Nekada davno, vitezovi, veliki junaci, borci za plemenite ideale, jahali su konje i na njima putovali u daleke krajeve. Na konjima se danas ređe putuje, a ređe se i ljudi izjašnjavaju kao vitezovi. Ipak, po negde se još uvek mogu sresti izvesni putnici, na nekakvim neobičnim, modernim konjima (sa točkovima i pedalama?!) koji i dalje uporno jašu naokolo, i pripovedaju ljudima koje sretnu usput o čudesnim, gotovo nestvarnim dogodovštinama. Ti „heroji našeg doba“ veliki su ljubitelji prirode, vole da posmatraju zalaske sunca, da osluškuju žubor reka i da osete mirise vetrova ravnica, baš kao i oni stari heroji koje znamo iz priča.

Da li stvarno možemo da pomognemo klincima iz “kraja” da realizuju svoj plan i da otputuju na izlet sa drugarima iz škole zahvaljući staroj kartonskoj kutiji od TV-a koja nam godinama skuplja prašinu? Da li odvajanjem iskorišćenih plastičnih flaša i starih novina u posebne kese za otpad možemo obezbediti da naši roditelji, komšije ili deca dobiju uređeni park za laganu šetnju vikendom? Možemo li da pomognemo rad lokalnog dnevnog centra za decu sa invaliditetom u našem gradu samo zato što ćemo malo drugačije organizovati bacanje otpada u svojoj kancelariji?