpornosti lokalne zajednice na klimatske promene, pored pomenute radionice organizovane su i četiri lokalne akcije decu i mlade, od 30. septembra do 17. novembra, sa po najmanje 20 učesnika obeležavanje značajnih ekoloških datuma u Trsteniku, Vrnjačkoj banji,  Boru i Zlotu.

Prikupili smo podatake od odgovornih osoba iz JLS i relevantnih informacija sa sajtova i izradili monitoring tabele za javne politiku u oblasti klimatskih promena u Vrnjačkoj Banji, Trsteniku i Boru  kao i analize usklađenosti lokalnih politika u oblasti klimatskih promena i zaštite životne sredine u tri pomenute lokalne sredine.

Primenili smo Instrukciju o načinu učešća ZLS I članica u kreiranju javnih politika u oblasti zaštite životne sredine kroz učešće u tri javne rasprave  o javnim politikama u oblasti klimatskih promena i zaštite životne sredine na lokalnom i nacionalnom nivou.

Savez ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” je od 22. do 24. septembra u Vrnjačkoj Banji u okviru projekta organizovao obuku za članice ZLS na temu „Klimatske promene i prilagođavanje izmenjenim klimatskim uslovima”, kao i skup na temu „Analize lokalnih politika klimatskih promena i nacionalne politike prilagođavanja izmenjenim klimatskim uslovima”. Pored pomenutog, održana je i šesnaesta redovna sednica Skupštine ZLS na kojoj su usvojene izmene i dopune Strateškog plana ZLS i dogovoreni naredni koraci u delovanju Saveza.

Radi unapredjenja informisanosti građana o merama za smanjenje uticaja klimatskih promena na  nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou izradili smo eko film, organizovali  dve javne tribine građana i dve fokus grupe u Boru i Zlotu i objavili više članaka u elektronskim i štampanim medijima, kao i na sajtovima OCD.

Zelena lista Srbije je od 3. do 5. novembra u Sokobanji u okviru projekta organizovala obuku za članice ZLS na temu saradnje OCD i obrazovno vaspitnih ustanova, svoju sedamnaestu sednicu Skupštine, kao i okrugli sto sa mrežom „Zelena stolica” na kome je razgovarano o saradnji dve mreže i prilikom kog su predstavljeni rezultati ankete koju je sprovela Zelena stolica u okviru EKO-SISTEM programa. Posebna pažnja učesnicima obuke posvećen je zakonskoj regulativi saradnje gde je detaljno objašnjena povezanost obrazovnog sistema sa Udruženjima i postupci ka početku saradnje škola i Udruženja. Dopunili smo svoj Strateški plan i izvršili internu evaluaciju u cilju podizanja kapaciteta kako Zelene liste Srbije, tako i organizacija članica.

U cilju povećane vidljivost i atraktivnost saveza ZLS i članica na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou za privlačenje novih članica i umrežavanje organizovali smo i sproveli više kampanja na svojim društvenim mrežama, objavljivali vesti i tekstove o toku projekta na svom sajtu i ekološkim medijima, emitovali eko film dok je jedna od poslednjih aktivnosti na projektu bila je i konferencija za medije, organizovana u Medija centru u Beogradu, na kojoj je Zelena lista Srbije upoznala javnost sa ciljevima projekta “Oplaneti se: Zeleni karavan za lokalni odgovor na klimatske promene”, svojim dosadašnjim radom, ali i budućim planovima.

Program EKO-SISTEM podrška reformama u životnoj sredini

Program EKO-SISTEM nastao je s ciljem da podrži reforme u zaštiti životne sredine u Republici Srbiji aktivnijim uključivanjem organizacija civilnog društva (OCD) i drugih aktera u društvu u sprovođenju pravnih tekovina Evropske unije (EU). Program sprovode Mladi istraživači Srbije u periodu od 2020. do 2024. godine, a podržava Švedska.

Kroz realizaciju programskih akivnosti, Mladi istraživači Srbije nastoje da ubrzaju promene u sektoru zaštite životne sredine u Srbiji kroz jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva i njihovo umrežavanje. Istovremeno, program se fokusira na pokretanje neophodnih promena u stavovima ka zaštiti životne sredine i praksama građana, lokalnih vlasti i državnih institucija.

Izašao je novi broj eEkolist-a

Magazin „eEkolist” je besplatan elektronski magazin koji izlazi u PDF formatu i do svojih čitalaca stiže putem e-maila. Izlazi dvomesečno. Naše teme su ekologija, zaštita životne sredine, održivi razvoj, zdravi stilovi života, edukacija, građanski aktivizam, industrija, reciklaža… praktično svi društveni, ekonomski i politički aspekti brige o životnoj sredini. Kao „mlađi i moderniji brat” štampanog „Ekolista”, koji izlazi već 12 godina, ovaj magazin nema svoj štampani oblik. Štampano izdanje „Eko list” i „eEkolist” su potpuno različiti mediji i sadržinski se ne poklapaju. Da biste dobili izdanje, neophodno je da se prijavite na adresu:
redakcija@ekolist.org

Pred vama je izdanje broj 29 koje možete besplatno preuzeti na sledećem linku: eEkolist 29

Zelena lista Srbije održala konferenciju za štampu u Medija…

Savez ekoloških udruženja “Zelena lista Srbije” je u petak 24. novembra u Medija centru u Beogradu organizovala konferenciju za štampu. Povod za pomenutu konferenciju je realizacija projekta „Oplaneti se: Zeleni karavan za lokalni odgovor na klimatske promene“ koji Zelena lista Srbije sprovodi u partnerstvu sa organizacijama članicama – Društvom mladih istraživača iz Bora, Moravskim oraškom iz Trstenika, Centrom za decu i omladinu iz Vrnjačke Banje, udruženjem Village iz Bora, odredom izviđača Zavičaj 1093 iz Vranja, Planinarskim ekološkim udruženjem Ras iz Novog Pazara i Zelenim putokazima iz Raške.

Više informacija o konferenciji na: Konferencija ZLS

Program EKO-SISTEM podrška reformama u životnoj sredini

Program EKO-SISTEM nastao je s ciljem da podrži reforme u zaštiti životne sredine u Republici Srbiji aktivnijim uključivanjem organizacija civilnog društva (OCD) i drugih aktera u društvu u sprovođenju pravnih tekovina Evropske unije (EU). Program sprovode Mladi istraživači Srbije u periodu od 2020. do 2024. godine, a podržava Švedska.

Kroz realizaciju programskih akivnosti, Mladi istraživači Srbije nastoje da ubrzaju promene u sektoru zaštite životne sredine u Srbiji kroz jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva i njihovo umrežavanje. Istovremeno, program se fokusira na pokretanje neophodnih promena u stavovima ka zaštiti životne sredine i praksama građana, lokalnih vlasti i državnih institucija.

Održane četiri ekološke radionice sa decom u okviru projekta…

Projekat „Oplaneti se: Zeleni karavan za lokalni odgovor na klimatske promene”, koji sprovodi Zelena lista, odvija se kroz treći ciklus EKO-SISTEM programa podrške reformama u životnoj sredini, koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska i on se nadovezuje na
ranije projekte, koje je Zelena lista realizovala, u okviru programa EKO-SISTEM.

U okviru pomenutog projekta su od 30. septembra do 17. novembra organozovane četiri različite radionice o klimatskim promenama u Boru, Zlotu, Vrnjačkoj Banji i Trsteniku.

Više o svakoj radionici ponaosob možete videti na:

BOR

ZLOT

VRNJAČKA BANJA

TRSTENIK

Program EKO-SISTEM podrška reformama u životnoj sredini

Program EKO-SISTEM nastao je s ciljem da podrži reforme u zaštiti životne sredine u Republici Srbiji aktivnijim uključivanjem organizacija civilnog društva (OCD) i drugih aktera u društvu u sprovođenju pravnih tekovina Evropske unije (EU). Program sprovode Mladi istraživači Srbije u periodu od 2020. do 2024. godine, a podržava Švedska.

Kroz realizaciju programskih akivnosti, Mladi istraživači Srbije nastoje da ubrzaju promene u sektoru zaštite životne sredine u Srbiji kroz jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva i njihovo umrežavanje. Istovremeno, program se fokusira na pokretanje neophodnih promena u stavovima ka zaštiti životne sredine i praksama građana, lokalnih vlasti i državnih institucija.

Zelena lista Srbije u Sokobanji od 3. do 5.…

Savez ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije“ je od 3. do 5. novembra u Sokobanji u okviru projekta „Oplaneti se: Zeleni karavan za lokalni odgovor na klimatske promene“ organizovao obuku za članice ZLS na temu saradnje OCD i obrazovno vaspitnih ustanova, svoju XVII sednicu Skupštine, kao i okrugli sto sa mrežom „Zelena stolica“ na kome je razgovarano o saradnji dve mreže i predstavljeni rezultati ankete koju je sprovela Zelena stolica u okviru EKO-SISTEM programa.

Posebna pažnja učesnicima obuke posvećen je zakonskoj regulativi saradnje gde je detaljno objašnjena povezanost obrazovnog sistema sa Udruženjima i postupci ka početku saradnje škola i Udruženja. Analiziran su svi članovi Zakona koji regulišu način saradnje i date preporuke na koji način da bude izbršena priprema i početak saradnje a da sve to bude na zadovoljstvo svih aktera i da sve bude po zakonu kako biko ne bi imao bilo kakvu prozivku ali i kako be bi bilo odustajanja u poslednjem trenutku što negativno utiče na dalju saradnju. Zatim je izvršena razmena prakse i analiza učinjenih koraka sa preporukama šta se treba doraditi kako bi sve bilo po slovu zakona.

Radionica je imala lep odziv od strane učesnika koji su imali želju da saznaju konkretne procedure vezane za njihovu trenutnu saradnju sa obrazovnim institucijama. Sutradan se popsebna pažnja posvetila načinu izrade materijala sa kojima bi udruženja aplicirali ka svim vidovima Školskih dokumenata. Dati su primeri kako bi trebali da izgledaju ti dokumenti i šta bi trebali da imaju od strukture da bi bili prihvaćeni od strane obrazovnih institucija. Na samom kraju dati su neki od primera kako inplementirati Zelenu priču u obrazovni sistem s obzirom da u ovom trenutku obrazovnim planovima nedostaje dosta sadržaja iz ekologije.

Opšti utisak je da su učesnici obuke zadovoljni dobijenim informacijama i da će imati dosta materijala da koriguju svoja dokumenta i predložiti Anekse ka Školskim dokumentima kako bi nastavili svoju saradnju.

Program EKO-SISTEM podrška reformama u životnoj sredini

Program EKO-SISTEM nastao je s ciljem da podrži reforme u zaštiti životne sredine u Republici Srbiji aktivnijim uključivanjem organizacija civilnog društva (OCD) i drugih aktera u društvu u sprovođenju pravnih tekovina Evropske unije (EU). Program sprovode Mladi istraživači Srbije u periodu od 2020. do 2024. godine, a podržava Švedska.

Kroz realizaciju programskih akivnosti, Mladi istraživači Srbije nastoje da ubrzaju promene u sektoru zaštite životne sredine u Srbiji kroz jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva i njihovo umrežavanje. Istovremeno, program se fokusira na pokretanje neophodnih promena u stavovima ka zaštiti životne sredine i praksama građana, lokalnih vlasti i državnih institucija.

Zelena lista Srbije u Vrnjačkoj Banji od 22. do…

Savez ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije“ je od 22. do 24. septembra u Vrnjačkoj Banji u okviru projekta “Oplaneti se: Zeleni karavan za lokalni odgovor na klimatske promene“ organizovao obuku za članice ZLS na temu “Klimatske promene i prilagođavanje izmenjenim klimatskim uslovima” kao i skup na temu “Analize lokalnih politika klimatskih promena i nacionalne politike prilagođavanja izmenjenim klimatskim uslovima”. Pored pomenutog, održana je i šesnaesta redovna sednica Skupštine ZLS na kojoj su usvojene izmene i dopune Strateškog plana ZLS i dogovoreni naredni koraci u delovanju Saveza.

Pomenuti projekat se odvija kroz treći ciklus EKO-SISTEM programa podrške reformama u životnoj sredini, koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska i on se nadovezuje na ranije projekte, koje je Zelena lista realizovala, u okviru programa EKO-SISTEM.
U sklopu prvog dana obuke održane su radionice na temu klimatskih promena u svetu i u Srbiji, gde su se učesnici upoznali sa osnovnim pojmovima vezanim za klimatske promene, uticajem klimatskih promena na različite sektorske aktivnosti u Srbiji, kao i web-platformom Digitalni atlas klime Srbije koji prikazuje osmotrene i projektovane klimatske promene, različite indekse i zbirne podatke vezane za teritoriju naše zemlje. Pored toga, izvršeno je predstavljanje programskog i zakonodavnog okvira za prilagođavanje I mitigaciju klimatskih promena na globalnom, regionalnom i nacionalnom nivou. Predstavljeni su nacionalni dokumenti koji uključuju pojam klimatskih promena, kao i oni koji ga do sada nisu razmatrali. U okviru drugog dana obuke održane su prezentacije o lokalnim klimatskim politikama na području Vrnjačke Banje, Trstenika i Bora. Takođe je prikazana prezentacija o nacionalnom Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove koji se trenutno nalazi na javnoj raspravi i obavljena je rasprava na temu sadržaja dokumenta, učešća organizacija civilnog sektora i mogućnosti doprinosa ovom dokumentu i srodnim dokumentima vezanim za klimatske promene. Nakon svake prezentacije održana je diskusija učesnika na predstavljene teme. U okviru skupa prikazane su ukupno četiri prezentacije.

Prethodno su u okviru obuke učesnici bili upoznati učesnici sa osnovnim pojmovima vezanim za klimatske promene u svetu, a potom sa konkretnim predviđanjima koja se odnose na teritoriju naše zemlje i osnovnim klimatskim rizicima.Učesnici su upoznati sa veb-platformom Digitalni atlas klime Srbije koja na osnovu meteoroloških i geoprostornih podataka omogućava uvid u trenutne i buduće promene klime na nivou cele države, regiona ili svake pojedinačne opštine. Predviđeno je da se ovi podaci koriste za planiranje adaptacije na klimatske promene na lokalnom ili nacionalnom nivou u našoj zemlji, pa je prikazan primer upotrebe Digitalnog atlasa klime u Akcionom planu adaptacije na klimatske promene sa procenom ranjivosti za grad Beograd. Pored toga, izloženi su procenjeni uticaji klimatskih promena na različite sektore u Srbiji, poput poljoprivrede, šumarstva, energetike, biodiverziteta i javnog zdravlja.

Nakon prikazanih podataka, učesnici su primetili da, dok su u ranijem periodu za planiranje korišćene osmotrene dotadašnje promene klime, sada će se sve više prelaziti na upotrebu prognoza budućih promena klime u planiranju, kao i da Digitalni atlas Srbije može imati veliku ulogu u budućoj pripremi planova iz različitih sektora. Posebno je predstavljen programski i zakonodavni okvir za prilagođavanje i mitigaciju klimatskih promena na globalnom, regionalnom i nacionalnom nivou. Prikazani su osnovni globalni sporazumi vezani za klimatske promene. Predstavljeni su i nacionalni dokumenti koji uključuju pojam klimatskih promena, kao i oni koji ga do sada nisu razmatrali. U diskusiji je istaknuto da su organizacije civilnog društva dale primedbu na Radnu verziju nacionalnog Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove da se u tekstu nacionalnog Programa ne razmatra globalno značajni dokument Agenda održivog razvoja 2030., a naročito njegov poseban cilj 13 – Preduzeti hitnu akciju u borbi protiv klimatskih promena i njihovih posledica. Ova primedba je uzeta u obzir i trenutna verzija ovog Programa, koja je na javnoj raspravi, sadrži poziv na ovaj dokument. Učesnici su takođe primetili da postoje određeni koraci ka definisanju klimatske politike u našoj zemlji, ali da su oni intersektorski neusaglašeni.

Konstatovano je i da Zakon o klimatskim promenama nema usvojenih podzakonskih akata. Iskazana je potreba da šira javnost bude upoznata sa načinom merenja emisija gasova sa efektom staklene bašte u našoj zemlji, kao i pripremama za funkcionisanje EU sistema trgovine emisijama gasova sa efektom staklene bašte.

Takođe, izneto je opažanje da, dok su državni planovi, programi i strategije u većoj ili manjoj meri usaglašeni sa klimatskom politikom, zakoni nisu, jer zakon o klimatskim promenama ne može pokriti sve aspekte, pa je neophodno ovaj pojam uvesti i u sektorsku zakonsku regulativu. Kao posebno važni primeri izdvojeni su Zakon o proceni uticaja, poljoprivredi, šumarstvu i vodoprivredi. Istaknuta je potreba da se u lokalnim zajednicama obrati mnogo veća pažnja na klimatske promene, jer se klimatske politike najpre sprovode na tom nivou. Uočene su slabe tačke vezane za kapacitete za sprovođenje ove politike i propisa u institucijama i na lokalnom nivou. Lokalne klimatske politike oprikazane su kroz analize i prezentacije za Vrnjačku banju, Trstenik I Bor. Svaka od ovih lokalnih sredina ima svoje specifičnosti kako u načinu funkcionisanja i problemima životne sredine, tako i pristupu prema klimatskim politikama.

U diskusiji nakon prezentacija konstatovano je da posebne mere koje uključuju aspekte klimatskih politika u Vrnjačkoj banji trenutno nisu na snazi, pa je neophodno u tom smislu ažurirati lokalna dokumenta dok ne dođe do usvajanja novih.

Nakon prezentacije o lokalnim klimatskim politikama u opštini Trstenik, primećeno je da, iako su klimatske promene zastupljene u većem broju dokumenata javne politike u Opštini Trstenik i kreirana je dobra osnova (uključujući predlog za izradu Akcionog plana adaptacije na klimatske promene sa procenom ranjivosti i klimatskim atlasom Opštine Trstenik) , opština trenutno ima relativno nizak stepen prilagođavanja. On je u prvom redu izražen kroz povećanje energetske efikasnosti objekata i javnih usluga.

Izlagač je primetila da je glavni uočeni nedostatak nedovoljno ljudskih resursa u lokalnim institucijama, pre svega nedovoljan broj, loša obrazovna struktura, kao i demotivisanost osoblja za sporovođenje usvojenih dokumenata javne politike. Primećeno je da bi proučavanje nacionalnih strategija i smernica u oblasti klimatskih promena moglo koristiti Opštini Trstenik da se pripremi za konkurisanje za projekte iz oblasti klimatskih promena kod potencijalnih donora. Zaključeno je da organizacije civilnog društva na ovom području mogu da daju svoj doprinos ovoj temi kroz neformalno obrazovanje, obuke za nove veštine i podizanje svesti, kao i kroz ko-kreiranje dokumenata javne politike u oblasti klimatskih promena.

Prezentacija koja se odnosila na Opštinu Bor takođe je pokazala da postojeći dokumenti ne uključuju klimatske promene i da je potrebno inkorporirati ih u dokumenta koja su u procesu izrade ili koja će biti doneta u narednom periodu. Neki od predloga za buduće korake u ovoj sredini odnosili su se na planiranje novih naselja sa nultom emisijom gasova sa efektom staklene bašte, kao i na planiranje remedijacije i rekultivacije degradiranih i zagađenih prostora rudničkim aktivnostima radi stvaranja ponora za gasove sa efektom staklene bašte. Potrebno je ponoviti predloge iz ranih konsultacija o Programu prilagođavanja vezane za uključivanje degradiranih površina iz oblasti rudarstva radi njihovog saniranja koje predstavlja meru prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.

Nakon ovog dela skupa, moderator dr Dragana Ranđelović je održala prezentaciju o nacionalnom Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove koji se trenutno nalazi na javnoj raspravi, a u čijoj se radnoj grupi za izradu dr Ranđelović nalazi kao jedan od predstavnika organizacija civilnog društva. Druga organizacija koja je takođe u sastavu ove radne grupe takođe je imala predstavnika na ovoj obuci. Prisutnima su predstavljeni opšti i posebni ciljevi dokumenta, način izrade I naročito tok procesa izrade dokumenta i postupak uključivanja organizacija civilnog društva u radnu grupu. Izdvojeni su posebni ciljevi i mere iz dokumenta koji predviđaju učešće organizacija civilnog društva i jedinica lokalnih samouprava. Pored ovoga, predstavljena je i strateška procena uticaja na životnu sredinu za ovaj dokument. Naposletku, prikazani su mogući načini uključivanja organizacija civilnog društva u kreiranju javnih politika vezanih za klimatske promene kroz učešće u javnim grupama, izveštaje za Koaliciju 27, sprovođenje anketa, organizovanje tribina, okruglih stolova, panel diskusija I slično. Diskusija na temu sadržaja Programa prilagođavanja, učešća organizacija civilnog sektora I mogućnosti doprinosa ovom dokumentu i srodnim dokumentima vezanim za klimatske promene pokazala je da postoji potreba da uloga organizacija civilnog društva bude šire prepoznata u ovom dokumentu, kroz navođenje istih kao zainteresovanih strana u sektorskim i opštim ciljevima kao i kroz uključivanje organizacija civilnog društva u predviđene obuke za koriščenje Digitalnog atlasa Srbije.

Organizacije civilnog društva složile su se da je neophodno brže uraditi smernice za lokalne samouprave o izradi dokumenata vezanih za klimatske promene, kako bi se sto pre započelo sa aktivnostima na lokalnom nivou. Pored toga, organizacije su izrazile zainteresovanost za funkcionisanje koncepta “zelenih rashoda”, posebne budžetske linije za finansiranje aktivnosti čije se opredeljenje pominje u Programu prilagodjavanja. Izneseno je opažanje da u Strateškoj proceni uticaja nije navedeno postojanje organizacija civilnog društva koje se između ostalog bave aktivnostima u oblasti klimatskih promena, već samo da ne postoje organizacije civilnog društva koje se bave isključivo ovom tematikom. U diskusiji su izneti i primeri konkretnih aktivnosti vezanih za prilagođavanje i mitigaciju klimatskih promena koje organizacije civilnog društva mogu sprovesti na terenu, npr. kompostiranje, saniranje divljih deponija I bolje upravljanje otpadom. Ovaj deo skupa imao je karakter učešća OCD članica Zelene liste u javnoj raspravi o Predlogu nacionalnog programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.
U okviru ovog teksta, predstavićemo i deo analize usklađenosti lokalnih javnih politika u oblasti klimatskih promena u Gradu Boru koju je za potrebe projekta izradio Toplica Marjanović, predstavnik Društva mladih istraživača Bor.

Zakon o klimatskim promenama promenama uređuje sistem za ograničenje emisija gasova staklene bašte i za prilagođavanje izmenjenim klimatskim uslovima. Cilj zakona je smanjenje emisija GHG i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove usvajanjem i sprovođenjem dokumenata javnih politika. Za dostizanje ciljeva ovog zakona, državni organi i organizacije treba da usvoje odgovarajuće sektorske politike i mere iz delokruga svoje nadležnosti. Za dostizanje ciljeva ovog zakona, državni organi i organi zacije treba da usvoje odgovarajuće sektorske politike i mere iz delokruga svoje nadležnosti.

Zakon o planskom sistemu Republike Srbije Srbije uređuje planski sistem Republike Srbije, odnosno:
– upravljanje sistemom javnih politika i srednjoročno planiranje,
– vrste i sadržina planskih dokumenata koje u skladu sa svojim nadležnostima predlažu, usvajaju i sprovode svi učesnici u planskom sistemu,
– međusobna usklađenost planskih dokumenata,
– postupak utvrđivanja i sprovođenja javnih politika i
-obaveza izveštavanja o sprovođenju planskih dokumenata, kao i shodna primena obaveze sprovođenja analize efekata na propise i na vrednovanje učinaka tih propisa.

Javne politike jesu pravci delovanja Republike Srbije i pravci delovanja autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, odnosno lokalnih vlasti, u određenim oblastima, radi postizanja željenih ciljeva. One se realizuju donošenjm planskih dokumenata. Planski dokument jeste akt kojim učesnik u planskom sistemu postavlja ciljeve, utvrđuje prioritete javnih politika, odnosno planira mere i aktivnosti za njihovo dostizanje, u okvirima svojih nadležnosti i u vezi sa svojim funkcionisanjem.

Vrste planskih dokumenata su:
– dokumenti razvojnog planiranja: plan razvoja lokalne zajednice iprostorni planovi,
– dokumenti javnih politika: strategije, koncepti javnih politika, programi,akcioni planovi,
– Ostali planski dokumenti koje Jedinica lokalne samouprave donosi i druga planskadokumenta u skladu sa ovim zakonom i statutom jedinice lokalne samouprave.

Zakon o klimatskim promenama ne propisuje obavezu lokalne samouprave da donese strateški dokument javne politike o klimatskim promenama već sama lokalna samouprava procenjuje da li je potreban takav dokument. Strateška dokumenta JLS (prostorni i urbanistički planovi, strategija razvoja, lokalni ekološki akcioni plan, plan razvoja i sl.) treba da sadrže analizu uticaja klimatskih promena, procenu ranjivosti, mere i ak tivnosti za ublažavanje efekata i prilagođavanje na klimatske promene.

ZAŠTO JE POTREBNO DA DOKUMENTI JAVNE POLITIKE BORA
SADRŽE OBLAST KILMATSKIH PROMENA

Osnovne privredne delatnosti su rudarstvo i metalurgija. Ove privredne grane su veliki emiteri gasova staklene bašte. Rudarenje se odvija upotrebom eksploziva koji emituju okside azota a radom mašina sa unutrašnjim sagorevanjem nastaje ugljen dioksid. Metalurgija za svoje tehnološke procese koristi velike količine fosilnih goriva te je se iz njih emituje ugljen dioksid i azotni oksidi. Napušteni površinski kopovi, odlagališta rudarskog otpada i flotacijska jalovišta degradiraju velike površine zemljišta. Remedijacijom I rekultivacijom ovih prostora dobijaju se ponori ugljenikovih oksida. U toku je proces donošenja plana kvaliteta vazduha za aglomeracju Bor za period 2023. do 2032. godina. U programu je dat proračun emisije azotnih i ugljenikovih oksida. Prema toj proceni emisija godišnja emisija ugnjenikovih oksida iz površinskih (indivdualno grejanje) i linijskih izvora (saobraćaj) iznosi 805,8 tona/godišnje. Nisu prikazane emisije iz rudarstva, industrije i toplane centralnog grejanja iz koje su višestruko veće u poređenju sa emisijama iz saobraćaja i individualnih ložišta. Emisija azotnih oksida procenjuje se na 1.015,4 tona godišnje i to iz industrije, individualnih ložišta i saobraćaja. Nije procenjene emisije koje nastaju prilikom korišćenja eksploziva na površinskim kopovima bakra (Krivelj, Cerovo) u jamskim rudnicima (jama Bor, Čukaru Peki), Površinskim kopovima krečnjaka (Kriveljski kamen i Zagrađe) i kvarca (Donja BelaReka).

Programom energetske efikasnosti Grada Bora sačinjen je proračun emisije ugljenikovih oksida iz javnih objekata i postrojenja JKP Vodovod uz sagledavanje emisionih faktora ugljenikovih oksida od potreošnje električne energije (emisija nije na teritoriji Grada Bora već iz termoelektrana). Grad Bor je suočen za visokim prizemnim koncentracijama sumpordioksida I suspendovanih čestica (PM 10 i PM 2,5 ) pa se dokumenti javne politike o zaštiti vazduha bave tim problemima dok se ne sagledavaju emisije ugljenikovih i ozornih oksida ili se to čini nepotpuno različitim metodologijama i pristupom.

Od ukupno 40.779 ha poljoprivrednog zemljišta (47,6% ukupnih površina), jako oštećeno SO2, prašinom i drugim agensima je oko 12.600 ha (30,9%), i to na području KO Bor 1, Bor 2, Bučje, Donja Bela Reka, Krivelj, Oštrelj i Slatina, koje zahvataju 32,2% ukupne opštinske teritorije. Zahvaljujući ruži vetrova, poljoprivredna zemljišta u atarima naselja Brestovac, Metovnica i Šarbanovac, koji zahvataju oko 19% ukupne površine opštinske teritorije (ukupno 10.291 ha) I imaju relativno povoljne reljefne i pedološke uslove za razvoj poljoprivredne proizvodnje, samo su delimično oštećena. U brdskoplaninskim atarima (Gornjane, Zlot, Luka, Tanda, Topla) koji nisu izloženi aerozagađenjima (oko 48,6% opštinske teritorije) nalazi se 17.886 ha poljoprivrednog zemljišta, uglavnog, slabog boniteta, što se ispoljava i kroz relativno visoku zastupljenost pašnjaka, livada i voćnjaka, odnosno nisku oranica i vinograda vinograda. Gotovo 60% poljoprivredog zemljišta ja oštećeno sumpordioksidom, odnosno na svaki hektar skoro 60 ari.

Površinskim kopovima, deponijama rudarske raskrivke i flotacijskim jalovištima potpuno je uništeno preko 1000 ha, anansima pirita pored Borske reke i Velikog Timoka preko 2.000 ha najplodnijeg zemljišta. Rekultivacijom i remedijacijom zemljišta, pretvaranjem degradiranog u šumsko zemljište stvorili bi se uslovi za formiranje ponora ugljenikovih oksida.
Područje Grada Bora poseduje značajne potencijale za korišćenje obnovljivih izvora energije. Prosečna godišnja energija vetra procenjuje se na 100 metara visine na 1800 – 2700 kWh/m2. Planira se izgradnja dva vetroparka na Crnom Vrhu i Stolu I Velikom Kršu. Značajni su potencijali i za korišćenje solarne energije. Planira se izgradnja dve vetroelektrane manje snage. Serbia ZiJin copper na području Bora i Majdanpeka planira izgradnju solarne elektrane od 300 MW a Serbia ZiJin minning od 200 MW.

Bor se nalazi u Timočkoj eruptivnoj oblasti koja raspolaže značajnim potencijalima geotermalne energije koji nisu iskorišćeni. Brojne su pojave tremalnih i termomineralnih voda. Dosadašnja istraživanja su pokazala prisustvo termalnih voda ali katastar tih potencijala nije sačinjen. Ove vode se koriste u balneo terapiji u Gamzigradskoj i Brestovačkoj banji za rekreaciju u Nikoličevskoj banjici. Mora se posvetiti posebna pažnja istraživanju I korišćenju ovog obnovljivog izvora energije. Geotermalna energije se može koristiti u različitim aktivnostima i delatnostima građana Bora. Geotermalna energija treba da se koristi višenamenski. U zavisnosti od temperature podžemne vode i stena može se koristiti za dobijanje električne energije, zagrevanje industrijskih, komercijalnih, javnih i stambenih prostora, staklenika i plastenika, banjsko lečenje, rekreaciju i turizam itd.

Značajne emisije azotnih i ugljenikovih i azotnih oksida iz rudarstva, metalurgije, saobraćaja i energetike, prostrane zagađene, oštćene I degradirane površine zemljišta, potencijali eolske, solarne i geotermalne energije, planovi povećanje energetske efikasnosti industrijskih postrojenja i javnih objekata, kao i planovi izgradnje solarnih i vetroelektrana nameću potrebu da dokumenti lokalnih javnih politika (razvojni programi, prostorni i urbanistički planovi, sektorski programi) obavezno sadrže odredbe o klimatskim promenama u svim dokumentima a priritet je izrada posebnog plana prilogađavanja lokalne zajednice klimatskim promenama.

Kompletnu analizu možete preuzeti sa: ANALIZA BOR

Program EKO-SISTEM podrška reformama u životnoj sredini

Program EKO-SISTEM nastao je s ciljem da podrži reforme u zaštiti životne sredine u Republici Srbiji aktivnijim uključivanjem organizacija civilnog društva (OCD) i drugih aktera u društvu u sprovođenju pravnih tekovina Evropske unije (EU). Program sprovode Mladi istraživači Srbije u periodu od 2020. do 2024. godine, a podržava Švedska.

Kroz realizaciju programskih akivnosti, Mladi istraživači Srbije nastoje da ubrzaju promene u sektoru zaštite životne sredine u Srbiji kroz jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva i njihovo umrežavanje. Istovremeno, program se fokusira na pokretanje neophodnih promena u stavovima ka zaštiti životne sredine i praksama građana, lokalnih vlasti i državnih institucija.

Organizovane tribine u Boru i Šarbanovcu u okviru projekta…

Projekat „Oplaneti se: Zeleni karavan za lokalni odgovor na klimatske promene”, koji sprovodi Zelena lista, odvija se kroz treći ciklus EKO-SISTEM programa podrške reformama u životnoj sredini, koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska i on se nadovezuje na
ranije projekte, koje je Zelena lista realizovala, u okviru programa EKO-SISTEM.

U okviru pomenutog projekta su 23. i 24. oktobra u Boru i Šarbanovcu kod Bora organizovane tribine na koji su prisutni upoznati sa:

• pojmomom klimatskih promena,
• uzrocima klimatskih promena i posledicama,
• uočenim klimatskim promenama u Srbiji,
• prognozama promene klime do 2040. i 2070. godine, kao i do kraja veka,
• predviđenim promenama klime na području Bora
• uticajima klimatskih promena i njihovih posledica na sve sektore, posebno poljoprivredu
• zakonodavnim okvirom za ublažavanje klimatskih promena i prilagođavanje na njih
• merama adaptacije, posebno u oblasti poljoprivrede

Više o tribinama možete videti na linkovima BOR i ŠARBANOVAC

Organizovane fokus grupe u Brestovcu i Zlotu u okviru…

Projekat „Oplaneti se: Zeleni karavan za lokalni odgovor na klimatske promene”, koji sprovodi Zelena lista, odvija se kroz treći ciklus EKO-SISTEM programa podrške reformama u životnoj sredini, koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska i on se nadovezuje na
ranije projekte, koje je Zelena lista realizovala, u okviru programa EKO-SISTEM.

U okviru pomenutog projekta su 13. i 14. oktobra u Brestovcu i Zlotu kod Bora organizovane fokus grupe koje su za cilj imale:

1. Utvrditi mišljenja, ocene i stavove građana učesnika u dijalogu na fokus grupi o problematici klimatskih promena, posebno uticaja na pojedine oblasti – poljoprivreda, šumarstvo, infrastruktura, urbanizam, energetika, zdravlje, biodiverzitet i dr.

2. Utvrditi ocene učesnika u radu fokus grupe građana o stepenu njihove informisanosti i kanalima informisanja o stanju klimatskoh promena i mogućnostima prilagođavanja, kao i evropskim ekološkim standardima, strateškim i normativnim opredeljenjima na nacionalnom i lokalnom nivou.

3. Sagledati mišljenja učesnika u radu fokus grupe građana o ulozi i aktivnostima lokalne samouprave i civilnog sektora – organizacija civilnog društva, stručnih institucija i dr. u prilagođavanju izmenjenim klimatskim uslovima..

Fokus grupno istraživanje je jedna od novijih tehnika u istraživanju stavova koja se zasniva na dijalogu učesnika i realizuje prema posebnim principima ove vrste istraživanja. Cilj dijaloga/razgovora je prikupljanje podataka o mišljenjima, osećanjima, stavovima, iskustvima, idejama i reakcijama o klimatskim promenama i prilagođavanju izmenjenim klimatskim uslovima.

Više o fokus grupama možete videti na linkovima ZLOT i BRESTOVAC