Zelena lista Srbije počela sa implementacijom projekta: „Oplaneti se:…

Zelena lista Srbije je od 26. do 29. juna  Vrnjačkoj Banji učestvovala u uvodnom treningu trećeg ciklusa programa EKO-SISTEM osnaživanja mreža udruženja građana koje se bave zaštitom životne sredine.

Projekat „Oplaneti se: Zeleni karavan za lokalni odgovor na klimatske promene“ koji sprovodi Zelena lista se odvija kroz treći ciklus EKO-SISTEM programa podrške reformama u životnoj sredini, koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska i on se nadovezuje na ranije projekte, koje je Zelena lista realizovala, u okviru programa EKO-SISTEM.

Prethodno smo se bavili unapređivanjem prakse kreiranja javnih politika i jačanjem sopstvenih kapaciteta za učešće u do sada razvijenim procedurama kreiranja i sprovođenja javnih politika, posebno u oblasti životne sredine, a tokom trajanja ovog projekta, do 31. decembra planirano je da bude dovršena započeta dopuna Strateškog plana ZLS i da se donese dokument o rodnoj ravnopravnosti, da se primene procedure monitoringa i evaluacije aktivnosti ZLS, kao i da se primeni procedura učešća ZLS i članica u procesima kreiranja i sprovođenja javnih politika.

Na širem nacionalnom planu ovaj projekat se može povezati sa kreiranjem nacionalnog Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove sa Akcionim planom, gde pojedine članice ZLS (Društvo mladih istraživača Bor) imaju predstavnike u nacionalnoj radnoj grupi za priremu ovog dokumenta. Takođe, pojedine članice ZLS u okviru projekta „Volvox – snaga zajednice“, učestvuju u izradi Strategije zaštite životne sredine Srbije, kao i u procesu kreiranja Integrisanog nacionalnog  energetskog i klimatskog plana (INEKP) gde pojedine članice (Društvo mladih istraživača Bor) učestvuju kroz projekat „Uključi se! Civilno društvo za energetsku tranziciju“. Za Zelenu listu i njene članice, vrlo su dragocena iskustva o monitoringu lokalnih javnih politika, koje smo stekli kroz program „Zeleni inkubator”

Na lokalnom nivou, u toku su izrade planova razvoja JLS, planova zaštite životne sredine i dr. u koje su uključeni i predstavnici članica ZLS, te bi rezultati ovog projekta omogućili da se u ove dokumente uključe i inicijative i predlozi javnosti.

Cilj programa EKO-SISTEM je da podrži reforme u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji, aktivnim uključivanjem OCD u sprovođenju pravnih tekovina EU. Zelena lista aktivno doprinosi pokrenutoj reformi zaštite životne sredine u Srbiji u skladu sa evropskim standardima u oblasti prilagođavanja na klimatske promene, kroz realizaciju svojih aktivnosti i ciljeva održivog razvoja koji se odnose na razne aspekte klimatskih promena, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou uz veće učešće i uticaj OCD, građana i javnosti.

Naši specifični ciljevi na ovom projektu:

• Unapređenje dijaloga i saradnje mreže i članica sa donosiocima odluka na lokalnom i nacionalnom nivou u kreiranju i sprovođenju javnih politika u oblasti klimatskih promena i zaštite životne sredine

• Povećanje otpornosti zajednice na izmenjene klimatske uslove pružanjem korisnih informacija i podizanjem nivoa znanja građana, posebno mladih i njihovo motivisanje za učešće u kreiranju i sprovođenju javnih politika o klimatskim promenama

• Jačanje organizacionih i programskih kapaciteta, uticaja i vidljivosti  Saveza ZLS i članica u rešavanju konkretnih problema u borbi protiv klimatskih promena  na lokalnom i nacionalnom nivou

Ovi posebni ciljevi su u neposrednoj vezi sa ciljevima programa EKO-SISTEM, odnosno sa ciljevima jačanja kapaciteta i vidljivosti mreža organizacija koje se bave životnom sredinom, obezbeđenju kontinuiteta njihovog rada na reformama u životnoj sredini i monitoringu Poglavlja 27, kao  i unapređenju saradnje i dijaloga sa donosiocima odluka na nacionalnom i lokalnom nivou.

Osnovni ciljevi Saveza Zelena lista Srbije utvrđeni su njenim Strateškim planom i odnose se na delovanje u oblasti upravljanja otpadom, zaštite životne sredine, cirkularne i zelene ekonomije i realizacije ciljeva održivog razvoja koji se odnose na navedene oblasti. Glavne aktivnosti su učešće i kreiranju i realizaciji javnih politikana nacionalnom i lokalnom nivou, edukativne i informativne aktivnosti, volonterske i promotivne aktivnosti, rad sa mladima i druge aktivnosti, a posebno aktivnosti na jačanju kapaciteta svojih članica i drugih partnerskih OCD.

Više o nama i aktivnostima u narednom periodu možete pratiti i na našoj Facebook i Instagram stranici.

Program EKO-SISTEM podrška reformama u životnoj sredini

Program EKO-SISTEM nastao je s ciljem da podrži reforme u zaštiti životne sredine u Republici Srbiji aktivnijim uključivanjem organizacija civilnog društva (OCD) i drugih aktera u društvu u sprovođenju pravnih tekovina Evropske unije (EU). Program sprovode Mladi istraživači Srbije u periodu od 2020. do 2022. godine, a podržava Švedska.

Kroz realizaciju programskih akivnosti, Mladi istraživači Srbije nastoje da ubrzaju promene u sektoru zaštite životne sredine u Srbiji kroz jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva i njihovo umrežavanje. Istovremeno, program se fokusira na pokretanje neophodnih promena u stavovima ka zaštiti životne sredine i praksama građana, lokalnih vlasti i državnih institucija.

Analiza zastupljenosti sadržaja iz oblasti cirkularne ekonomije u obrazovnim…

Projekat „Oplaneti se: Zeleni karavan se nastavlja” Saveza ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” realizovan je u okviru programa EKO-SISTEM i bio je svojevrstan nastavak prošlogodišnjeg projekta „Oplaneti se: Zeleni karavan”. Program EKO-SISTEM nastao je s ciljem da podrži reforme u zaštiti životne sredine u Republici Srbiji aktivnijim uključivanjem organizacija civilnog društva (OCD) i drugih aktera u društvu u sprovođenju pravnih tekovina Evropske unije (EU). Program sprovode Mladi istraživači Srbije u periodu od 2020. do 2022. godine, a podržava Švedska. Partneri na projektu Saveza ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” su Društvo mladih istraživača iz Bora, Village iz Bora, Moravski orašak iz Trstenika i Eko klub Zeleni putokazi iz Raške.

U cilju unapredjenja znanja i motivacije mladih za učešće u programima  zaštite životne sredine, jedna od aktivnosti je bila i Istraživanje zastupljenosti sadržaja i aktivnosti iz oblasti cirkularne ekonomije obrazovnim institucijama. Za potrebe realizacije istraživanja, a u skladu sa pravilima Konkursa i programa projekta u okviru kojeg se ono realizuje komisija Zelene liste Srbije odabrala je Trening centar “KOCEVSKI” iz Novog Sada.

Definisane su faze u planiranju i realizaciji istraživanja i u okviru pojedinih faza urađeni određeni poslovi i zadaci.

1. FAZA: Izrada Plana istraživanja i potpisivanje ugovora

2. FAZA: Postavljanje teorijskih osnova za istraživanje;

2.1.Analiza stručne literature o cirkularnoj ekonomiji;
2.2.Analiza zakonskih propisa u Srbiji i Evropi koji se bave pitanjima cirkularne ekonomije;
2.3.Analiza zakonskih propisa u oblasti obrazovanja, od predškolskog do srednjoškolskog i univerzitetskog;
2.4.Pregled relevantnih istraživanja koja impliciraju primenu istih ili sličnih ciljeva istraživanja u periodu od 2018. do danas u Srbiji.

3. FAZA: Izrada metodologije istraživanja

3.1. Predmet istraživanja
3.2. Problem istraživanja
3.3. Cilj i zadaci istraživanja
3.4. Hipoteze istraživanja
3.5. Varijable istraživanja
3.6. Uzorak istraživanja
3.7. Metode, tehnike i instrumenti istraživanja
3.8. Obrada podataka
3.9. Organizacija i tok istraživanja

4. FAZA: Realizacija istraživanja o zastupljenosti sadržaja i aktivnosti iz oblasti cirkularne ekonomije u obrazovnim institucijama.

Veliku podršku istraživanju prepoznali smo u novim programima rada u obrazovanju i to:

1) Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja – Godine uzleta, koje se sukcesivno primenjuju u Srbiji u period od 2018. sve do danas uz dosadašnje uključenje od oko 60% PU.

2) Programi nastave i učenja za osam razreda OŠ koji su usmereni na ishode i proces učenja i razvoj kompetencija učenika-ca, među kojima i kompetencije za odgovoran odnos prema prirodi i odgovoran odnos prema zdravlju, kao i posebno važna kompetencija za razvoj preduzimljivosti i preduzetništvu.

3) Programi nastave i učenja u srednjim školama, posebno u srednjim stručnim školama u kojima je zastupljeno i dualno obrazovanje.

Osim navedenog, podršku u ostvarivanju ciljeva istraživanja prepoznajemo i u značajnoj orijentaciji škola za razvoj učeničkog zadrugarstva, kao i projektnim aktivnostima, kako domaćih tako i evropskih.

5. FAZA: Komparativna analiza ostvarenih rezultata; Za potrebe analize rezultata koristiće se standardni statistički postupci i grafički prikaz rezultata. Biće istaknuti ajtemi najniže i najviše frekvence, kao i dato objašnjenje za uočene pojavnosti.

Posebna pažnja u analizi rezultata biće posvećena ukrštanju podataka i to na nivou:

1) Uporedni podaci po oblastima između rezultata dobijenih od vaspitača – nastavnika u OŠ – nastavnika u SŠ – profesora na VSSS fakultetima
2) Uporedni podaci po oblastima između rezultata dobijenih od učenika i studenata
3) Uporedni podaci po oblastima između rezultata dobijenih od ispitanika za sva četiri nivoa obrazovanja i to:
– nastavni kadar i nastavni programi
– učenici, student nastavni program.

6. FAZA: Prezentacija rezultata

U ovoj fazi posebno će se pažnja usmeriti na prezentovaju svih faza istraivanja, ali naročito na segment izvođenjaz aključaka istraživanja i to u odnosuna:

– POZNAVANJE ELEMENATA CIRKULARNE EKONOMIJE NA SVA TRI NIVOA OBRAZOVANJA
– PRISUTNOST AKTIVNOSTI U USTANOVAMA OBRAZOVANJA U VEZI SA CIRKULARNOM EKONOMIJOM
– PREPOZNAVANJA VEZE IZMEĐU RAZVOJA PREDUZETNIŠTVA I CIRKULARNE EKONOMIJE USTANOVAMA OBRAZOVANJA

7. FAZA: Pisanje izveštaja o realizovanom istraživanju

Smatramo da ćemo ovim istraživanjem dati doprinos na boljem sagledavanju trenutnog stanja u vezi sa cirkularnom ekonomijom u oblasti obrazovanja, te time omogućiti dalje aktivnosti prema Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kako bi se ovaj značajan segment za održivo i zeleno obrazovanje ukomponovalo u programske aktivnosti obrazovnih institucija.

Zadatak izvršioca, TC “KOCEVKSI” bio je da organizuje SERVEJ istraživanje kao najprimereniji pristup istraživanju imajući u vidu da se radi o analizi naučne literature, zakonskih propisa i/ili školske dokumentacije i ispitivanju prakse kroz ispitivanje stavova radi utvrđivanja korelacionih odnosa između naučne teorije, zakonske regulative, obrazovno-vaspitne prakse, realizatora iste, kao i učesnika u obrazovno-vaspitnom procesu.

Servej je istraživački metod koji se koristi za ispitivanje nekog problema iz vaspitno-obrazovne prakse. Služi za ispitivanje stavova, verovanja, mišljenja, može biti veoma koristan i za ispitivanje informisanosti. Nakon definisanja onoga što posmatramo i šta želimo da ispitamo, istražimo, pristupa se pravljenju plana istraživanja, odnosno idejnom projektu.

KOMPLETNU ANALIZU I PREZENTACIJU MOŽETE PREUZETI NA OVIM LINKOVIMA:

ANALIZA

PREZENTACIJA

Program EKO-SISTEM podrška reformama u životnoj sredini

Program EKO-SISTEM nastao je s ciljem da podrži reforme u zaštiti životne sredine u Republici Srbiji aktivnijim uključivanjem organizacija civilnog društva (OCD) i drugih aktera u društvu u sprovođenju pravnih tekovina Evropske unije (EU). Program sprovode Mladi istraživači Srbije u periodu od 2020. do 2022. godine, a podržava Švedska.

Kroz realizaciju programskih akivnosti, Mladi istraživači Srbije nastoje da ubrzaju promene u sektoru zaštite životne sredine u Srbiji kroz jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva i njihovo umrežavanje. Istovremeno, program se fokusira na pokretanje neophodnih promena u stavovima ka zaštiti životne sredine i praksama građana, lokalnih vlasti i državnih institucija.

Finiš projekta „Oplaneti se! Zeleni karavan se nastavlja”

Projekat „Oplaneti se: Zeleni karavan se nastavlja” Saveza ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” realizovan je u okviru programa EKO-SISTEM i bio je svojevrstan nastavak prošlogodišnjeg projekta „Oplaneti se: Zeleni karavan”. Program EKO-SISTEM nastao je s ciljem da podrži reforme u zaštiti životne sredine u Republici Srbiji aktivnijim uključivanjem organizacija civilnog društva (OCD) i drugih aktera u društvu u sprovođenju pravnih tekovina Evropske unije (EU). Program sprovode Mladi istraživači Srbije u periodu od 2020. do 2022. godine, a podržava Švedska. Partneri na projektu Saveza ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” su Društvo mladih istraživača iz Bora, Village iz Bora, Moravski orašak iz Trstenika i Eko klub Zeleni putokazi iz Raške.

Opis problema projekta

Nastavak reforme sistema zaštite životne sredine u Srbiji na osnovu pravnih tekovina EU i dalje se odvija izrazito neravnomerno i sa još uvek nedovoljnim rezultatima. Posebno se sporo u javne politike zaštite životne sredine ugrađuju novi koncepti cirkularne i zelene ekonomije kao i odgovarajući ciljevi održivog razvoja. Doprinos civilnog društva i građana pri tom i dalje nije dovoljan jer civilno društvo ni građani nemaju dovoljno kapaciteta, niti im do sada razvijene procedure pružaju veću mogućnost za uticaj na odlučivanje o životnoj sredini i potencijalno veći doprinos reformi sistema zaštite životne sredina kako na nacionalnom, a još više na lokalnom nivou.
Zelenoj listi Srbije i njenim članicama su posebno značajni problemi i javne politike upravljanja komunalnim otpadom kao i nove inicijative koje se javljaju u razvoju cirkularne i zelene ekonomije i realizaciji ciljeva održivog razvoja u oblasti životne sredine. Uzroci ovih problema su mnogostruki, a pre svega se nalaze u sporom definisanju i neefikasnom sprovođenju nacionalne i lokalnih javnih politika, sporom prilagođavanju propisima EU, nedostatku finansijskih sredstava za infrastrukturu upravljanja otpadom, neosposobljenosti JLS i komunalnih preduzeća, niskoj ekološkoj svesti stanovništva i dr., dok su posledice zagađenje životne sredine i negativan uticaj na zdravlje, degradacija prostora i ekonomske štete zbog male reciklaže i dr.

U Republici Srbiji ne postoji sistematski organizovano odvojeno sakupljanje, sortiranje i reciklaža komunalnog otpada. Na osnovu izveštaja Agencije za životnu sredinu komunalni otpad čini oko 21% ukupne količine otpada. Oko 60% komunalnog otpada predstavlja frakcije koje se mogu reciklirati a s druge strane trenutna stopa reciklaže komunalnog otpada iznosi oko 3%, na osnovu dostavljenih podataka o upravljanju otpadom.Usluga sakupljanja otpada nije dostupna većem delu stanovništva. Sakupljanje je prvenstveno organizovano u urbanim sredinama, dok su ruralna područja znatno manje pokrivena. Procenjeno je da stopa organizovanog sakupljanja komunalnog otpada u Republici Srbiji iznosi oko 82%.

Početkom 2022. usvojen je Program upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2022-2031. (do maja 2022. biće usvojen i Akcioni plan realizacije ovog programa) a u toku je izrada većeg broja lokalnih i regionalnih planova upravljanja otpadom, koji se prema uspostavljenoj proceduru mogu donositi samo uz učešće civilnog sektora i građana. Zelena lista i članice učestvovali su u javnoj raspravi o Nacionalnom programu i prihvaćen je njihov predlog da se više istakne uloga civilnog društva u upravljanju otpadom. Kroz novu javnu politiku realizovaće se zahtevi odgovarajućih direktiva EU – Okvirne direktive o otpadu i Direktive o deponijama (povećanje procenta ponovne upotrebe i reciklaže komunalnig otpada, otpad se tretira pre odlaganja na deponije, smanjenje količine komunalnog otpada koji se odlaže na deponije, i dr.) i evropski paket za cirkularnu ekonomiju.

Kome je projekat bio namenjen

Ciljne grupe su predstavnici postojećih i novih članica mreže ZLS, kojih sada ima 15 aktivnih i kojima će biti ojačani kapaciteti i podignuto znanje članova; zatim predstavnici lokalne i državne vlasti koje čine članovi opštinskih i gradskih veća i pomoćnici gradonačelnika i predsednika opština zaduženi za zaštitu životne sredine i komunalne aktivnosti, članovi saveta i drugih radnih tela za zaštitu životne sredine i upravljanje otpadom, radnici organa uprave – kancelarija za životnu sredinu, urbanizam, inspekcije, odgovorni radnici komunalnih preduzeća, a na nivou države predstavnici ministarstva za zaštitu životne sredine , kojima će biti pružena pomoć u kreiranju i realizaciji javnih politika, kao i zainteresovani građani za tribine, prosvetni radnici, javne rasprave i druge događaje u lokalnim zajednicama u kojima deluju članice Zelene liste Srbije – posebno u Boru, Raški, Trsteniku, Nišu, Knjaževcu i drugim sredinama u kojima deluju članice. Takođe zainteresovani pratioci komunikacionih kanala ZLS i članica – Ekolista, drugih elektronskih i pisanih medija, sajtova i društvenih mreža, sve ukupno preko 150.000.

Posebna briga će biti posvećena mladima i ženama u navedenim ciljnim grupama, kroz njihovo veće uključivanje u volonterske i informativne aktivnosti, edukaciju i javne događaje, ali i kroz sagledavanje i njihovih potreba i interesovanja u analizama stanja, sprovođenja javnih politika i pokretanja novih inicijativa. Pri tom će se koristiti rezultati anketa i fokus grupa o stavovima ovih socijalnih grupa koji su prikupljeni u prethodnim projektima ZLS i članica, sve ukupno preko 2.000.

Takođe, naučnici i stručnjaci koji se bave zaštitom životne sredine, na okruglom stolu u Boru. Korisnici: ostali građani, a posebno oni iz prigradskih i ruralnih sredina koje nisu još obuhvaćene organizovanim sakupljanjem komunalnog otpada, gde su koncentrisane u većem broju divlje deponije, kao i oni koji će pratiti priloge i informacije medijske kampanje i tako ojačati svoju ekološku svest, informisanost i znanje o reformi sistema upravljanja životnom sredinom, posebno otpadom, evropskim standardima i našim nacionalnim i lokalnim javnim politikama.

Ciljevi projekta

Opšti cilj projekta je doprinos pokrenutoj reformi zaštite životne sredine u Srbiji u skladu sa evropskim standardima u oblasti upravljanja otpadom, afirmacije koncepta cirkularne i zelene ekonomije, kao i ciljeva održivog razvoja na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou uz veće učešće i uticaj OCD, građana i javnosti.

Specifični ciljevi projekta su: 1. Poboljšanje podsticajnog političkog i pravnog okvira za aktivno učešće građana Srbije u kreiranju i sprovođenju javnih politika u oblasti upravljanja otpadom, cirkularne i zelene ekonomije za odstizanje ciljeva održivog razvoja (COR) i zahteva iz poglavlja 27; 2. Povećanje učešća mreže ZLS i njenih članica u utvrđivanju i praćenju realizacije javnih politika zaštite životne sredine, posebno upravljanja otpadom, cirkularne i zelene ekonomije i realizacije ciljeva održivog razvoja u oblasti životne sredine; 3. Jačanje organizacionih i programskih kapaciteta, uticaja i vidljivosti Saveza ZLS i članica u rešavanju konkretnih problema u upravljanju otpadom, zelenoj ekonomiji i ostvarenju ciljeva COR-a na lokalnom i nacionalnom nivou.

Realizovane aktivnosti tokom trajanja projekta

U periodu od 17. do 24. avgusta u okviru projekta realizovan je ekološki kamp pod nazivom „Eko Istok.“ Cilj ovog kampa bio je jačanje održive turističke ponude lokaliteta očuvane prirode unošenjem novih sadržaja koji ne ugrožavaju već doprinose zaštiti životne sredine, podizanje svesti posetioca i okolnog stanovništva o potrebi očuvanja životne sredine, da se volonteri upoznaju sa kulturom, tradicijom i prirodnim bogatstvima ovog područja, ali i da se radom volontera lokalno stanovništvo dodatno motiviše i uzme učešće u različitim ekološkim aktivnostima.

U septembru, tačnije od 16. do 18. septembra organizovano je okupljanje organizacija članica ZLS u Boru. Cilj okupljanja je bio, pored 13. Skupštine Saveza, održavanje obuke o rodnoj ravnopravnosti i okruglog stola u organizaciji Društva mladih istraživača iz Bora. Učesnici su takođe imali prilike da obiđu prostore koji su degradirani rudarstvom u Boru, ali i da se upoznaju sa aktivnostima na njihovoj rekultivaciji. Na 13. sednici Skupštine Saveza ekoloških organizacija „Zelena lista Srbije” koja je održana 16.09. izabrani su predsedavajući i predsednik ZLS, doneta odluka o formiranju stalnog Sekretarijata i radnih grupa ZLS i usvojene izmene i dopune Statuta ZLS.

Zeleni karavan se od 21. do 23. oktobra zaustavio u Trsteniku gde je EP „Moravski orašak” kao dobar domaćin dočekao predstavnike članica ZLS i za svoje goste i sugrađane pripremio sadržajni program. Za članice ZLS, učesnike radnog tima i predstavnike iz opštine Vrnjačka Banja i Kraljeva i Regionalnog preduzeća za upravljanje otpadom Kraljevo održana je 21. oktobra u Većnici Narodnog univerziteta Javna prezentacija nacrta Lokalnog plana upravljanja otpadom opštine Trstenik za period 2023-2032. Istog dana organizovanoa je i poseta lokalnoj deponiji„Osaonica” gde su se na licu mesta upoznali sa završenim radovim na sanaciji deponije.Sanirano je i rekultivisano 65% deponijskog prostora i formirana je sanitarna kaseta koja će biti u upotrebi do otvaranja regionalne deponije. U prelepom prostoru Kluba omladine Trstenika u okviru projekta „Oplaneti se! Zeleni karavan se nastavlja”, 21. i 22. oktobra održana je planirana obuka za predstavnike novoprimljenih članica ZLS i mladih iz Trstenika koji su zainteresovani da postanu članovi EP „Moravski orašak”.

Cilj okupljanja u Raški od 18. do 20. novembra je bio, pored 15. sednice Skupštine, organizovanje obuke o dohodovanim aktivnostima ZLS, koja je održana u Omladinskom klubu Opštine Raška, a na kojoj supredstavnici organizacija članica Zelene liste Srbije imali prilike da se upoznaju sa osnovnim pojmovima i načinima sticanja imovine udruženja, kao i sa mogućnostima dohodovanih aktivnosti organizacija civilnog društva i izradom biznis plana, dok je deo vremena bio posvećen i obilasku lokalne fabrike za preradu otpadnih voda u Rvatima. U okviru projekta, izradjene su i tri analize propisa i prakse učešća javnosti o odlučivanju o javnim politikama i to u Boru, Trsteniku i Raški i na skupštinana ZLS usvojena su dva dokumenta: dokument o internoj proceduri učešća ZLS i članica u procesima utvrđivanja javnih politika i sve to u cilju Poboljšanje podsticajnog političkog i pravnog okvira za aktivno učešće građana Srbije u kreiranju i sprovođenju javnih politika u oblasti upravljanja otpadom, cirkularne i zelene ekonomije za dostizanje ciljeva održivog razvoja (COR) i zahteva iz poglavlja 27.

U cilju povećanja učešća mreže ZLS i njenih članica u utvrđivanju i praćenju realizacije javnih politika zaštite životne sredine, posebno upravljanja otpadom, cirkularne i zelene ekonomije i realizacije ciljeva održivog razvoja u oblasti životne sredine, pored pomenutog Eko kampa, organizovane su i četiri akcije sa mladim povodom značajnih ekoloških datuma u Raški, Boru, Knjaževcu i Trsteniku, kao i istraživanje zastupljenosti sadržaja i aktivnosti iz oblasti cirkularne ekonomije u obrazovnim institucijama i to na uzorku od 65 obrazovnih institucija uz anketiranje 1000 učenika i 500 nastavnika. ZLS je tokom trajanja projekta učestvovala na jednoj nacionalnoj javnoj raspravi, dok su predstavnici ZLS izabrani u sedam različitih lokalnih radnih grupa, koje će se baviti različitim pitanjima u Boru, Raški i Trsteniku. U Nišu je izradjena analiza nacionalnog programa upravljenja otpadom i obaveza JLS, predata inicijativa za lokalni plan i organizovana prezentacija rezultata, dok je partner na projektu iz Trstenika imao priliku da Izrada i prezentuje analize usklađenosti lokalnih planova upravljanja otpadom sa regionalnim i nacionalnim planovima upravljanja otpadom u konkretnom Regionalnom centru za upravljanje otpadom – centar Kraljevo, lokalne samouprave Kraljevo, Vrnjačka Banja i Trstenik.

Tokom projekta, značajno su ojačani kapaciteti saveza ZLS i članica za organizacioni razvoj, umrežavanje, upravljanje ljudskim resursima i za prikupljanje sredstava, ali je i povećana vidljivost i atraktivnost saveza ZLS i članica na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou za privlačenje novih članica i umrežavanje.

Jedna od poslednjih aktivnosti na projektu bila je i konferencija za medije, organizovana u Medija centru u Beogradu, na kojoj je Zelena lista Srbije upoznala javnost sa ciljevima projekta “Oplaneti se: Zeleni karavan se nastavlja”, svojim dosadašnjim radom, ali i budućim planovima.

Program EKO-SISTEM podrška reformama u životnoj sredini

Program EKO-SISTEM nastao je s ciljem da podrži reforme u zaštiti životne sredine u Republici Srbiji aktivnijim uključivanjem organizacija civilnog društva (OCD) i drugih aktera u društvu u sprovođenju pravnih tekovina Evropske unije (EU). Program sprovode Mladi istraživači Srbije u periodu od 2020. do 2022. godine, a podržava Švedska.

Kroz realizaciju programskih akivnosti, Mladi istraživači Srbije nastoje da ubrzaju promene u sektoru zaštite životne sredine u Srbiji kroz jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva i njihovo umrežavanje. Istovremeno, program se fokusira na pokretanje neophodnih promena u stavovima ka zaštiti životne sredine i praksama građana, lokalnih vlasti i državnih institucija.

Obnovljivi izvori energije – energija vetra i geotermalna energija

Sa sigurnošću danas možemo reći, da u suštini, ne postoji energetska kriza, već kriza energetske politike u odnosu na potrebu zaštite  životne sredine. Najveći deo energije koju potrošimo potiče od fosilnih goriva. Kako bi planetu sačuvali za generacije koje dolaze, neophodno je preći na formu energije koja se stalno obnavlja i to sa minimalnim učešćem ljudskih aktivnosti. Energija vetra i geotermalni izvori su samo jedan od primera.

Ljudi su od davnina koristili energiju vetra za dobijanje mehaničke energije a u novije vreme i za proizvodnju  električne energije.  Značajnija proizvodnja električne energije započela je posle energetske krize 1973.g. Danas ukupan godišnji kapacitet vetroparkova u svetu podmiruje oko deset odsto svetskog potraživanja za električnom energijom i to predstavlja gotovo trećinu energije dobijenu iz obnovljivih izvora energije.

Postavlja se pitanje zbog čega treba koristiti energiju vetra? Razloga je više a neki od njih su:

• ova energija je potpuno obnovljiva;
• predstavlja jedan od najjeftinijih izvora energije;
• povećava energetsku stabilnost i
• vetroturbine se mogu postaviti na različitim terenima.

U Srbiji, na osnovu podataka Republičkog hidrometeorološkog zavoda, najperspektivnije lokacije za izgradnju elektrana na vetar su: Midžor na Staroj planini, Vršački breg, Deli Jovan, Krepoljin, Tupižnica, Juhor i Jastrebac.  Panonska nizija je takođe bogata vetrom i na prostoru od oko 2.000km² postoje značajne mogućnosti za izgradnju vetroelektrana. Na Zlatiboru, Kopaoniku  Divčibarama postoje pogodne mikrolokacije.

U našoj zemlji postoji devet vetroparkova a jedan od najvećih je u okolini Kovačice. Sačinjen je od 38 vetrogeneratora ukupne instalisane snage 104,5MW što praktično znači da oko 68.000 domaćinstava može godišnje da se snabde električnom energijom iz ovog vetroparka.

Geotermalna energija je energija koja dolazi iz unutrašnjosti Zemlje i u obliku toplotnog medija (vode ili pare) može se koristiti u tom obliku ili pretvorena u toplotnu, rashladnu ili električnu energiju.  Dakle može se koristiti u geotermalnim elektranama, toplotnim pumpama za grejanje i hlađenje domaćinstava i poslovnih prostora, toplifikaciju naseljenih mesta, grejanje staklenika, bazena za plivanje, u procesima sušenja drveta itd.

Ukupnii kapacitet geotermalne energije na Zemlji iznosi 15,4GW, od čega je 23,86 odsto ili 3,68GW instalirano na području SAD. Udruženje za geotermalnu energiju (GEA) procenjuje da je do sada iskorišćeno samo 6,9 odsto ukupnog svetskog potencijala.

U Srbiji u preko 60 opština postoji oko 360 izvorišta termalnih i termomineralnih voda (s temperaturom koja se kreće od 14⁰C  do 98⁰C. Njihova temperatura je najčešće oko 40⁰C  a na teritoriji 5 opština temperatura vode je preko 60⁰C. To su Vranje (Sijarinska i Vranjska Banja), Raška (Jošanička Banja), Kuršumlija (Kuršumlijska Banja), Kanjža (banja Kanjiža) i Bečej.

Toplota koja izbija na površinu Zemlje, obračunata po jednom m²  u svakoj sekundi  i u Srbiji iznosi više od 100 mW/m², naspram evropskog potencijala koji iznosi oko 60 mW/m².

Danas se naročito koriste toplotne pumpe koje prenose toplotu iz hladne u topliju sredinu i pri tome utoše energiju koja je nekoliko puta manja od prenete. Ukupna količina toplote koja se na taj način dobija je 3 – 4 puta veća. Prednosti toplotnih pumpi su: niži troškovi grajanja/hlađenja, jednostavno održavanje, lako se integrišu sa postojećom grejnom instalacijom, visoka pouzdanost, povratak ulaganja 3- 6 godina, radni vek duži od 20 godina, troškovi energenata niži od 60%, manja emisija CO₂, instalacija je moguća u bilo koji tip objekta itd.

Dakle, obnovljiva energija je na svakom koraku oko nas i mnoge države subvencionišu proizvodnju ove vrste energije. Iscrpljivanjem prirodnih resursa i sve većom brigom za zaštitu životne sredine, obnovljivi izvori energije će u skorijoj budućnosti postati konkurentni konvencionalnim izvorima energije.

Program EKO-SISTEM podrška reformama u životnoj sredini

Program EKO-SISTEM nastao je s ciljem da podrži reforme u zaštiti životne sredine u Republici Srbiji aktivnijim uključivanjem organizacija civilnog društva (OCD) i drugih aktera u društvu u sprovođenju pravnih tekovina Evropske unije (EU). Program sprovode Mladi istraživači Srbije u periodu od 2020. do 2022. godine, a podržava Švedska.

Kroz realizaciju programskih akivnosti, Mladi istraživači Srbije nastoje da ubrzaju promene u sektoru zaštite životne sredine u Srbiji kroz jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva i njihovo umrežavanje. Istovremeno, program se fokusira na pokretanje neophodnih promena u stavovima ka zaštiti životne sredine i praksama građana, lokalnih vlasti i državnih institucija.

Zelena lista Srbije održala konferenciju za medije u Beogradu

Savez ekoloških udruženja “Zelena lista Srbije” je mreža lokalnih ekoloških organizacija koje javnim zastupanjem, obrazovanjem, informisanjem i podsticanjem aktivizma građana doprinose očuvanju prirodnih resursa i kvalitetu života građana Srbije. “Zelena lista Srbije” od 2015. godine deluje kao formalni Savez ekoloških udruženja, sa trenutnim sedištem u Raški i sa 15 organizacija članica iz svih delova Srbije.

Zelena lista Srbije sa projektom „Oplaneti se: Zeleni karavan” je jedna do deset mreža koja je podržana u okviru Programa ”EKO-SISTEM podrška reformama u životnoj sredini” koji je nastao s ciljem da podrži reforme u zaštiti životne sredine u Republici Srbiji aktivnijim uključivanjem organizacija civilnog društva (OCD) i drugih aktera u društvu u sprovođenju pravnih tekovina Evropske unije (EU). Program sprovode Mladi istraživači Srbije u periodu od 2020. do 2022. godine, a podržava Švedska.

Cilj projekta je doprinos pokrenutoj  reformi zaštite životne sredine u Srbiji u skladu sa evropskim standardima u oblasti upravljanja otpadom, afirmacije koncepta cirkularne i zelene ekonomije, kao i ciljeva održivog razvoja na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou uz veće učešće i uticaj OCD, građana i javnosti.

Ciljevi projekta zasnivaju se na ciljevima programa Eko-sistem, ali i na ciljevima Strateškog plana Zelene liste Srbije – proširenje područja delovanja na cirkularnu ekonomiju, realizaciju ciljeva održivog razvoja, veće učešće i doprinos u kreiranju i realizaciji javnih politika u oblasti zaštite životne sredine, koji će biti postignuti kroz sprovodjenje 11 različitih vrsta aktivnosti i ispunjenje 6 rezultata projekta.

Tim povodom, Zelena lista Srbije je 05.12.2022. godine u Medija centru u Beogradu održala konferenciju za medije koju možete pogledati na sledećem linku: KONFERENCIJA ZA MEDIJE

Program EKO-SISTEM podrška reformama u životnoj sredini

Program EKO-SISTEM nastao je s ciljem da podrži reforme u zaštiti životne sredine u Republici Srbiji aktivnijim uključivanjem organizacija civilnog društva (OCD) i drugih aktera u društvu u sprovođenju pravnih tekovina Evropske unije (EU). Program sprovode Mladi istraživači Srbije u periodu od 2020. do 2022. godine, a podržava Švedska.

Kroz realizaciju programskih akivnosti, Mladi istraživači Srbije nastoje da ubrzaju promene u sektoru zaštite životne sredine u Srbiji kroz jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva i njihovo umrežavanje. Istovremeno, program se fokusira na pokretanje neophodnih promena u stavovima ka zaštiti životne sredine i praksama građana, lokalnih vlasti i državnih institucija.